Tekstovi autora: XXZ magazin

Gjo 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (4)

Ljubav iz odsečenog rukava

Pesnik Bo Juyi bio je birokrata tadašnje carske Kine, a postao je guverner provincije Suchow 825. godine. Njegovi ljubavnici i bivši ljubavnici često su odlazili da služe po provincijskim gradovima širom carstva, pa je sa njima razmenjivao poeziju i stihovana pisma koja sadrže brojne izraze romantične ljubavi. Svom bliskom prijatelju, Qian Huiu, poslao je poetsku uspomenu na jedno veče koje su proveli zajedno. Ipak, njegova najveća ljubav bio je Yuan Zhen
Pokri24

Kad se male ruke slože

Ofanziva protiv Ane Brnabić

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio Anu Brnabić za mandatara novog sastava Vlade Srbije, usledila je rafalna paljba na buduću premijerku sa svih strana. I levica i desnica su složno krenule u ofanzivu protiv Ane Brnabić, nabrajajući silne “razloge” zašto ona nipošto ne sme da se nađe na mestu predsednice Vlade. U čitavom tom galimatijasu potpuno se zaboravilo na istorijsku činjenicu da će konzervativna, tradicionalistička Srbija dobiti mandatarku koja je em žena em pripadnica LGBT populacije, što je nezamislivo i u mnogo razvijenijim državama od naše. Prenosimo mali izbor iz kampanje protiv Ane Brnabić kao dokaz da je ova zemlja potpuno otišla dođavola
Berou 02 S

Teme zavisnosti i drugačije seksualnosti

Tako je govorio Vilijam Barouz

Zašto pišem? Pa, to mi je posao. Od toga živim. Znam kako to da radim. Možete to isto pitati nekog advokata, doktora ili policajca i dobićete isti odgovor. To je ono što umeju da budu. To je ono što rade kao profesiju.
Futu 01 S

Moskva 23. veka

Futurizam je odneo šalu

Politika i umetnost nikada nisu bile ravnodušne jedna prema drugoj. Prva ima fizičku, druga duhovnu vlast. Politici je potreban instrument uticaja na umove, dok umetnost mašta o tome kako da ovaploti svoje ideale u život.
Renes1

Odbrana homoseksualne ljubavi (4)

Velika laž renesansnog čoveka

Pojava homoseksualnosti kao vrlo primetnog i dokumentovanog društvenog fenomena poklapa se s onim sjajnim i prelomnim razdobljem u zapadnoj kulturi poznatim kao renesansa. Premda je epoha od poznog 14. do poznog 17. veka samo postupno menjala srednjovekovno versko i društveno ustrojstvo, obeležena je oživljavanjem klasičnog učenja koje je podsticalo kreativan prirast na polju umetnosti, nauka i filozofije, razvitkom urbanizacije, tržišnog kapitalizma i nacionalnih država koje su se dale u istraživanja zemljinog šara, kao i dugim doktrinarnim vojevanjem reformacije i protivreformacije. Ključna podsticajna tenzija toga doba predstavljala je pokušaj da se katoličanstvo usaglasi sa znanjem i vrednostima paganske starine i nastajućih empirijskih nauka - što je poslednji od nemogućih zadataka koji je duboko uticao na sve oblasti ljudskoga delovanja, od bogoslovlja do politike i seksualnosti. Zvanično, homoseksualnost je bila predmet oštre osude, kako verske tako i svetovne. Ovaj opšti stav je, međutim, značajno varirao u zavisnosti od pola, kulture i perioda. Daleko manje žena je proganjano, a stopa progonjenosti muškaraca seže od nekoliko stotina godišnje u petnaestovekovnoj Firenci do manje od stotinu u kalvinističkoj Ženevi. Unutar jednog društva, periodi uslovnog neobaziranja mogli su se smenjivati sa fazama pojačanog suzbijanja. Prvi naučnici koji su se ozbiljno posvetili gej studijama veličali su visokorenesansnu Italiju, gde je nasleđe grčko-rimske prošlosti odobravalo određeno izražavanje „grčke ljubavi", ali je ovaj pokret verovatno imao slabog uticaja izuzev kod obrazovanih staleža. Sve dok Tridentski sabor (1545-1563) nije ozakonio opštu moralnu čistku kao odgovor na protestantska spočitavanja Rimu, razmera seksualne i drugih heterodoksija bila je strogo ograničena. Mnogi činitelji su ponuđeni kao objašnjenje ovih kolebanja u toleranciji: demografski (briga zbog pada priraštaja ili porodične stabilnosti), medicinski (sporadične pojave kuge), sociološki (novi vidovi društvenih lomova i kontrole uzrokovani urbanizacijom) i verski (porast bogomoljačkih aktivizama) Iz: Hidden from History. Reclaiming the Gay and Lesbian Past, prir. M. Duberman, M. Vicinus i G. Chauncev, 1989. Prevod s engleskog: Aleksandar Miletić QT magazin (3-4)
Egi 01 S

Ista planeta, drugačije pozicije

Evropske izbeglice u Egiptu

Kada su Sile osovine početkom Drugog svetskog rata izvršile invaziju na istočnu Evropu i Balkan poterale su hiljade izbeglica na jug i istok. Mnogi su pobegli preko Mediterana, pa lutali od ostrva do ostrva u potrazi za sigurnošću. Da bi ublažili ovaj egzodus Britanci su 1942. godine osnovali kampove za izbeglice u Egiptu i Siriji, stvarajući uslove za život za 40. 000 Evropljana ugroženih ratom. U kampu El Shatt, blizu južnog dela Sueckog kanala, boravilo je nekoliko hiljada jugoslovenskih izbeglica.
Aplanet 01 S

Ponovo radi bioskop

Crvena kornjača na fantastičnoj planeti

Kritičar Paul Trandahl je filmu dao četiri od pet zvezdica: "Puno snažniji vizualno nego narativno, Fantastična planeta će više zanimati ljubitelje ZF-a i animacije nego običnog gledaoca. Zrele teme i često uznemirujuće slike čine ovo neprikladnim za mlađe gledaoce. Izgleda poput animirane slikovnice sa ilustracijama, pozadinom i likovima koji imaju zapanjujući trodimenzionalni izgled. I priča se bavi teškim temama kao što su rasizam, genocid i seksualno razmnožavanje...Sledimo glavnog lika, Terra, ali ga nikada zaista ne upoznamo." Ian Berriman je takođe hvalio film: "Radnja je poznata, to je priča o crvu koji uzvraća udarac, što podseća na Davida i Golijata i Gulliverova putovanja. Dizajn Rolanda Topora je ono što čini ovo tako pamtljivim. Sve vrste nadrealnih bića kreću se kroz krajolike koji su prekriveni čudnim organskim oblicima: kao da gledate hibrid između animacije Terryja Gilliama za Montyja Pythona i nadrealne slike koje je naslikao Hieronymus Bosch. Groteskna ali elegantna, ovo je halucinogena vizija koju ne vidite tako često"
Atak1

Posledice napada u Mančesteru i Londonu

Svet u dilemi: Kako dalje nastaviti borbu protiv terorizma?

Napad u Nici u junu 2016. godine, koji je odneo stotinak ljudskih života, predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u pogledu pripreme i izvođenja budućih terorističkih napada u Evropi. Primenom nove metodologije terorističkih napada, koja je bila primenjena u Nici, usledili su brojni manji napadi od kojih su, po broju žrtava i pažnji javnosti koju su izazvali, najpozantiji bili onaj u Berlinu i nedavno u Londonu. Dok su ranije teroristi pokušavali da, upotrebom ubojitih oružanih sredstava, izazovu što veći i spektakularniji broj žrtava usled čega su dosta često bili otkrivani u toku samih priprema kompleksnih akcija, nova taktika terorista svodi se na povećanje učestalosti i uspešnosti napada manjeg obima. Dakle, uz relativno malu organizaciju, upotrebom svakodnevnih sredstava (automobila i noža) i fokusiranjem na izazivanje relativno manjeg broja žrtava, teroristi spavači sada su u mogućnosti da izvedu mnogo više napada, sa relativno manjim brojem žrtava po napadu, ali sa mnogo većim učinkom u konačnom zbiru. Nova metodologija primenjena u terorističkim napadima ukazala je da je nivo pretnje od te pošasti podignut na jedan novi viši nivo koji zahteva i nove odgovore i primenu nove metodologije u borbi protiv terorizma. To je uslovilo da tema načina na koji se savremena evropska društva mogu nositi sa novim oblicima terorističke pretnje bude jedna od glavnih u britanskoj štampi nakon napada u Londonu. Opsežnu analizu mogućih mera objavljuje i britanski Gardijan, navodeći o osnovne crte Plana u četiri tačke premijerke Tereze Mej
Bebb1

Latinoamerička fotografija godine

Detalj o ljudskosti

Portugalski fotograf Daniel Rodrigues, koji je pre samo pet godina morao da rasproda fotografsku opremu kako ne bi umro od gladi, proglašen je fotografom godine na četvrtom POY Latam takmičenju. Santi Palacios iz Španije osvojio je drugo mesto, a Andres Kudacki iz Argentine treće. Takmičenje se prvi put održalo 2011. godine, kada su fotografi Loup Langton i Pablo Corral Vega poželeli da unaprede fotografiju u Latinskoj Americi. Fotografima iz Španije i Portugala dozvoljeno je da učestvuju od 2013. godine, a ovogodišnje takmičenje privuklo je više od 1900 učesnika.
Erwitt 01 S

Eliott Erwitt: Jedinica radovanja

Budi tu dok ne odeš

Eliott Erwitt je rođen 1928. godine u Francuskoj. Tokom 1949. godine fotografisao je po Italiji i Francuskoj , i to je bio početak njegove karijere. Danas su njegove knjige, eseji, ilustracije i reklame poznate širom sveta. U reklamnoj i dokumentarnoj fotografiji najpoznatiji je po crno-belim snimcima koji ilustruju ironične i apsurdne situacije iz svakodnevnog života.
Ggart12

Putevima kvir umetnosti (1)

Telo kao objekat

„Šta je gay slika? Da li je to slika koja prikazuje figuru ili prizor za gay gledaoca slike ili je to slika koja prikazuje gay telo, ili je to slika koja svojom piktoralnošću govori u ime gay identiteta, ili je to slika kojom se prisvaja vidljivi svet za gay individuu i gay zajednicu? U svakom slučaju, gay slika je vizuelna predstava ili izraz koji učestvuje u konstituisanju vidljivig sveta gay subjekta, intersubjekta ili umetničke, kulturalne ili društvene zajednice. Reč je o vidljivosti koja učestvuje u konstituisanju jednog mogućeg društvenog sveta i realizacije njegovih identiteta.“ Miško Šuvaković, Studije slučaja
Bjut1

Natalie Krim: Las fantasías sexuales

Izlomljena linija tela

Probudila si se i preobrazila/ svakodnevni ljudski rečnik/ i govor se napunio/ zvonkom snagom/ a reč “Ti” –/ dobila novi smisao/ i značila: Care/ na svetu se sve promenilo/ čak i obične stvari:/ lavor,/ bokal –/ dok je između nas/ kao na straži stajala/ slojevita i tvrda voda. (Arsenije Tarkovski, iz filma “Ogledalo”)
Bedscape 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (3)

Dođi dok si mlad

Pavlin Nolski (oko 353-431) potekao je iz bogate porodice iz Bordoa, a podučavao ga je Decim Magnus Auzonije, učitelj retorike u Bordou od 334. do 364. godine. Govorkalo se da Auzonije u svojoj privatnoj biblioteci ima pozamašnu literaturu koja se bavi homoseksualnošću, čijim su sadržajem bili šokirani čak i građani Rima, koje inače nije bilo lako šokirati. Na žalost, ni jedno od tih dela nije sačuvano ni identifikovano. Auzonije je bio poznat i po tome što je rešio poznatu grčku zagonetku koja je postavljala pitanje kako tri muškarca mogu da izvedu četiri seksualne poze. Odgovor je bio da je onaj koji je u sredini istovremeno i aktivan i pasivan. Pavlin se kasnije preselio u Barselonu, pa u Italiju gde je postao biskup 409. godine. Auzonije je ostao u Bordou, a prestao je da predaje 383. godine. U jednom pismu koje je poslao Pavlinu zamišlja ga kako putuje iz Barselone u Bordo: „Požuri dok si još mlad, a ja ne postanem previše star da ti udovoljim.“ Pavlin mu je iz Barselone odgovorio da će, iako su fizički rastavljeni, njihove duše biti zajedno za sva vremena.
Sebas1

Sveci su izašli iz ormara

Jevanđelje po Sebastijanu

Prikaz svetog Sebastijana bila je česta renesansna tema. Krhki androgini mladić, dvosmislene konstitucije, naslednik je grčkog modela lepote. On oscilira između energičnosti i tromosti. Obe komponente posmatračima su bile, i jesu, privlačne i seksualno provokativne. Strele koje se zarivaju u njegovo telo, dok on i u toj patnji zadržava svoju pozu dostojanstva, sklad i setu, koja je istovremeno i erotična, jesu falusoidne strele Erosa, ubodi prodornog oka koje ne ume i ne može pred lepotom da kontroliše pogled. Androgini mladić istovremena je sinteza muške i ženske lepote. Sveti Sebastijan vezuje se za hrišćansku tradiciju, ali i pre nje, naročito u grčkoj mitologiji bilo je androginih, samodovoljnih i narcisoidnih junaka koji su svojom lepotom doprinosili uništenju i sebe i drugih. Takvi su Narcis, Endimion, Ganimed, Apolon. U kasnijoj renesansnoj umetnosti čak i muževni i ratoborni bog Mars, ili pak Merkur, predstavljeni su kao androgine i seksualno dvosmislene figure. Tomas Man je u delu Smrt u Veneciji pisao: ”[…] lik svetog Sebastijana najlepši je simbol, ako ne umetnosti uopšte, a ono bar one umetnosti o kojoj sada govorimo. Ko je pogledao u ovaj ispričani svet, video je: elegantno vladanje sobom, koje do poslednjeg časka skriva pred očima sveta unutarnju podrivenost, biološko opadanje; žutu ružnoću, čulno uskraćenu, koja je sposobna da svoju dimljivu žar raspali do čistog plamena, čak da se uzvine do vladarstva u carstvu lepote; bledu nemoć, koja iz žarnih dubina duha siše snagu dovoljnu da njome ceo jedan obestan narod baci pred noge krsta, pred svoje noge; ljubazno držanje u praznoj i strogoj službi formi; lažni, opasni život, čežnju i veštinu rođenoga varalice koja brzo iznurava: ko je posmatrao ovu sudbinu, i još kolike slične, mogao je posumnjati da li uopšte i postoji drugo herojstvo sem herojstva slabosti. A u svakom slučaju, koje bi herojstvo bilo savremenije od ovoga? Gustav Ašenbah bio je pesnik svih onih koji rade na ivici malaksalosti, svih preopterećenih, već iznurenih koji se još pravo drže, svih tih moralista izvršenog dela, koji, nežnog rasta i krhkih sredstava, zanosom volje i mudrim rukovanjem ipak uspevaju da bar za neko vreme deluju utiskom veličine.”
Avucic 05 S

Aleksandar Vučić preuzeo dužnost predsednika Republike

Da mitovi i prošlost ustupe mesto budućnosti i životu

Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić položio je zakletvu na svečanoj sednici u Skupštini, čime je Srbija i zvanično dobila novog šefa države. U svom inauguracionom govoru Vučić je posebno naglasio da će tokom mandata biti posvećen realizaciji politike mira, stabilnosti i saradnje sa ciljem da od Srbije napravi društvo okrenuto budućnosti, a ne zagledano u prošlost. Citirajući reči Borislava Pekića, Vučić je poručio da „treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih“