Tekstovi autora: XXZ magazin

Boww 01 S

Merlinka festival

Male tajne velikih holivudskih zvezda

Poslednje večeri festivala Merlinka, u nedelju 9. decembra u 21:30 časova, u sali Amerikana Doma omladine Beograda biće prikazan film koji je uzburkao Holivud odmah po premijeri koju je imao na 42. Filmskom festivalu u Torontu. Reč je o dokumentarnom ostvarenju “Skoti i tajna istorija Holivuda” reditelja Matta Tyrnauera.
Ian 01 S

Ian McKellen: Pismo uživo

Draga mama, ja sam gej

Čuveni glumac Ian McKellen, u „Letters Live“, svojevrsnom nizu predstava koje pokušavaju da osnaže literarnu korespodenciju insipirisanu „Letters of Note“ knjigama, je 2016. godine pred publikom pročitao izuzetno emotivno pismo koje je jedan mladić uputio svojim roditeljima.
Merrl 01 S

Strah u maloj sredini

"Marilyn" na Merlinka festivalu

Markos, sedamnaestogodišnji farmer, otkriva svoju seksualnost u neprijateljskom okruženju. Lokalni tinejdžeri mu daju nadimak Merlinka, i on postaje meta ljudske žudnje i diskriminacije.
Aaov 01 S

Šta je ostalo iza Oskara Vajlda

U taj gorki krik je stao

U biografiji Oskara Vajlda, koju je napisao svedok događaja pisac F. Haris, stoji da zakonske neprilike u koje je Vajld dospeo 1895. godine nisu bile samo obračun konzervativnog oca i ekscentričnog pisca, već i prilika za obračun konzervativne, takozvane „prave“ aristokratije, privilegovane naslednim titulama, posedima, novcem, a sa liberalnom, intelektualnom aristokratijom, koja se svojim sredstvima i prednostima – obrazovanjem, talentom i znanjem – borila za transformacije u društvu. Tako je Vajldov poraz bio i sredstvo za obračunavanje sa njegovim pristalicama i uticajem koji je imao na mlađe generacije.
Meerl 01 S

Više od 100 filmova za ljubitelje kvir kinematografije

Jubilarni Merlinka festival u Domu omladine

Deseti, jubilarni, Međunarodni festival queer filma „Merlinka“ održaće se od 6. do 9. decembra u Domu omladine Beograda. U toku četiri festivalska dana na programu će biti više od 100 filmova iz 35 država, među kojima i ostvarenja iz evropskih zemalja, Paragvaja, Argentine, Perua, Brazila, Kenije, Izraela, Irana, Indije, Burme, Tajvana, Kine, Australije... Mnogi od filmova nagrađivani su na najprestižnijim svetskim festivalima poput Berlinala, Festivala u Kanu, Sundance festivala, Međunarodnog festivala u Torontu i drugih. U fokusu ovogodišnjeg festivalskog programa je Nemačka, i nemačka kinematografija.
Mokraanjac 01 S

Tri festivalske večeri od 22. do 24. novembra

Prvi festival u čast Vasilija Mokranjca

U Beogradu će se od 22. od 24. novembra u organizaciji Fondacije Vasilije Mokranjac održati prvi Vasilije Mokranjac Fest – festival posvećen jednom od najznačajnijih i među publikom najomiljenijih srpskih kompozitora, čija dela ulaze u sam vrh muzičkog stvaralaštva čitavog regiona.
Viole 02 S

Pravda za sve ranjive grupe

YUCOM: Prva presuda za zločin iz mržnje

Krivično delo, ukoliko je motivisano mržnjom prema nekome samo zato što je drugačiji, predstavlja zločin iz mržnje. Iako zločin iz mržnje nije novina u praksi, u srpsko krivično zakonodavstvo uveden je tek 2012. godine, a kao posebna otežavajuća okolnost u slučajevima kada je neko krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve.

Love Hultén: Fabrika jedinstvenih objekata

Dizajn za ljubitelje prošlosti

Sve je više onih koji se okreću retro dizajnu na različitim poljima, te trend nije zaobišao ni gejming i muzičku industriju u okviru kojih nadareni dizajneri korisnike vraćaju u samo svitanje video igara i muzičkih uređaja. Love Hultén spaja tradicionalne veštine sa modernom tehnologijom, stvarajući jedinstvene objekte u neočekivanom spoju forme i funkcionalnosti. Igrajući se sa doživljajima umetnosti i dizajna, a koji uključuju društvene, kulturološke i istorijske odnose korisnika i određenih uređaja, ovaj umetnik kida stare veze, te stvara nove konekcije koje raduju sve ljubitelje prošlosti, ali i budućnosti.
Gayy1

Rađanje duginih boja

Da li je sloboda umela da ćuti?

Čovek o kome nam govore i koji treba da postane slobodan već je, po sebi, rezultat potčinjavanja čiji koreni sežu mnogo dublje u prošlost. Jer, njega nastanjuje ona ’duša’ koja je i sama točkić u mehanizmu ovladavanja i upravljanja telom. Duša je rezultat i instrument političke anatomije; duša je tamnica tela. ( Mišel Fuko, Nadzirati i kažnjevati: Nastanak zatvora, Prosveta, Beograd, 1997)

Homoerotika u umetnosti (5)

Prozor sa pogledom na triceps

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.
Lgbta 01 S

Putevima kvir umetnosti (11)

Happy Together: Volja za ljubav, uprkos svemu

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu na koži i u svakodnevnom životu, koja odjekuje, te nudi simbol samopouzdanja i volje za ljubav uprkos svemu.
Bruce Dickinson

Priznanje za prijatelja grada

Bruce Dickinson počasni građanin Sarajeva

Gradsko vijeće Grada Sarajeva u srijedu je jednoglasno odlučilo da priznanje Počasni građanin Grada Sarajeva dodijeli Bruceu Dickinsonu, frontmenu Iron Maidena i solo umjetniku
Hauul 01 S

Monstrum u LGBTIQ bioskopu

Kvir horor za Noć veštica

Noć veštica prilika je da svi oni koji poštuju strah, monstrume, veštice i razna druga čudovišta proslave svoj praznik, a kvir sadržaji oduvek su sastavni deo svih kostimiranih prilika, te uslova u kojima identiteti nisu strogo fiksirani raznim heteronormativnim momentima.
Vukovar

Poezija bunta i otpora: Ivana Simić Bodrožić

Ljudskost je u Vukovar kasno stigla

Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Volim se ponekad i dobro napiti, Kao prava kćer šefa hotelske sale Lakrdijašica mala, gledala sam ga na djelu, Skrivena iza poker aparata, dobro podmićena, Čokoladom iz duty free shopa koja je u Vukovar, Stigla prekasno, Kao i međunarodni crveni križ, Kao i ljudskost, Kao, uostalom, i sve dobro što beskrajno kasni, U ovaj dio svijeta, Ove pretanke ruke dobila sam od njega, Nije mi krivo zbog mene, Nego, kako se njima mogao braniti kad su ga tukli
Vammp 02 S

On grli moje telo

U toplom vampirskom zagrljaju

Vampiri su već dugo, između ostalog, i simbol za nesputanu seksualnost, kako na filmu, tako i u književnosti. Tako su, na primer, u svetu kinematografije ova bića koja dolaze s one strane mraka neretko upotrebljavana da bi opravdala homoerotične scene, te prikrila seksualnost koja je u svetu izvan velikog platna bila nešto o čemu se ne govori. Vampiri i druge drakule su takvim delovanjem bitno doprineli vidljivosti jedne manjine, a tajne signale su mogli da prepoznaju samo oni koji su žudeli za vidljivošću, čak i kada im nije bilo jasno šta je to što osećaju. Takav je slučaj i sa pesmom „Vampir“ Antuna Branka Šimića, u kojoj stvorenje straha, koje obično pripada svetu mrtvih, te postoji bez otkucaja srca i cirkulacije krvi, ima ruku koja je „mala topla mekana“, kojom lirskog subjekta odvodi u dubinu večeri, gde „grli njegovo telo i pije njegove usne.“