Tekstovi autora: XXZ magazin

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a kao drugu objavljujemo „Kratku priču o umiranju“ Renate Srečić.

"Dajte malo, dajte rijetko i iznad svega, dajte negodujući" glavni je seksualni savjet za nevjeste 19 stoljeća. A ako do seksa dođe, pravite se mrtvi.

Mnoga pisma koja su tokom istorije razmenjivali istopolni ljubavnici nisu sačuvana, a najčešće zbog toga što bi pisani tragovi „greha“, a nakon što su tražene sume novca isplaćivanje ucenjivačima, bivali uništavani od strane članova porodice, te bilo koje druge zainteresovane strane. Sa druge strane mnogi biografi nisu verovali u dokaze o homoseksualnoj ljubavi, čak ni kad bi se ovi našli pred njima, pa je tako, na primer, Alexander Thayer, koji se bavio Betovenovim životom, završavao sa glavoboljom svaki put kada bi naišao na dokaze o kompozitorovoj naklonosti prema mladom Karlu, pa je biografija na kraju ostala nekompletna.

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a za početak evo nagrađenog „Izleta“ autorice Marte Glowatsky Novosel

Pored toga što životinjama pruža neku vrstu utehe, ova muzika služi i kao izvinjenje, budući da slonovi služe čoveku još od samih početaka istorije, te su za njega ginuli u ratovima, i pod teretom drvene građe koju su izvlačili iz sopstvenih staništa, te na svojim leđima poneli teret udobnosti za koju je ljudsko biće smatralo da mu je neophodna.

Veliki rat, kako su ga nazvali savremenici koji su ga preživeli kao vojnici na frontovima ili civili izmučeni oskudicom, bolestima i iscrpljujućim radom, doneo je savremenicima jedno sasvim novo iskustvo. Bez obzira na to da li su pripadali pobedničkoj ili poraženoj strani, svi su kao duboki ožiljak nosili taj rat što je imao snagu ogromne, neočekivane prirodne kataklizme koja je velikim nanosima smrti, razaranja, bola i patnji, zatrpala iluziju i utopiju o svetu „belle epoque“. Neke od najupečatljivijih fotografija iz ovog rata ne prikazuju tehnološka čuda ili prizore sa bojnih polja, već ljudska bića uhvaćena u haosu. Vojnici su dolazili sa svih strana, tek obični ljudi, mladi i stari, i mogućnost da se pogleda na bojna polja koja su napustili pre sto godina, a ne u uniforme i nacionalna obeležja, pravi je prozor u svet star čitav jedan vek. Šume još rastu./ Njive još rađaju./ Gradovi još stoje./ Ljudi još dišu. (Bertold Breht, Mazalo govori o budućim velikim vremenima/ Nemački ratni bukvar)

"Pitanje gej identiteta je već duže vremena postalo paradoksalno pitanje, ako ne i nerešivo: gej identitet je istovremeno politički nužan i politički katastrofalan. Gej identitet je nužan, suštinski bitan i neophodan, jer je uvek u opasnosti od nestajanja, potiskivanja i „nevidljivosti". To je identitet koji treba po svaku cenu afirmisati, neprekidno, i to utoliko više ukoliko je i dalje obeležen kao sraman, patološki i devijantan. To je, međutim, i jedan opasan identitet i čak obmanjiv, identitet koji je neophodno odbaciti i kojem se uvek treba suprotstavljati, jer on igra ulogu normalizatora i nadzornika u društvu, jer funkcioniše u cilju zadržavanja seksualne i socijalne razlike, kako u heteronormativnoj kulturi tako i u gej kulturi. To je politički katastrofalan identitet jer dopušta društvu da mirno upravlja seksualnim razlikama i funkcioniše zapravo kao sredstvo za stabilizaciju i konsolidaciju samog heteroseksualnog identiteta (koji bi bio mnogo fluidniji, nestabilniji i nebezbedniji entitet kad ne bi bilo gej identiteta da ga podupire). Ukratko, gej identitet je u isti mah homofobni identitet po svojim totalizirajućim i normalizirajućim posledicama i identitet čija su negiranja, poricanja i odbijanja ništa manje homofobna." Fuko

Paralelno sa feljtonom „Bolja prošlost“ koji se bavi istorijom jugoslovenske estrade, krenula je photo-slikovnica iz muzičkog života autora ove knjige. Iz zaboravljenih kutija i albuma, na svetlo dana izvučene su njegove fotografije u društvu estradnih zvezda i drugih prijatelja među kojima su, recimo, Bebi Dol, Goran Bregović, Dražen Vrdoljak, Mišo Kovač, Čarls Simić, Vesna Pešić, Momčilo Bajagić Bajaga, Olivera Katarina, Sanja Doležal, Dunja Blažević, Massimo Savić… Biće toga još, sve u ime Bolje prošlosti!

Postoje tri aspekta u istoriji gej filmske produkcije: nevidljivi, zatvoreni i otvoreni. Prve dve kategorije su najčešće povezane sa mejnstrim (čitaj ''holivudskom'') produkcijom, dok se ova poslednja uglavnom vezuje za dokumentarnu, nazavisnu i avangardnu produkciju. Iako možda nikad nećemo znati ko su oni bili i kakav je tačno bio njihov doprinos, možemo slobodno reći da je na hiljade homoseksualaca učestvovalo u snimanju svih vrsta filmova tokom svih ovih godina. Ovi ljudi čine ''nevidljivu'' istoriju gej filmske produkcije. Najdalje što možemo otići u pokušaju da proniknemo u ovu nevidljivu, nezabeleženu istoriju je kada imamo ''čudan osećaj'' tokom neke scene, pa pomislimo: “Ovo je sigurno radio neki kvir umetnik”. Sve veći deo ove nevidljive istorije izlazi na videlo zauzimajući mesto u okviru istorije produkcije zatvorenog gej filma, zbog činjenice da se pojedinci javno deklarišu kao homoseksualci, odnosno autuju.

Baš kada nam se učinilo da je ovaj 24. jul mogao i nestati iz kalendara, vest da je na današnji dan rođena glumica Elisabeth Moss - promenila je sve. Upoznali smo je pre svega kao Peggy iz kultne „Mad Men“, iako je još kao dete igrala u filmovima i serijama. Nakon Peggy, uspešno je otelotvorila detektivku Robin iz „Top of the Lake“, a danas je gledamo kao June, odnosno Offred, u potresnoj seriji „The Handmaid's Tale“. Dok se uloge i uspesi polako nižu, redakcija XXZ magazina čestita rođendan omiljenoj glumici prigodnom fotogalerijom. Nolite Te Bastardes Carborundorum!

Muški savez - Männerbund, predstavlja okupljanje muškaraca u organizaciju, najčešće odanu nekoj političkoj ideji, te strukturiranu hijerarhijski; od 18. veka u Nemačkoj delom u vidu tajnih političkih društava (na primer slobodno zidarstvo), od kraja 19. veka u vidu sve više nacionalistički i militaristički usmerenih grupa. Kao paravojna i ideološka zajednica „istosmernosti volje, drugarstva, stege i podređenosti“, muški savez je prototip i temeljni oblik fašističkih organizacija 20. veka. U ideologiji virilnosti nacionalsocijalizma gde žene imaju samo podređenu ulogu, muški savez kao „zakleta zajednica“ bio je visoko postavljena vrednost. Stoga je u načela odgoja spadalo razdvajanje polova (Hitlerova omladina, Savez njemačkih devojaka), a delovi stranke pod uniformom kao Jurišni odredi, SA, i Jurišna vrsta, SS, bili su koncipirani kao muški savezi. U toj fiksaciji nije se mogla prevideti homoerotska komponenta.

Irinej je u visokim godinama, i on kao i Amfilohije, ako vjeruju u Boga, ne mogu se nadati da će im Kirios Savaot dati neki popust zato što lažu i vrijeđaju druge da bi održali ideologiju Velike Srbije. Da su u zabludi Bog bi im možda i dao neki popust, ali svojim lažima i obmanama oni svjesno žrtvuju carstvo nebesko za nekakve tlapnje koje je vrijeme nepobitno pregazilo, i njihovu naciju gura u još veću zaostalost i izolaciju

Ako se serija Batwoman desi, Kate Kane postat će prvi ikad LGBT glavni lik u superherojskoj seriji. Događaj u decembru, na kojem će biti ekipa serija Arrow, The Flash, Legends of Tomorrow i Supergirl, označit će prvo javno pojavljivanje ovog lika.

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.

Tokom razaranja socijalističke Jugoslavije devedesetih godina, uništeni su i mnogi spomenici, kao nasleđe mrskog komunizma sa kojim pomahnitali nacionalisti ne žele da imaju ništa. Neka monumentalna obeležja nastala u socijalizmu ipak su preživela najezdu varvara. Ovde donosimo fotografije spomenika, te drugih građevina koje su izgrađene na poprištima poznatih bitaka za oslobođenje od fašizma (Tjentište, Kozara, Kadinjača), na mestima gde su bili logori smrti (Jasenovac, Niš), kao i na drugim lokacijama vezanim za narodnooslobodilačku borbu. Uz pomalo zaboravljeni pozdrav: Smrt fašizmu, sloboda narodu!