Tekstovi autora: XXZ magazin

Akt je estetski shvаćenа zаbeleškа nаgog ljudskog telа. Može dа bude slikаrsko delo, fotogrаfija ili vаjаrsko delo. Zа rаzliku od pornogrаfije ovа delа nisu nаmenjenа dа utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticаjа u društvu i ličnih iskustаvа posmаtrаčа.

Ovog ćemo leta obeležiti čak 34 godine od spektakularnog Live Aid koncerta održanog na londonskom Wembley stadionu. Ali, uvek je prilika da se podsetimo kako su Freddie Mercury i grupa Queen te večeri bili veličanstveni – da se i danas smatra da je to bio njihov najbolji koncert u karijeri. Budući da je film ““Bohemian Rhapsody” nanovo probudio talas nostalgije – evo serije spektakularnih fotografija s londonskog Live Aida, te daleke, vrele 1985. godine.

Izložba dokumentarnih fotografija koja se bavi životom transrodnih ljudi iz Srbije i regiona, autora Aleksandra Crnogorca, biće otvorena u utorak, 5. februara u galeriji beogradskog Doma omladine

„Čujte, ako želite moju pažnju, dozvolite mi da crtam – ako želite da vas slušam i da se osećam dobro”, rekao je Edi Rama čoveku sa kojim je imao sastanak, a koji se žalio na to što premijer Albanije crta, činilo mu se da ga ne sluša. Nekada slikar, a potom ministar kulture, gradonačelnik Tirane i danas predsednik vlade ne prestaje da razmišlja kao umetnik i dok se bavi politikom. Poput deteta sa bojankom, on boji „izvan okvira“. Tako je pre 15-ak godina odlučio da tada sivu i ruiniranu  Tiranu ofarba jarkim bojama, dok mu je danas kabinet prepun crteža i slikarskog materijala. Iako ovdašnji mediji pokušavaju da ga predstave kao zagovornika velike Albanije, švercera, dilera, diktatora (dopisati po izboru), činjenice i rezultati njegove politike govore drugačije. Renovirani gradovi, uređena obala, unapređen turizam bili bi samo neki od golim okom vidljivih rezultata. A ono što im je prethodilo je Edi Rama – slikar. Zato vam u ovoj fotogaleriji predstavljamo njegove umetničke radove nastale na pozadinama onih političkih, a koji su bili deo njegove izložbe u Hong Kongu 2015.

Sve je počelo kada je anonimna umetnica korisnicima interneta predstavila svoje drugo slikarsko delo – belog ždrala na plavoj pozadini, a uz bojazan da rad neće naići na odobravanje ostalih umetnika. Umetnička internet zajednica odlučila je da joj pruži podršku, te je ohrabri da nastavi dalje, iz čega je nastao neobičan pokret koji je brzo privukao pažnju. Umetnici se tako nisu zadržali na tekstualnim pohvalama, već su u čitav proces uložili mnogo više napora. Tako je prvi od njih naslikao anonimnu umetnicu, a po ugledu na fotografiju na kojoj drži sliku pomenutog ždrala, da bi sledeći naslikao umetnika koji je naslikao umetnicu kako drži sliku na kojoj je umetnica koja drži ždrala od kojeg je sve i počelo, i tako u nedogled…

Povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u nedelju je širom sveta prikazan dokumentarno-igrani film „Who Will Write Our History“ rediteljke, scenaristkinje i producentkinje Roberte Grosman i izvršne producentkinje Nensi Spilberg

Oni koji su čitali istoimenu priču mogli su da te signale dožive na daleko drugačiji način, te da deo: "Nikada nisu razgovarali o seksu, samo su puštali da se dogodi, u početku obično noću u šatoru, a onda i preko dana, dok ih je pržilo sunce, uveče pored vatre, brzo, grubo, smejući se i uzdišući, ali ne izgovarajući ni jednu jedinu reč, sem kad je Enis jednom rekao: “Ja nisam peder.” Na šta je Džek skočio: “Ni ja. To se nikoga ne tiče sem nas,” tumače upravo kao nedostatak političke volje, što je film promenio, te čitavu priču učinio značajnijom za savremene gledaoce.

Sex Education se bavi i onima koji svom seksualnom identitetu pristupaju iz negativnog ugla, što od njih stvara nasilnike i najvatrenije homofobe. „Ako nekom kažeš za ovo jebeno si mrtav,“ pretnja je koja odjekuje i danas, a kao poricanje sopstvenog identiteta, te mera predostrožnosti koja garantuje da će tajni ljubavnik ćutati, budući da je, veruju oni koji pate od autohomofobije, homoseksualnost samo faza koja se leči nasiljem.

Dušan Makavejev, jedna je od glavnih figura filmskog crnog talasa, tvorac filmova kojima je kritikovao opšte društvene pojave: "Parada" (1962), "Čovek nije tica", "Ljubavni slučaj illi tragedija službenice PTT" (1967), "Nevinost bez zaštite" (1968), "Nedostaje mi Sonja Heni" (1972), "Sweet Movie" (1973), "Gorila se kupa u podne" (1993), te drugih, preminuo je u Beogradu u 87. godini. U njegovu čast podsećamo na delove iz teksta Sanjina Pejkovića koji je objavljen u e-novinama u novembru 2009. godine.

Rodni identitet odgovara na pitanje: "Da li sam ja žena ili muškarac ili nešto sasvim drugo?" Mnogi ljudi o ovome ne razmišljaju puno, već dozvoljavaju da njihov spol znači i njihov rodni identitet. Ali identitet je osobna stvar: to je ono što osjećamo da je naš rod u nekom određenom trenutku. Naravno, taj osjećaj može biti pod utjecajem bioloških faktora s naljepnicom "made in Culture". Ovdje mislimo na razna kulturološka uvjerenja koja priče i ideje o tome što "muškarci" i "žene" jesu, što rade i što se od njih očekuje prikazuju kao prirodna i univerzalna. Osjećaj da smo nekog roda može isto tako imati veze i s našim seksualnim fantazijama, ili sa sklonošću prema nekoj ulozi. Postoji isto toliko dobrih razloga za imati ili za izabrati rodni identitet koliko postoji i ljudi.

Rami Malek, zvezda filma „Bohemian Rhapsody“, tvrdi kako se film čiji je cilj bio da isprati život Freddia Mercurija ipak nije dovoljno pozabavio pojedinim aspektima pevačevog života.

Dok ostatak sveta provodi ovaj blue monday u oskudici i depresivnom raspoloženju, redakcija XXZ magazina ima i više nego dobar razlog za slavlje. Uz bezalkoholna pića, kolače i muziku iz bolje prošlosti obeležavamo rođendan Petra Lukovića, našeg glavnog i odgovornog urednika, prijatelja i saborca. Zato smo sa vernim čitaocima odlučili da podelimo nekoliko omiljenih ex Yu prepeva svetskih hitova, uz koje proslavljamo 21. januar. Ako želite lično da mu čestitate, javite se na e-mail petar.lukovic@xxzmagazin.com. Rock on!

Godine 1968. grupa Led Zeppelin počela je s radom u jednom londonskom podrumu. Nakon odlaska iz grupe The Yardbirds, gitarista Jimmy Page želeo je da formira novi bend – i na mali jam session pozvao pevača Roberta Planta, bubnjara John Bonhama i basistu John Paul Jonesa. Nije im trebalo mnogo vremena da shvate koliko se dobro slažu. Prva pesma koju su odsvirali zajedno bila je “Train Kept A-Rollin’, numera Tiny Tiny Bradshawa koju su The Yardbirds učinili poznatom. “Čim smo završili pesmu, verujem da je svako od nas bio uveren da je ovakva komunikacija nešto što dotad nismo iskusili. Bio je to osećaj da nam se život potpuno menja”. O karijeri grupe najbolje svedoči nova foto-knjiga , “Led Zeppelin by Led Zeppelin” u kojoj je mesta našlo preko 200 najboljih fotografija tokom njihove karijere, od kojih su mnoge nepoznate. Čitaocima našeg magazina predstavljamo tek mali deo ilustracija iz ovog rock almanaha.

Fotograf Daniel Kramer dobio je avgusta 1964. dozvolu da 60 minuta slika tad 23-godišnjeg Boba Dylana u njegovom domu u Woodstocku, u državi New York; jedan sat se produžio u nekoliko sati, potom je usledio zajednički ručak i – Dylan je pozvao Kramera da krene s njim na turneju. Rezultat tog susreta je knjiga fotografija “Bob Dylan: A Year and a Day” u kojoj se nalazi preko 200 radova iz možda najznačanije faze Dylanove karijere… Kao photo-teaser, čitaocima našeg magazina predstavljamo neke dosad neobjavljene fotografije Daniela Kramera.

Prezir i diskriminacija koju mnogi gej, trans*, te drugi pripadnici kvir omladine doživljavaju od vlastitih roditelja mogu kudikamo više da štete nego neprijateljsko ponašanje koje trpe od nekog drugog. Za to postoji sve više dokaza: deca koja zbog seksualne orijentacije nemaju roditeljsku podršku imaju više mentalnih poteškoća, odaju se alkoholizmu, te se lakše upuštaju u svet opojnih droga, i nezaštićene seksualne odnose. A rizik nije zanemarljiv – oni koji se osećaju odbačenima skloniji su i samoubistvu.