Tekstovi autora: XXZ magazin

Clmm 02 S

Putevima kvir umetnosti (7)

Centralizovana moć mesa

„Pitanje gej kulture – pri tom ne mislim samo na romane o homoseksualnosti koje su napisali homoseksualci, mislim na kulturu u širem smislu, kulturu koja izmišlja raznovrsne načine povezivanja, vrste egzistencija, tipove vrednosti, tokove razmene između pojedinaca koji su zaista novi i nisu identični sa postojećim kulturnim formama, niti su nadgrađeni na njima. Ako je to moguće, onda gej kultura neće biti samo izbor homoseksualaca za homoseksualce, već će stvarati odnose koji su, u nekim aspektima, prihvatljivi i za heteroseksualce.“ (Fuko)
Luben 01 S

Istorija pripitomljenog voća i povrća

Drugo lice lubenice

Nakon stotina godina ukrštanja lubenica je promenila boju, te joj je unutrašnjost postala više crvena, a stručnjaci u poslednje vreme pokušavaju i da se potpuno otarase semenki, te to nazivaju sledećim logičnim korakom u domestifikaciji. Tako će sledeće generacije sa fotografija saznavati o tome da su lubenice nekada imale semenke, dok će o još starijim rođakama, te primercima svetlije unutrašnjosti, moći da uče samo iz renesansnih umetničkih dela.
Reklm1

Retro izložba o oglašivačkoj agenciji Ozeha

Dizajn s feedbackom

U ponedjeljak 9. srpnja u galeriji Kortil u Rijeci je otvorena izložba “Dizajn s feedbackom – Ozeha: Zagreb – Rijeka ’45-’48-’90-’95”. Riječ je o značajno proširenoj verziji izložbe izvorno održane u HDD galeriji krajem 2016, koja se bavila poviješću jedne od prvih i najvećih oglašivačkih agencija u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji od sredine prošlog stoljeća do sredine 90-ih godina. Izložbu je organiziralo Hrvatsko dizajnersko društvo u suradnji s Galerijom Kortil, a autori izložbe su Alira Hrabar Oremović i Slavko Henigsman. Izložba  je koncipirana kroz četiri poglavlja koja vremenski prate formativno i zrelo razdoblje djelovanja nekada najveće agencije za propagandu i marketing na našem prostoru. U poglavlju Ozeha – više od full service agencije razmatra se ustroj agencije unutar njenog formativnog razdoblja od 1945. do 1965. godine. U tom se razdoblju, pod vodstvom Dušana Mrvoša i Veljka Klašterke, razvila u agenciju za ekonomsku propagandu i marketing s više od 120 zaposlenika u Zagrebu i filijalama u Rijeci, Splitu, Beogradu, Sarajevu i Skopju.  Drugi vremenski okvir pokriva zrelo razdoblje agencijskog razvoja s fokusom na istraživačku djelatnost i kreativne procese. Agencijski rad kroz odnos Kreativnog odjela i propagandista prikazan je putem nekoliko izdvojenih primjera iz prakse – brend Dona te klijente Borovo, Istravinoexport i Rafinerije nafte Rijeka i Sisak /INA Rafinerija nafte Rijeka.. Poglavlje Arheologija dizajna pruža uvid u tadašnje radno okruženje dizajnera koji su 70-ih bili dio Ozehinog Kreativnog odjela – Julije Pavelić Glogoški, Petra Šalića, Slavka Henigsmana, Mile Klarice i Vladimira Hinića i dizajnera riječke filijale – Raymonda Fabijanića i Vesne Rožman. Ova je izložba s jedne strane dopuna već nekih poznatih paradigmi, a s druge nudi određeni set informacija koje će današnjem dizajneru omogućiti detaljniji uvid u kulturu rada njegovih prijašnjih kolega. Također, ova izložba po prvi puta prikazuje godinama zanemarivanu građu i na neki način predstavlja apel javnosti, kulturnim i obrazovnim institucijama da se njome sustavno pozabave.
Vinj1

Extreme: Rubinova reklamna kampanja

Nije bitno da zna da šije, bitno je da zna vinjak da pije

„Za moj izgled pobrinuo se Rubin Kruševac“, govore ponosni uživaoci Rubinovih alkoholnih delicija, naročito čuvenog vinjaka. Rubin se nikad nije bojao toga da bude originalan i drugačiji, kako u sferi marketinga tako i kada je reč o inovacijama u ukusima i proizvodima. Pre nekoliko godina pojavio se tako špricer u limenci, da bi nedavno na rafove hipermarketa i lokalnih prodavnica stigla „Rubinova vinjak cola“, u limenci, takoreći džepno izdanje, za sve prilike. Najnoviji slogani, reklamne poruke i slike kruševačkog brenda zapale su za oko redakcije XXZ magazina zbog svoje šaljive, vickaste prirode, lakih rima (među kojima ima i onih feminističkih) i dokaza da dobro poznaju svoju (tečnu) ciljnu grupu. Dok Rubin nastavlja da uspešno posluje i spaja generacije, s nestrpljenjem gledamo u budućnost, iščekujući nove proizvode i kombinacije – možda baš vinjak i malu kiselu u paketu ili limenci... Opcija je bezbroj, a Rubin samo jedan! Da se kucnemo limenkama, ali samo ako stariji od 18 godina – što Rubin, u interesu mladih, brižno podseća na svakoj reklami.
Bow 03 S

Homofobi su pali na teme

Osmehom protiv nasilnika

Njegova poruka, pored toga što nasilje izvodi iz anonimnosti, pokazuje da su ljubav i podrška jedini alati za prevazilaženje ovakvih incidenata, te homofobima širom sveta poručuje da ima i onih koji ne razmišljaju kao oni, i da svet nije tako mračno mesto kakvim nasilnici žele da ga učine.

Odavanje počasti žrtvama genocida

Predmeti koji su ostali iza Srebreničana

Ove godine u Maršu mira učestvovalo je oko 6.000 ljudi. Učesnici Marša prvi put su išli originalnom rutom nakon što je deminirana. Radi se o trasi od oko 13 kilometara preko Kameničkog brda, koja je izbegavana svih prethodnih godina zbog zahtevnosti i nesigurnosti. Ove godine je, prvi put nakon 1995. godine, ovom trasom prošlo hiljade ljudi. Reč je o deonici od Buljima do Kameničkog brda, gde se desila zloglasna "Bukva", gde je ubijeno najmanje 1.000 Srebreničana, a veliki broj je i ranjen. Na toj trasi se i dan-danas može videti obuća, odeća, konzerve, kašike i drugi predmeti i ostaci predmeta Srebreničana koji su se u julu 1995. kretali tom deonicom pokušavajući doći do slobodne teritorije, Kladnja ili Tuzle. Preživeli Srebreničani i predstavnici federalne i lokalne vlasti prošli su tom trasom nedelju dana pre Marša mira. Prenosimo fotografije sa tog događaja na kojima se mogu videti predmeti koji su ostali iza Srebreničana
Flmm 01 S

Bioskop duginih boja

Deset najboljih britanskih queer filmova

Homoseksualnost je u britanskom zakonodavstvu dekriminalizovana 1967. godine, te se dobrovoljno stupanje u seksualne odnose između dve osobe istog pola više nije smatralo prestupom, a pod uslovom da su učesnici stariji od 21 godine. Pre toga su se pripadnici LGBTIQ populacije tretirali kao „oni koji boluju od neke tajne bolesti,“ te bili žrtve čestih fizičkih napada.
BØRNS

Rocks Off  

Børns za rođendan

Budući da XXZ magazin nije nikakva korporativna udruga, nemamo team building, nemamo čak ni odbojkaški tim, ne idemo na zajedničke izlete, niko ne ide na službeni put, nemamo čak ni slobodan dan za slavljenike – jedino što nam je preostalo spram rođendana drage nam koleginice Sandre Dančetović  jeste da joj uputimo najbolje želje i čestitamo Happy Birthday sa nekoliko pesama njenog omiljenog pevača po imenu  Børns. All the best, dear Sandra!
Bazz 06 S

Nadav Kander: Estetika raspadanja

Napuštene vojne baze Sovjetskog saveza

Na stotine nuklearnih bombi detonirano je u vojnoj bazi Plygon, nedaleko od Kurčatova, a sve dok program nije okončan 1989. godine. Bombe su testirane u udaljenoj, ali ipak naseljenoj oblasti, a obavljena su brojna testiranja posledica radijacije, a na stanovništvu koje nije bilo upućeno u ono što se dešavalo u njihovoj neposrednoj okolini.
Russ 01 S

O zabranjenim simbolima

Zastava duginih boja na Svetskom prvenstvu u Rusiji

Šestoro aktivista, koji su u Rusiju došli iz Španije, Holandije, Brazila, Meksika, Argentine i Kolumbije, odlučili su da zastavu duginih boja ponovo iznesu na moskovske ulice, ali tako da ne bude odmah prepoznatljiva. Naime, oni su se obukli u nacionalne dresove zemalja iz kojih dolaze, a da bi sastavili paletu duginih boja i formirali zabranjeni simbol. Svaki od pomenutih aktivista, kada se posmatra odvojeno, izgleda kao bilo koji drugi navijač koji nosi dres zemlje iz koje dolazi, da bi tek okupljeni u grupu formirali ono što simbolizuje podršku za LGBTIQ zajednicu kako u Rusiji, tako i na celom svetu.
Pokris 06 S

Šumskalije: Šta u 140 karaktera piše Rajko Vasić

Tviter pod šubarom i kokardom

Rajko Vasić, mali šumski Gebels, zajedno sa svojim tviter-istomišljenicima, održava svakodnevnu četničku žurku na svom nalogu. Mali izbor radova Vasića i njegove družine pokriva esenciju Šumske: genocida nije bilo, Muslimani su za sve krivi, oteće nam Šiptari Kosovo, od Srba su nastali svi drugi narodi...Neprejebivo štivo za svakog fašistu!
Prott1

Kvislinški odbor za doček

Njujork 1960 - protest četnika i ustaša protiv Tita

Predsednik Jugoslavije maršal Josip Broz Tito boravio je u Njujorku za vreme redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 1960. godine. Susret lidera nesvrstanih iz organizovan je u zgradi Stalne misije SFRJ pri UN na Petoj aveniji. To okupljanje lidera nesvrstanih u jugoslovenskoj misiji prethodilo je dogovoru oko održavanja prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, godinu dana kasnije. Neposredno pre Titovog dolaska kvislinška emigracija održala je proteste, iznervirana činjenicom da će SAD ugostiti objekat njihove mržnje. Poklonici čiča Draže i ostalih kvislinga okupili su se u prilično neznatnom broju, bilo ih je jedva pedesetak, uključujući konje i policiju, kao što se da videti na fotografijama. O prirodi tog protesta dovoljno govore transparenti sa veselo kretenskim natpisima koji vele da je Tito Trojanski konj Moskve, crvena zvečarka i moskovski špijun, da je Draža žrtva, da pomagati Titu znači pomagati komunizmu itd. Američka administracija nije imala baš previše razumevanja za četničke i slične ustaške argument, već je Tito pripremljen kako dolikuje velikim državnicima, a Njujork je postao jedna od tačaka na zemaljskoj kugli gde je Tito stvarao pokret nesvrstanih. U međuvremenu je Tito prmeinuo, ovi mahniti demonstranti su pobedili i razorili Jugoslaviju, a lideri današnjih državica nastalih posle raspada mogu samo da sanjaju o tretmanu kakav je imao Tito u SAD i širom sveta. Podsetimo se tih lepih vremena kad su četnici i ustaše bili samo neke malobrojne budale koje se kurobecaju na ulici, a ne vlasnici naših života
Superhe1

Sve naše borbe

Ustajte, vi zemaljsko roblje!

Dok mnoge Parade ponosa danas promovišu političku nezainteresovanost, baveći se pre svega konzumerističkim apetitima gej zajednice, ovaj video podseća na borbe koje su se vodile, a o kojima mlađe generacije ne znaju skoro ništa, te dodaje da je neophodno da idemo napred, sećajući se slogana Queer nacije koji je ušao u antologiju: „We're here. We're queer. Get used to it. „ Ili onoga što je Conchita Wurst izgovorila pošto je pobedila na Evroviziji: „We are unstoppable!“, a što će tek ući u antologiju.
Krpo 33 S

Opasno za mozak: Srpski tviteraši pod naletom sunčanice

Izgubljeni u kosmičkom prevodu

Samo letimičan pogled na neumorne srpske tviteraše i njihove uratke svedoči da su Kosovo i Ukrajina vrhunske žulj-teme za svakog naočitog desničara. Kao šlag na baklavu, svoje nove radove ponudili su Vuk Jeremić, Đorđe Vukadinović, Dragan Šutanovac... Leto zvano summer opet uzima svoje žrtve!
Aartt 01 S

Putevima kvir umetnosti (6)

Ruke su me stezale u tami

Queer je upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. Queer identitete zato ne smemo da pozicioniramo samo uz različite seksualne prakse i uloge, već je taj identitet važno ponovo promisliti i u vezi sa političkim opredeljenjem priče ali i stajalištem, koje je Homi Baba opisao kao ’ne - tačno/ne - pravilno’ (Michael Hardt, Antonio Negri, „Neka te sila prati“)