Tekstovi autora: Branko Miljković

Cvetanje1

I miriše, miriše

Jedan maleni cvet

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač )
Aadone5

Nek uđu u tuđe srce

Raskovnik

“Nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.“ (Vuk St. Karadžić)
Orfej 01 S

Ne osvrći se

Orfej u podzemlju

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač )
Jolandd 08 B

Prazne ruke, prazno srce

Branko Miljković: Kraj Putovanja

To čemu se molite je Žalosni Slavuj./ Ljubav nikada nije završena./ Čega ima ljudskog u patnji? O čuj:/ Dan odjekuje.
Nebb2

Ja bih se želeo na strani zla tući

Pesma za moj 27. rođendan

Verovao sam u san i u nepogodu,/ u dve noći bio zaljubljen noću,/ dok jug i sever u istome plodu/ sazrevaju i cvokoću./ Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!/ I grom je pripitomljen pevao u staklu./ Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo
Vladimir Majakovski

Pesma ostaje ako je ispevana u vremenu

Branko Miljković o Majakovskom

Događaj se samo upola dogodio ukoliko ne nađe svoga pesnika. Oktobarska revolucija je našla svoga pesnika u Majakovskom
Jugoslavija

Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost

Jugoslavija

Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi, ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu koji venčava Šumadiju i Zagorje, međusobno i sa budućnošću