Tekstovi autora: Živojin Pavlović

Dubrovnik

Dnevnički zapisi: Umetnost i sloboda (2)

Srbima nikada nije bilo strano krvološtvo

Izabravši na minulim izborima Slobodana Miloševića ponovo za predsednika Srbije, čoveka bahatog i tvrdoglavog, u svakom trenutku spremnog na samoubilačke političke poteze čije su posledice po pravilu katastrofalne, srpski je narod, podudarno sa svojom "duhovnom elitom", učinio sve da se Jugoslavija, kao država, raspadne. Očigledno se radi o mentalitetu čija osnovna osobina nisu stvaralaštvo i ljubav prema životu, već destrukcija i težnja ka smrti
Pavll 02 S

Dnevnički zapisi: Umetnost i sloboda (1)

Danas mase veruju u nacionalizam, fašizam ili komunizam

Zupčanici nacija i zupčanici društvenih konstelacija čvrsto zadiru jedni u druge, te im je ritam okretanja međusobno povezan i podređen jedinstvenom kontinuitetu. Razlika nema, a ne može ih ni biti, jer se čitavo čovečanstvo obrće sred vakuuma u krug. S tog kovitlanja krune se opiljci u vidu leševa i fekalija, a iznad lomota ne lebde heruvimi, i harfe ne sviraju nebesku muziku koju su nekada slušali nišči duhom, dok su spaljivali veštice. Danas mase veruju u nacionalizam, fasizam ili komunizam, i život je u svemu sličan među svim rasama na svim kontinentima
Pavll 02 S

Pismo Aleksandru Tišmi

Iz besmisla trenutka u smisao večnosti

Ovi dronjci umoljčanih tkanina s baldahina čovekovog egocentrizma nisu ništa drugo do kontrakcije preplašene misleće životinje: zgađena uživanjem kao krajnjim rezultatom žrtvovanja bivšim idealima, urbanizovani stvor ne zna kako da čuđenje zameni dejstvovanjem. Vrteći se u lavirintu pitanja bez odgovora, proizvodi fragment sopstvenih opažaja, istovremeno se njime i hraneći. Pri tom, silovitim brzinama promiče kroz prostor i kroz vreme, osećajući prenadraženim bićem da su prostor i vreme isto, ostajući istodobno nesposoban da tu slutnju preobrazi i u saznanje: gomile čulnih senzacija, zbrkani puls osećanja i neprekidna neshvatljiva i neuhvatljiva sinusoida misli – razapeta od svega onog što najčešće krštavamo kao banalno, pa do retkog, sa religioznim strahopoštovanjem označavanog kao genijalno.