Tekstovi autora: Horhe Luis Borhes

Knjige u biblioteci nemaju slova./ Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,/ ocrtavam oblik Sumatre./ Onaj koji pali šibicu u mraku/ pronalazi vatru

Tigar se, istina, pojavljuje, ali prepariran ili slabašan, ili sa čudnim promenama oblika, ili neprihvatljive veličine, ili suviše nepostojan, ili podsećajući na psa ili pticu

Govorilo se da je Jelena Trojanska, zbog koje su vojske ginule, lep oblak, senka; govorilo se da je veliki šuplji konj u kome se behu sakrili Grci takođe priviđenje. Homer neće biti prvi pesnik koji je ispričao tu priču; neko je, u XIV stoleću, napisao ovaj stih koji je ostao u mom sećanju...

Ako su ovo jutro i ovaj susret snovi, svako od nas mora da misli kako je on taj koji sanja. Možda prestanemo da sanjamo, a možda ne. Naša očigledna obaveza, u međuvremenu, jeste da prihvatimo san, kao što smo prihvatili univerzum, da smo bili začeti i da gledamo očima i da dišemo.

Nesnas je polovina ljudskog bića; ima pola glave, pola tela, jednu ruku i jednu nogu; skakuće veoma spretno i boravi u samotnim oblastima Fladramota i Jemena

"Književno besprekoran! Mada, kuvar! Šta više može da ushiti čistokrvne književnike nego takav beskrvni, literarni, verbalni literat, koji ne vidi, ne vidi ništa izvan tih svojih intelektualnih kombinacija?" (Vitold Gombrovič )

Božanski lovac Tunk-poj izmisli posebne koturaljke izrađene od drveta svetog stabla koje je stalno škripalo, a na koje mu je lavež nekog psa skrenuo pažnju. Koturaljke su takođe škripale, a odmicale su brzinom strele

U srednjem veku simbologija grifona postaje protivrečna. U nekom italijanskom zverinjaku stoji da označava demona; opšte uzev, međutim, predstavlja amblem Hrista, a to objašnjava Isidor Seviljski u svojim Etimologijama: Hrist je lav jer vlada i moćan je; takođe je orao jer se nakon uskrsnuća penje na nebo”

Drugi izjavljuju da Zemlja ima svoj temelj u vodi; voda u steni; stena u temenu bika; bik u peščanom koritu; pesak u Bahamutu; Bahamut u zagušujućem vetru; zagušujući vetar u nekoj izmaglici. Temelj izmaglice je nepoznat

Za jutro u Montevideu, za umetnost prijateljstva, za poslednji dan Sokratov, za reči koje su jednog sutona upućene sa jednog krsta ka drugom krstu, za onaj san Islama koji je obuhvatio hiljadu i jednu noć, za onaj drugi san, o paklu, plamenoj kuli što očišćuje i slavnim sferama, za Svedenborga koji je na londonskim ulicama sa anđelima razgovarao

Pod tutnjavom gornjih dubina, duboko, duboko u ponornom moru, kraken sniva svoj drevni i nenastanjeni san bez snova. Bledi odsjaji se uzburkuju oko njegove mrke prilike; golemi sunđeri hiljadugodišnjeg rasta i visine nadimaju se na njemu, a u dubini čkiljavog svetla, bezbrojne i ogromne hobotnice mlate džinovskim pipcima zelenkastu ukočenost iz tajnih ćelija i čudesnih špilja

Obožavanje bika i dvosekle sekire (koja se zvala labrys i možda je korijen riječi labirint) bilo je tipično za prehelenske religije, koje su održavale svete borbe sa bikovima

Najpoznatija je priča o kentaurima ona koja opisuje njihov boj sa Lapitima nakon svađe na svadbenom piru. Za kentaure je vino predstavljalo nešto novo; usred gozbe jedan je pijani kentaur uvrijedio nevjestu i prevrnuo stolove, pa je tako došlo do poznate kentauromahije, koju će Fidija, ili neki njegov učenik, ovjekovječiti na Partenonu, Ovidije opisati u XII knjizi Metamorfoza, i koja će inspirisati Rubensa. Pošto su ih Lapiti pobijedili, kentauri su morali napustiti Tesaliju. U drugom sukobu s njima, Herkules je pogubio gotovo čitavo pleme kentaura svojim strijelama

Dovoljno joj je da repom mlati po zemlji da bi izazvala požare; može da predskaže budućnost i da preuzme razne oblike, po mogućstvu staraca, mladih devojaka i učenjaka

Svet je za Evropljanina kosmos u kojem je svako duboko u skladu sa svojom ulogom; za Argentinca, svet je haos. Evropljanin i Amerikanac sa severa zaključuju da je neka nagrađena knjiga sigurno dobra; Argentinac dopušta mogućnost da nije loša, uprkos nagradi