Tekstovi autora: Horhe Luis Borhes

Hoo 14 S

Ako Bog postoji

Horhe Luis Borhes: Vizija traje jednu sekundu

Taj problem obuhvata i problem postojanja Boga. Ako Bog postoji, broj je određen, jer Bog zna koliko sam ptica video...
Otoma 01 S

Moja poslednja reč je od gvožđa

Horhe Luis Borhes: Tamerlan

Ja koji bejah rabadan ravnice,/ istakoh barjake svoje u Persepolisu/ i ugasih žeđ konja svojih/ na vodama Ganga i Oksa./ Kad se rodih, s neba pade/ sablja sa talismanskim znacima...
Bedd 04 S

Sumnjiva zora

Horhe Luis Borhes: Šta je nesanica?

To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vražbinom, ravnomerno disanje...
Faffa 02 S

Nema drugih rajeva osim izgubljenih

Horhe Luis Borhes: Obuzetost prošlošću

Samo je onaj koji je umro naš, naše je samo ono što smo izgubili. Izrael je postojao kada je bio drevna čežnja...
Twin 01 S

Leto je odmicalo

Horhe Luis Borhes: Knjiga od peska

Leto je odmicalo, pa sam shvatio da je knjiga čudovišna. Ništa mi nije pomogla ni pomisao da nimalo manje čudovišan nisam ni ja sam, koji sam je posmatrao očima i opipavao noktima svih deset prstiju. Osetio sam da je to utvara, nešto sramno što bruka i truje stvarnost. Pomislih na vatru, ali sam se pobojao da bi spaljivanje beskonačne knjige moglo biti isto tako beskonačno i da bi svojim dimom zagušilo čitavu planetu. Setio sam se da sam pročitao da je šuma najbolje mesto da se sakrije neki list. Pre penzionisanja sam radio u Nacionalnoj biblioteci, u kojoj se čuva devet stotina hiljada knjiga; znam da se desno od ulaznog hola jedno zavojito stepenište gubi u podrumu, gde se nalaze časopisi i geografske karte. Iskoristio sam nepažnju službenika da Knjigu od peska zaturim na jednu od vlažnih polica. Nastojao sam da ne obratim pažnju na to na kojoj je to visini i na koliko udaljenosti od vrata.
Kosmo 01 S

Fantastična zoologija

Kuglaste životinje

U doba renesanse postavka o nebu kao živom stvoru ponovo se pojavila kod Vaninija: neoplatonista Marsilio Fičino govorio je o maljama, zubima i kostima Zemlje, a Đordano Bruno je bio ubeđen da su planete velike pitome i toplokrvne životinje urednih navika, uz to još i da su obdarene razumom.
Fastitokalon 01 S

Fantastična zoologija

Fastitokalon

Opasan je za sve moreplovce. Tom plivaču okeanskih struja nadenuše ime Fastitokalon. Ima oblik hrapavog kamena i čini se kao da je prekriven peskom...
Done 08 S

To je ljubav

Horhe Luis Borhes: Pretnja

To je ljubav sa svojim mitologijama,/ sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama./ Ima jedan ulični ugao/ kojim se ne usuđujem da prođem./ Vojske me već opkoljavaju, horde
Aameat 01 B

Sramoti ulicu

Horhe Luis Borhes: Mesara

Iznad ulaza/ slepa kravlja glava/ predsedava veštičjem poselu/ išaranog mesa i konačnog mermera...
Horhe Luis Borhes

Istorija jedne metafore

Paskalova sfera

Za Đordana Bruna, razbijanje zvezdanih svodova bilo je oslobađanje. On je otkrio, u Večeri pepela, da je svet beskrajna posledica beskrajnog uzroka i da nam je božanstvo nadohvat, „jer ono je u nama, čak više nego što smo mi sami u sebi“. Tražio je prave reči ne bi li ljudima dokučio kopernikanski prostor i na jednoj blistavoj stranici zabeležio: „Sa sigurnošću možemo tvrditi da je ceo univerzum centar, odnosno da je centar univerzuma svuda a kružnica nigde“
Senks 01 S

Kao usamljene sveće

Horhe Luis Borhes: Nepoznata ulica

U tom času kad svetlost/ ima finoću peska,/ put me je vodio nepoznatom ulicom/ otvorenom u plemenitoj širini terase/ čiji su gipsani venci i zidovi imali/ nežne boje kao samo nebo
Done 08 S

Dotaći zlatnu ribicu za sreću

Horhe Luis Borhes: Danas

Danas bih napokon mogao/ probuditi se sretan/ kad sam već tebe sanjao/ i tvoje usne snom ljubio!/ Sve bih danas mogao/ jer danas je dobar dan :/ za herojski život običnog tempa,/ za ljubav i poneki poljubac...
Willi 07 S

Popodnevni odmor

Horhe Luis Borhes: Pepeo

Adresa nekoga/ koji je možda već umro./ San i snovi koji se raspršuju./ Pod našim nogama/ nejasna Rajna ili Rona
Kfkija 01 S

Borhes o Kafki

Izum nesnošljivih situacija

Svima je poznato da se Kafka osjećao tajanstveno krivim prema svom ocu kao Izrael prema svom Bogu; njegovo židovstvo, koje ga je dijelilo od većine ljudi, mora da je na njega djelovalo na neki zamršen način. Svijest o skorašnjoj smrti i grozničava uzvišenost sušice kao da su izoštrili sve njegove sposobnosti. Te su primjedbe usputne; kao što reče Whistler, „umjetnost se događa”
Volffi1

Iz kratke priče "Ulrika"

Nema više vukova u Engleskoj

Tad je pogledah. Jedan redak Vilijama Blejka govori o devojkama nežnog srebra ili silovitog zlata. Bila je lagana i visoka, oštrih crta i sivih očiju. Manje od lica, na mene je ostavio utisak njen stav mirne tajanstvenosti