Tekstovi autora: Horhe Luis Borhes

Drugi izjavljuju da Zemlja ima svoj temelj u vodi; voda u steni; stena u temenu bika; bik u peščanom koritu; pesak u Bahamutu; Bahamut u zagušujućem vetru; zagušujući vetar u nekoj izmaglici. Temelj izmaglice je nepoznat

Za jutro u Montevideu, za umetnost prijateljstva, za poslednji dan Sokratov, za reči koje su jednog sutona upućene sa jednog krsta ka drugom krstu, za onaj san Islama koji je obuhvatio hiljadu i jednu noć, za onaj drugi san, o paklu, plamenoj kuli što očišćuje i slavnim sferama, za Svedenborga koji je na londonskim ulicama sa anđelima razgovarao

Pod tutnjavom gornjih dubina, duboko, duboko u ponornom moru, kraken sniva svoj drevni i nenastanjeni san bez snova. Bledi odsjaji se uzburkuju oko njegove mrke prilike; golemi sunđeri hiljadugodišnjeg rasta i visine nadimaju se na njemu, a u dubini čkiljavog svetla, bezbrojne i ogromne hobotnice mlate džinovskim pipcima zelenkastu ukočenost iz tajnih ćelija i čudesnih špilja

Obožavanje bika i dvosekle sekire (koja se zvala labrys i možda je korijen riječi labirint) bilo je tipično za prehelenske religije, koje su održavale svete borbe sa bikovima

Najpoznatija je priča o kentaurima ona koja opisuje njihov boj sa Lapitima nakon svađe na svadbenom piru. Za kentaure je vino predstavljalo nešto novo; usred gozbe jedan je pijani kentaur uvrijedio nevjestu i prevrnuo stolove, pa je tako došlo do poznate kentauromahije, koju će Fidija, ili neki njegov učenik, ovjekovječiti na Partenonu, Ovidije opisati u XII knjizi Metamorfoza, i koja će inspirisati Rubensa. Pošto su ih Lapiti pobijedili, kentauri su morali napustiti Tesaliju. U drugom sukobu s njima, Herkules je pogubio gotovo čitavo pleme kentaura svojim strijelama

Dovoljno joj je da repom mlati po zemlji da bi izazvala požare; može da predskaže budućnost i da preuzme razne oblike, po mogućstvu staraca, mladih devojaka i učenjaka

Svet je za Evropljanina kosmos u kojem je svako duboko u skladu sa svojom ulogom; za Argentinca, svet je haos. Evropljanin i Amerikanac sa severa zaključuju da je neka nagrađena knjiga sigurno dobra; Argentinac dopušta mogućnost da nije loša, uprkos nagradi

Nije poznat njihov tačan broj; Hesiod natuknu brojku od tri hiljade. Bile su zamišljene i prelepe; pogled na njih mogao je da izazove ludilo, a ukoliko bi bile nage, čak i smrt

Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima

Bila je previše raznorodna; lav, koza i zmija (u nekim spisima aždaja) opirali su se stvaranju jedne jedinstvene životinje. S vremenom, Himera postaje sve što je „himerično”

Pošli smo do ograde pritisnuti mrakom što ga već Danica blaži/ Kao što se čovek vraća iz zemlje mačeva, ja se vratih iz tvojih suza./ Dan koji je živo urezan, kao san, među drugim danima./ Tek kasnije sam dohvatio i nadmašio noći i plovidbe

Bazilisk živi u pustinji; bolje reći, on je pustinju i stvorio. Pred njegove noge padaju mrtve ptice a plodovi trunu; rečna voda kojom se poji ostaje vekovima zatrovana. Plinije potvrđuje da njegov pogled drobi kamenje i spaljuje rastinje. Ubija ga miris lasice, a u srednjem veku se govorilo da ga i petlovo kukurikanje ubija.

U dubokoj opštoj noći,/ koju jedva opovrgavaju svetiljke,/ zalutali nalet vetra/ uvredio je ćutljive ulice

Čas kada upornom snu o životu/ preti opasnost da se razbije,/ čas kada bi Bogu bilo lako/ da uništi svoje delo!/ Ali opet se svet spasao./ Svetlost prosijava izmišljajući prljave boje/ i sa izvesnom grižom savesti/ što sam saučestvovao u uskrsnuću dana...

„Nema na zemlji jednog jedinog ljudskog bića sposobnog da kaže ko je. Niko ne zna šta traži na ovom svetu, sa čim su u skladu njegova dela, njegova osećanja, njegove ideje, ni koje je njegovo istinsko ime, njegovo neprolazno ime u zborniku Svetlosti... Istorija je ogroman liturgijski tekst, u kojem jote i tačke nisu manje vredne od redova i celovitih poglavlja, premda je značenje jednih i drugih neodređeno i duboko skriveno“.