Tekstovi autora: Petar Luković

Suočen sa hrpom neočekivanih zdravstvenih nevolja, uglavnom zatočen u kući gde po medicinskom hodogramu mesec dana primam dve injekcije dnevno, a triput u toku dana merim glukozu, uz sve ostale obavezne lekove i preparate – zastrašujuće je lako da duh poklekne pred lavinom opasnog življenja. Srećom, tu su knjige, tv serije i naročito ono što se kolokvijalno zove “rock muzika”, čije terapeutsko dejstvo daje posebnu snagu da izdržim sve što me je snašlo. U pomoć sam pozvao prijatelje iz sveta: slušaćete i gledaćete video radove iz Engleske, Irske, Amerike, Norveške, Holandije, Kanade i Australije. Da citiram sebe: zdrave pesme za bolesna vremena!

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Ne treba biti mnogo pametan pa nabrojati vodeće zemlje po količini televizijskih serija: Indija, Južna Koreja, Meksiko, Španija, Velika Britanija, SAD, Brazil, čitava Skandinavija, Australija, Franuska, Nemačka. Ali život postoji izvan velikih produkcija uključujući Netflix; snima se svuda, koriste se lokalni sadržaji za globalnu poruku, pa je često mnogo zanimljivije gledati priču o gorkom životu u Rumuniji (serija „Umbre“) nego neku stupidnu i raskošnu bezmozgalicu kakvima nas guše godinama. Ovo naše putovanje neistraženim stazama i bogazama da otkrijemo serije za koje verovatno niste ni čuli, započinjemo beleškom o čileanskoj drami „Alte Hospicio“ koja se dve godine nakon domicilne premijere (2018) tek proteklih meseci pojavila na nekim svetskim tv stanicama. O tome kako sam doživeo susret sa čileanskim serijalom, imao je šta da kaže Humphrey Bogart: „I think this is the beginning of a beautiful friendship...“.

Nenadano i neočekivano otkriven mi je u glavi karcinom u tragovima, kaže professor Vladimir Kostić, dodajući da nije još ništa strašno, ali može da bude; moraćete hitno na Gama nož, da na dozvolimo da se proširi. Uvek sam se pitao kako se čovek oseća kad mu dijagnosticiraju najtežu bolest, ali kako sam već prošlog decembra rodio prvo karcinom dete, na drugo sam navikao kao ponosni roditelj; dva raka u jednom telu za manje od godinu dana, malo li je?

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Pokušavajući da dokučim šta mi se sve desilo ove pomahnitale godine, posegao sam za ličnom statistikom; u proteklih osam meseci dao sam krv na analizu preko 40 puta; u dvanaest navrata uradio EKG; proveravao šećer gotovo svake nedelje, a dok sam ležao u bolnici tri puta dnevno (ukupno: 36 analiza); bio dvaput na skeneru, a 14. septembra idem treći, jubilarni put; preživeo dvostruku magnetnu rezonancu (MR), pregled „cervikalnog i torakalnog dela kičme“ i „pregled endokranijuma“ tj. glave; snimao vene i arterije u nogama, na Institutu za onkologiju i radiologiju proveo 23 dana u sobi sa 12 kreveta i 11 kolega

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike

Već nedeljama, priznajem, pokušavam da završim tekst o svemu onome što mi dešavalo ove nenadjebivo bizarne godine (stiže članak za koji dan). Opsednut iskustvima sa Onkološke klinike koja mi je postala alternativno ognjište zbog stalnih pregleda i stalne kontrole, zbog šest hemio terapija i deset zračenja, utočište sam našao u ekstremnoj izolaciji – život mi se, zbog virusa korone, uglavnom sveo na dobrovoljni kućni pritvor, uz povremene odlaske u lokalni Dom zdravlja (zbog uputa) ili česte posete Institutu za radiologiju i onkologiju (zbog svega ostalog). Srećom, ovaj mentalni lockdown razbijao sam internet dežurstvom na omiljenim sajtovima, ali pre svega čitanjem knjiga, gledanjem tv serija i – najvažnije: slušanjem muzike. Budući da sam imao vremena na pretek, čuo sam mnoge albume koje sam propustio, a istovremeno nastavio da pratim dešavanja iz ove, malo je reći uzbudljive 2020. godine. Otkrio sam hrpe sjajnih pesama i upoznao moje nove omiljene izvođače. Baš zato, činilo mi se zanimljivim da sa čitaocima, u narednih nekoliko nedelja, podelim moj sedmični izbor od 10 pesama. Ukratko, nećemo više o bolestima, terapijama, zarazi, maskama, distanci od dva metra. Vreme je da slušamo muziku: glasno, glasnije i najglasnije!