Tekstovi autora: Petar Luković

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili

Ako u svom neznanju skraćenicu BAS povežete sa beogradskom autobuskom stanicom, znajte da ste pogrešili. Imaćete na duši bar desetak bendova s beogradske alternativne scene – to je pravi BAS - koja, u poslednjih nekoliko meseci, budi nade da glavni grad može da izađe iz rockerskog slepila i začaurenosti. Šarlo akrobata, Električni orgazam, Butik i nekoliko anonimaca u ovom trenutku predstavljaju vrelo jezgro novog beogradskog zvuka kome preostaje najteži deo posla: da se probije kroz čelična vrata domaćih disko kuća i tako stigne do pametne publike u obliku ploče ili javnih nastupa. O tome i nekim drugim važnijim i apsurdnijim stvarima, sa Idolima razgovara Petar Luković. Fotose je napravio Dragan Papić, cela produkcija je, kao obično, zaštićena »Džuboksovim« copyrightom, sve u crno-beloj tehnici na širokom platnu

Ploča se usijala. „Uap-tuvari-vah, uap-tuvari-vari"... rokenrol mu je udario u glavu, u noge. Ali, rokenrol nam tada nije bio potreban. Tako je Karlo Metikoš otišao u Francusku. Prvih dana spavao je „sous le ciel de Paris" oslonjen na kišobran, ili kao klošar ispod mostova Sene. Neki kit video je u njemu veliku zvezdu. Karlo Metikoš je Matt Collins. Dalje: Teheran, šah Reza Pahlavi i dukat za pesmu „To nisu jedra moje brodice..." Dalje: petogodišnji ugovor sa lancem „Hilton". Maroko, Kenija, Etiopija, Somalija, Džibuti... Haile Selasije slušao ga je sa svojim lavom i svojim unukom. Kralj Hasan doveo je na svirku harem, te mu je Collins svirao iz zahoda. Bokasa mu je naručio kafu. Između: dvadesetak verenica. Dalje: Rusija i Tamara; Kenija i lepotice iz hiljadu i jedne noći.  Kraj: Josipa. Početak: Josipa (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Karlu Metikošu. Intervju sa Karlom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine. Karlo Metikoš umro je 10. prosinca/decembra 1991. u Zagrebu)

Ploča se usijala. „Uap-tuvari-vah, uap-tuvari-vari"... rokenrol mu je udario u glavu, u noge. Ali, rokenrol nam tada nije bio potreban. Tako je Karlo Metikoš otišao u Francusku. Prvih dana spavao je „sous le ciel de Paris" oslonjen na kišobran, ili kao klošar ispod mostova Sene. Neki kit video je u njemu veliku zvezdu. Karlo Metikoš je Matt Collins. Dalje: Teheran, šah Reza Pahlavi i dukat za pesmu „To nisu jedra moje brodice..." Dalje: petogodišnji ugovor sa lancem „Hilton". Maroko, Kenija, Etiopija, Somalija, Džibuti... Haile Selasije slušao ga je sa svojim lavom i svojim unukom. Kralj Hasan doveo je na svirku harem, te mu je Collins svirao iz zahoda. Bokasa mu je naručio kafu. Između: dvadesetak verenica. Dalje: Rusija i Tamara; Kenija i lepotice iz hiljadu i jedne noći.  Kraj: Josipa. Početak: Josipa (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Karlu Metikošu. Intervju sa Karlom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine. Karlo Metikoš umro je 10. prosinca/decembra 1991. u Zagrebu)

U tekstu „U ime socijalističkog morala i zdravog razuma“ pominje se britanski sastav The Rockin' Vickers koji je 1965. gostovao u Jugoslaviji. Činjenica da je u toj grupi svirao Lemmy Kilmister, docnije član bendova Hawkwind i Motorhead, otvorila je temu o čuvenoj priči koju je Lemmy lansirao još krajem šezdesetih: da je tokom boravka u SFRJ lično upoznao Josipa Broza Tita. Kako je autor ovog teksta u dva maha razgovarao sa Lemmyjem, iz svojih arhiva izvukao je neobjavljeni razgovor iz 1982. upravo na tu temu – gde je i pod kojim okolnostima Lemmy video Tita, ako ga je uopšte video?   

Znam da je leto i da je čak i u tupom „Blicu“ dosadno i isprazno, ali zato „Blicova“ zakonita supruga po imenu „Blic žena“ ne miruje; u dokonom raspoloženju „Blic Woman“ objavila je senzacionalno-šokantno-edukativni tekst pod horror naslovom „Smrtonosni zalogaji: 7 otrovnih namirnica koje verovatno imate u svojoj kuhinji“. Kao autor potpisuje se izvesni „I. Funduk“, što više liči na povrće nego na čoveka, ali neka mu bude. Ono što mu e-novine oprostiti neće jeste da je dokazao tezu da je novinarstvo u Srbiji postalo Meka za poremećene ludake s košticom u glavi. Ovo remek-delo prenosimo u integralno-pšeničnom obliku mentalne plesti from tačka 1 to tačka 7; izvolite da se oduševite! Summertime & the mozak is easy!

Gospođica Majda Bernard volela je džez, dobro je govorila engleski i želela da postane pevačica. Bila je lepa i Slovenka. Veoma „distingué", rekli bi Francuzi kojima je pevala mesec dana. Gospođa Majda Sepe zatim je postala supruga najčuvenijeg slovenačkog „mladića s trubom", počela redovno da posećuje festivle i uživa u njima. Nije bila hit pevačica i nije bila nervozna kao favoriti. Ponekad je bila i manekenka. Rusima je pokazivala pletenine koje su im bile tajanstvene i tvist za koji nisu bili zreli. Pred Maršalom su joj zaklecala kolena. Kad je prvi put strah prošao, zabavna muzika bila je isto tako lepa, kao i pre (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Majdi Sepe. Intervju sa Majdom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine. Majda Sepe umrla je 11. aprila 2006. u Ljubljani)

Gospođica Majda Bernard volela je džez, dobro je govorila engleski i želela da postane pevačica. Bila je lepa i Slovenka. Veoma „distingué", rekli bi Francuzi kojima je pevala mesec dana. Gospođa Majda Sepe zatim je postala supruga najčuvenijeg slovenačkog „mladića s trubom", počela redovno da posećuje festivle i uživa u njima. Nije bila hit pevačica i nije bila nervozna kao favoriti. Ponekad je bila i manekenka. Rusima je pokazivala pletenine koje su im bile tajanstvene i tvist za koji nisu bili zreli. Pred Maršalom su joj zaklecala kolena. Kad je prvi put strah prošao, zabavna muzika bila je isto tako lepa, kao i pre (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Majdi Sepe. Intervju sa Majdom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine. Majda Sepe umrla je 11. aprila 2006. u Ljubljani)

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili

Mlada Dubrovčanka prvo se rešila Milve i Mine, svojih velikih uzora. Glas je trebalo obuzdati, a i vlasnicu. Potrudila se, kao mrav. Čudo od temperamenta i strasti, kome svaka pesma kao da je bila poslednja - ograničilo se na šlagere. Naučila je da svira flautu i govori francuski. Zatim je nastala bajka o neuništivoj kraljici kojoj su se brojale svaka spora, pora i bora. No, no... kraljica Tereza (i majka u isto vreme) verovala je u sudbinu i nije dozvolila da je išta uznemiri. Privatne i poslovne akcije završavale su hepiendom. Jer, biće onako kako je ona, Tereza, prorekla. Ne zanima je prokleta politika, za Tita veli da je bio pravi gospodin i da se osam ljudi teško mogu složiti - jer su ljudi. Da se kojim slučajem Tereza Kesovija one godine zatekla u Brestu, onako nasmejana, ozarena, očarana - as always - Prever bi prevario Barbaru, a i kiša bi prestala (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Terezi Kesoviji. Intervju sa Terezom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)

Mlada Dubrovčanka prvo se rešila Milve i Mine, svojih velikih uzora. Glas je trebalo obuzdati, a i vlasnicu. Potrudila se, kao mrav. Čudo od temperamenta i strasti, kome svaka pesma kao da je bila poslednja - ograničilo se na šlagere. Naučila je da svira flautu i govori francuski. Zatim je nastala bajka o neuništivoj kraljici kojoj su se brojale svaka spora, pora i bora. No, no... kraljica Tereza (i majka u isto vreme) verovala je u sudbinu i nije dozvolila da je išta uznemiri. Privatne i poslovne akcije završavale su hepiendom. Jer, biće onako kako je ona, Tereza, prorekla. Ne zanima je prokleta politika, za Tita veli da je bio pravi gospodin i da se osam ljudi teško mogu složiti - jer su ljudi. Da se kojim slučajem Tereza Kesovija one godine zatekla u Brestu, onako nasmejana, ozarena, očarana - as always - Prever bi prevario Barbaru, a i kiša bi prestala (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Terezi Kesoviji. Intervju sa Terezom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)

Mlada Dubrovčanka prvo se rešila Milve i Mine, svojih velikih uzora. Glas je trebalo obuzdati, a i vlasnicu. Potrudila se, kao mrav. Čudo od temperamenta i strasti, kome svaka pesma kao da je bila poslednja - ograničilo se na šlagere. Naučila je da svira flautu i govori francuski. Zatim je nastala bajka o neuništivoj kraljici kojoj su se brojale svaka spora, pora i bora. No, no... kraljica Tereza (i majka u isto vreme) verovala je u sudbinu i nije dozvolila da je išta uznemiri. Privatne i poslovne akcije završavale su hepiendom. Jer, biće onako kako je ona, Tereza, prorekla. Ne zanima je prokleta politika, za Tita veli da je bio pravi gospodin i da se osam ljudi teško mogu složiti - jer su ljudi. Da se kojim slučajem Tereza Kesovija one godine zatekla u Brestu, onako nasmejana, ozarena, očarana - as always - Prever bi prevario Barbaru, a i kiša bi prestala (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Terezi Kesoviji. Intervju sa Terezom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili

Vest da je Pete Shelley, pevač i osnivač legendarnog britanskog punk benda Buzzcocks preminuo u u 63. godini od srčanog udara, bila je ledeni tuš za armiju obožavalaca ovog vrsnog muzičara koji je bio jedan od najuticajnijih britanskih autora poslednjih decenija

Septembra 1993. objavljena je knjiga „Ćorava kutija“, zbirka Lukovićevih kolumni iz nedeljnika „Vreme“, u izdanju „Vremena knjige“. Nakon 25 godina od pojavljivanja ove knjige, mnogo toga je danas ostalo isto: jezik mržnje, političko ponašanje, propaganda, obračuni i kampanje, mentalni narativ, opsednutost teritorijama a ne ljudima, rusofilstvo i busanje u nacionalna prsa. Budući da se knjiga pojavila usred rata, mnogi van Srbije nikad nisu ni čuli za nju; u našem XXZ magazinu ćemo je lagano feljtonizovati, uz podsećanje na glavne junake/ludake od kojih smo mnoge, nažalost, zaboravili..