Tekstovi autora: Petar Luković

Ove sam 1994. godine tri puta u Parizu video Darka Rundeka; dva puta smo se dogovorali za intervju, jednom ga umalo nismo uradili (falio nam je kasetofon), par puta smo bazgali po lokalima i sedeli po ćumezima oko Gare de Lyon; slučajnost je htela da budemo u istoj ulici Rue de Charenton, koju ću uvek pamtiti po pijaci i onim blesavim i bizarnim malim radnjama oko kojih su nakićeni bistroi i ostali mamci za potencijalne alkoholičare. Ovog puta, novembra 1994, imao sam – konačno – pravi povod da sretnem Darka Rundeka; u Srbiji su se pojavila dva kompakt-diska na kojima je celokupno stvaralaštvo grupe Haustor. Izvesni Šumi, diler ovog piratskog materijala, poslao mi je pismo i diskove za Rundeka. Ukratko, savršen scenario za lice s naše naslovne strane.

Svetsko prvenstvo u kreiranju spektakularnih noir-serija nastavlja se učešćem Belgije; njen najnoviji kandidat zove se “La Trêve” (“Poverenje”), što je američki Netflix, koji je seriju emitovao, simbolički preveo kao “The Break” (“Slom”). Bez obzira na zbrku u naslovima, belgijska priča u deset nastavaka – spada među najbolja evropska tv ostvarenja poslednjih godina.  

Pre 18 godina, 24. marta 1999, NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. O prvim danima bombardovanja i života u Beogradu, za “Feral Tribune” pisao je njihov srbijanski dopisnik. Za čitaoce XXZmagazina, prigodno, prenosimo prvi Lukovićev tekst o onome što se tih dana dešavalo u Srbiji

Ovaj karipski noir više od svega pleni atmosferom Havane; svetlost, senke, mrak, muzika i senzualnost u svom rudimentarnom obliku, čine od serije neku vrste emocionalne gozbe koja se ni ritmom ni odsustvom akcionih scena ne može porediti s američkim ili evropskim tv-radovima

Optimisti koji su se kladili da ćemo u Ljubljani biti već oko podne, odjednom postaju pesimisti. Sve više verujem da ću ostatak svog život provesti u ovom ukletom autobusu na relaciji: bolnica-Murska Sobota-granica-bolnica-Murska Sobota-bolnica...

Pametni scenaristi uradili su ono što je idealno; profilisali su glavne junake, dali im karaktere, stvorili situacije u kojima njihovi odnosi emotivno deluju na gledaoca i – napravili The Best-seriju koja je delom Dramedy, delom Comdrama, ali tako zarazno dobra i privlačna i verna, kao da smo s čitavom ekipom u gradiću Aargau, gde se, tek da znate, dešava gro radnje

Ako je u opštesvetskoj pomami za TV serijama nešto najvažnije – to je da u međunarodnoj trci više nema favorita; nekad dominantne britanske i američke serije, jer drugih gotovo da nije bilo decenijama, danas se povlače pred kreativnim originalima iz Švedske, Danske, Francuske, Švajcarske, Islanda, Italije, Izraela, Norveške ili – Češke. Lokalni sadržaji nisu samo egzotika per se; oni su društvena tapiserija različitosti, zanimljivi jer otkrivaju nove horizonte, nepoznate gledaocu koji je već umoran od još umornijih tv-šablona i predvidljivih tv-heroja

Ne mogu da sjetim koliko sam puta posetio „Uno“, ali je broj impresivan; još kad sam, u ranim turističkim godinama, otkrio da imaju teletinu ispod peke, s krumpirom koji je slađi od šećera, umro sam od gastronomske sreće; kao addict sam se navukao na „Uno“, bez obzira što bi kao tzv. Srbin trebao imati rezervi glede hrvatskih delicija. Ali, prvi moj susret s teletinom ispod peke ravan je erotskom iskustvu de luxe; miris, okus i ljubavni dodir nepca s mesom, uz mladi slavonski sir, zelenu salatu s radičem i vreli kruh iz krušne peći

Tokom šestomesečne depresije zbog podmukle i nepravedne smrti e-novina, u pomoć su mi stigli Kanađani, predstavljajući se kao Jérôme Boisvert i Myriam Labbé, sve tvrdeći da imaju bend po imenu 33Tours koji će me izvući iz sudsko-proceduralne kome. Otkrivši njihov epohalni album “Stereoscope”, sve utapajući se u retro-electro vode, osetio sam se dovoljno izlečenim da ovu terapiju primenim na nekadašnje e-čitaoce putem video-spot-prezentacije