Tekstovi autora: Petar Luković

Jaksi 07 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (18)

Dušan Jakšić: „Vu plavem trnaci", Titova omiljena pesma

Nakon neprospavane noći, pune pesme i pića, otišli su u studio i snimili ploču. Danas se to zove romantika. Dušan Jakšić pevao je romanse i glumio Don Kihota, viteza od La Manče. Žene su upravo tako zamišljale idealnog muškarca: visok, crn, dubokog glasa, sa buketom cveća u kome se krila prigušena strast i sklonost da se ljubavni jad drži u tajnosti. Jakšić je bio oličenje tog sna. Šarm je bio nedodirljiv, bez skandala. Stvarnost je bila slična. Skandali su se dešavali u pozorištu, kroz likove. Dušan Jakšić imao je legalno pravo da bude neko drugi. Ipak, proslavila ga je muzika, taj mirisni cvetak. Stvarnost nije dozvoljavala ovom čoveku da žrtvuje nijednu ljubav: ni muziku, ni pozorište. Voleli su ga Tito i ostala politička garnitura tog vremena. Ruku na srce, voleli su ga i svi oni koje je prevarila neka Sonja (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Dušanu Jakšiću. Razgovor sa Jakšićem autor je uradio 1988. godine; Dušan Jakšić preminuo je u Beogradu 17. decembra 2009. godine)
ruskinje

Veseli se šumski domaćine: Slavlje u Rogatici, stigla snajka sa Urala

Kako se oženi grešni Radislav?

Dok je suzama pisao svoj muškozabrinut tekst “Kako da se oženim”, legendarni macho teoretičar Vladislav Đorđević nije ni slutio da, u stvari, piše scenario za hepiend u Republici Šumskoj, preciznije za Rogaticu, gde je besmislen aseksualni život askete decenijama vodio izvesni Radislav. Ali, kako pravi Srbin za pravog druga uvek nađe pravog Srbina, sudbina je htela da se Vladislav & Radislav slože, a uz pomoć Nataše iz Putinlenda, i umnože  u svetoj bračnoj zajednici. Svedoči o tome dirljivo pismo našeg junaka koji sebe zove “grešni Radislav” i koji čitaocima duhovnog portala “Pravoslavna porodica” u detaljima intimne intime objašnjava kako se izvukao iz ropstva samoće…
Jaksi 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (17)

Dušan Jakšić: Otmena romansa

Nakon neprospavane noći, pune pesme i pića, otišli su u studio i snimili ploču. Danas se to zove romantika. Dušan Jakšić pevao je romanse i glumio Don Kihota, viteza od La Manče. Žene su upravo tako zamišljale idealnog muškarca: visok, crn, dubokog glasa, sa buketom cveća u kome se krila prigušena strast i sklonost da se ljubavni jad drži u tajnosti. Jakšić je bio oličenje tog sna. Šarm je bio nedodirljiv, bez skandala. Stvarnost je bila slična. Skandali su se dešavali u pozorištu, kroz likove. Dušan Jakšić imao je legalno pravo da bude neko drugi. Ipak, proslavila ga je muzika, taj mirisni cvetak. Stvarnost nije dozvoljavala ovom čoveku da žrtvuje nijednu ljubav: ni muziku, ni pozorište. Voleli su ga Tito i ostala politička garnitura tog vremena. Ruku na srce, voleli su ga i svi oni koje je prevarila neka Sonja (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Dušanu Jakšiću. Razgovor sa Jakšićem autor je uradio 1988. godine; Dušan Jakšić preminuo je u Beogradu 17. decembra 2009. godine)
Dubr 01 S

Iz arhiva lista “Vreme”: Lukovićeva polemika o bombardovanom Dubrovniku

Kava pod granatama

Nakon što je u nedeljniku “Vreme” br. 692, 8. aprila 2004, u rubrici pod prigodnim nazivom “Vreme uživanja” objavljen tekst izvesne Lidije Popović naslovljen “Kava u Dubrovniku”, redakciji se pismom obratio nekadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika “Vremena”, u ovom slučaju potpisan kao “kolumnista tjednika ‘Feral tribune’…”
Aa 13 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (13)

Sreo sam pjesmu iz prvog horoskopa ljubavi

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Iro 02 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (16)

Ivo Robić: Noći sa Titom, uz klavir i viski

Te noći, u Hamburgu, čuo je prvi put „Bitlse". Već je bio poznat. Družio se sa Sinatrom i Net King Kolom. Rekao je Bertu, svom producentu: „Vredi ih snimiti, Bert". Posle su se i „Bitlsi" pročuli. No, Ivo Robić nikada ih nije stvarno zavoleo. Voleo je slatke pedesete, kada je postao „mister Morgen" i kada su devojke bile presrećne što im je „sedamnaest godina tek". Voleo je festivale i ekskluzivno pevanje. Voleo je građanski red i muzički bon-ton. Na kraju krajeva, vaspitavan je da samo jednom ljubi. Ipak, nije mu se svideo Grlićev film. Kaže da je bio grub. Dok je Tomislav jednim pucnjem uništio polet svoje mladosti, Ivo Robić istim pucnjem i dalje vodi uspešnu bitku sa rokenrolom. On nije pevao svoj život. Život je pevao njega. (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Ivi Robiću. Razgovor sa Robićem autor je uradio 1986. godine u Opatiji; Ivo Robić preminuo je u Rijeci 9. ožujka 2000. godine)
Bjje 02 S

Retro-fašizam: Reportaža sa promocije knjige bračnog bara Pajkić/Bjelica (1994)

Desnica u visini očiju

Šta se dešava kad se na jednom mestu okupe Dragoš Kalajić, Kosta Bunuševac, Branislav Lečić, Mirjana Bobić-Mojsilović, Medeni mjesec, Simonida Stanković... a u slavu Dimitrija Ljotića?  Svi pomenuti bili su krajem aprila 1994, gosti na promociji knjige „Nove srbske drame“ koju su u bračnom raspoloženju napisali bračni drugovi Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić. Reportaža o ovom desničarskom srbovanju objavljena u nedeljniku „Vreme“ i danas je, nažalost, aktuelna: kao i pre 23 godine, opet slušamo istovetne fašističke tirade i nacionalne trube    
Aa 25 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (12)

Sonya Karadžić - kad njena strast menja ritam

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Irobic 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (15)

Ivo Robić: Kriv sam što sam otkrio „Bitlse"

Te noći, u Hamburgu, čuo je prvi put „Bitlse". Već je bio poznat. Družio se sa Sinatrom i Net King Kolom. Rekao je Bertu, svom producentu: „Vredi ih snimiti, Bert". Posle su se i „Bitlsi" pročuli. No, Ivo Robić nikada ih nije stvarno zavoleo. Voleo je slatke pedesete, kada je postao „mister Morgen" i kada su devojke bile presrećne što im je „sedamnaest godina tek". Voleo je festivale i ekskluzivno pevanje. Voleo je građanski red i muzički bon-ton. Na kraju krajeva, vaspitavan je da samo jednom ljubi. Ipak, nije mu se svideo Grlićev film. Kaže da je bio grub. Dok je Tomislav jednim pucnjem uništio polet svoje mladosti, Ivo Robić istim pucnjem i dalje vodi uspešnu bitku sa rokenrolom. On nije pevao svoj život. Život je pevao njega. (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Ivi Robiću. Razgovor sa Robićem autor je uradio 1986. godine u Opatiji; Ivo Robić preminuo je u Rijeci 9. ožujka 2000. godine)
Irobic 02 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (14)

Ivo Robić: Slatka ptica mladosti

Te noći, u Hamburgu, čuo je prvi put „Bitlse". Već je bio poznat. Družio se sa Sinatrom i Net King Kolom. Rekao je Bertu, svom producentu: „Vredi ih snimiti, Bert". Posle su se i „Bitlsi" pročuli. No, Ivo Robić nikada ih nije stvarno zavoleo. Voleo je slatke pedesete, kada je postao „mister Morgen" i kada su devojke bile presrećne što im je „sedamnaest godina tek". Voleo je festivale i ekskluzivno pevanje. Voleo je građanski red i muzički bon-ton. Na kraju krajeva, vaspitavan je da samo jednom ljubi. Ipak, nije mu se svideo Grlićev film. Kaže da je bio grub. Dok je Tomislav jednim pucnjem uništio polet svoje mladosti, Ivo Robić istim pucnjem i dalje vodi uspešnu bitku sa rokenrolom. On nije pevao svoj život. Život je pevao njega. (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Ivi Robiću. Razgovor sa Robićem autor je uradio 1986. godine u Opatiji; Ivo Robić preminuo je u Rijeci 9. ožujka 2000. godine)
Neil 01 S

Himna XXZ magazina u nekoliko verzija

Rockin' In The Free World

U čast velikog Neila Younga koji ovih dana objavljuje novi album „The Visitor“, pravi je trenutak da se setimo jedne od pesama koja je obeležila njegovu blistavu karijeru. Numeru „Rockin' In The Free World“ koju smo kao politički statement prihvatili za redakcijsku himnu, predstavljamo u nekoliko live verzija; prvu sa koncerta grupe Pearl Jam u Torontu 2011, gde se na bini pojavljuje i sam Young; potom Youngovu verziju s koncerta u Hyde Parku 2009. godine; zatim, prošlogodišnju izvedbu s Youngovog koncerta u Accor Hotel Areni u Parizu, te – konačno, fascinantnu verziju s ovogodišnje dodele nagrada Rock Hall, gde na sceni pesmu „Rockin' In The free World“ zajedno izvode članovi grupa Pearl Jam, Rush, Yes i Journey... Neprocenjivo!
Stol 01 S

Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije: Najbolje od najgoreg (11)

Još uvijek je lijepa, da ti pamet stane

Postojala je ideja da se pojavi knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u „Džuboksu“, „Poletu“, „Dugi“, „Vremenu zabave“, mesečniku „XZ“, „Feralu“ i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Ali, kako to obično biva, nije se imalo vremena, nije bilo para, stigla su e-suđenja i sve se završilo sa rukopisom koji ćemo, u inat svima, objavljivati u XXZ-formatu, kao feljton/dokument o istoriji jugoslovenske muzike
Robicc 01 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (13)

Mario Kinel: “Samo jednom se ljubi”, šlager za sva vremena

Šta bi se dogodilo da nije napisao „Samo jednom se ljubi"? Da nije bio čovek sa najčudnijom prošlošću, čovek iz filma? Zbog maraskina izbačen iz škole. Zbog Jevrejke napisao prvi tango „Nikad". Pevao popovima i komunistima. Ratne dane proveo u Milanu. Dok su se Duče i Klara njihali na povetarcu, Mario Kinel dobijao je u partizanskoj kuhinji duplu porciju. Imao je 24 godine, bio je gladan, novinar, prevodilac, tekstopisac i kompozitor. Danas se nalazi u petnaestak svetskih leksikona. Zaboravio je sve posleratne neprijatnosti. Jer, ova zemlja je osetljiva na genijalce. Svež kao tratinčica, o sebi govori sa lakoćom. To je lakoća svega doživljenog. Ave Mario! P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Mariju Kinelu. Razgovor sa Kinelom autor je uradio 1988. godine; Mario Kinel preminuo je u Zagrebu 1995. godine
Camill 01 S

Music: XXZ Video izbor (3)

O ljubavi, Trampu i Havani

Poslednji tjedan jedanaestog mjeseca kao da priziva nepatvorenu rock pobunu uoči nastupajućih božićnih i novogodišnjih praznika. U tu čast, u goste smo pozvali najnovije XXZ heroje da predstave svoje sveže video radove; to su – redom: Isaac Gracie, grupa OK Go, Sasha & The Bear, Raindrop, Lost Beach, Camila Cabello, Green Day, Marilyn Manson, The Go Ahed i - Pussy Riot. Fight for yourself!
Aamil 07 S

Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989”  (12)

Mario Kinel: U Milanu spavao po parkovima, u Trstu sanjao kruh

Šta bi se dogodilo da nije napisao „Samo jednom se ljubi"? Da nije bio čovek sa najčudnijom prošlošću, čovek iz filma? Zbog maraskina izbačen iz škole. Zbog Jevrejke napisao prvi tango „Nikad". Pevao popovima i komunistima. Ratne dane proveo u Milanu. Dok su se Duče i Klara njihali na povetarcu, Mario Kinel dobijao je u partizanskoj kuhinji duplu porciju. Imao je 24 godine, bio je gladan, novinar, prevodilac, tekstopisac i kompozitor. Danas se nalazi u petnaestak svetskih leksikona. Zaboravio je sve posleratne neprijatnosti. Jer, ova zemlja je osetljiva na genijalce. Svež kao tratinčica, o sebi govori sa lakoćom. To je lakoća svega doživljenog. Ave Mario! P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost” za priču o Mariju Kinelu. Razgovor sa Kinelom autor je uradio 1988. godine; Mario Kinel preminuo je u Zagrebu 1995. godine