Tekstovi autora: Tomislav Marković

Gombrovič

Šta balkanski narodi mogu da nauče od Gombroviča

Srbija je naše delo, a ne naš Bog

Naše državolike tvorevine ne samo da ne podstiču lični razvoj svojih građana, već su konstruisane tako da koče, unakarađuju, sakate i na sve moguće načine zlostavljaju ljude koji u njima žive. Korupcija, partokratija, nasilje, kolektivizam, neprijateljstvo prema svakoj nezavisnijoj ličnosti i apartnijoj pojavi – to su temelji našeg društvenog poretka. Nije ni čudo što mladi ljudi jatimice beže iz naših zemalja, jer im one ne daju nikakvu perspektivu za budućnost, pogotovo ako su pametni, obrazovani i talentovani. Pošto naše političke i intelektualne nazovi elite nemaju šta da ponude svojim građanima, pošto niti su u stanju, niti ih zanima da stvore ambijent koji bi pogodovao razvitku sposobnosti svakog pojedinca, one nam nude razne oveštale mitove poput kosovskog, državotvornog ili pansrpskog
Fighh 04 S

Stigmatizacija, izolacija, dehumanizacija

I reči ubijaju, zar ne?

Da bismo HIV pozitivne osobe otpuštali sa radnih mesta, da bismo ih napustili (ako su nam partneri, rođaci ili prijatelji), da bismo diskriminisali njihovu decu u vrtićima i školama, da bismo odbili da ih lečimo – moramo prvo da ih demonizujemo. A to radimo pomoću šarolike lepeze jezičkih figura. I reči mogu da ubiju, kako u socijalnom, tako i u bukvalnom smislu
Kondd 02 S

Hiljadu puta ponovljena laž

Kuga modernog doba koju je stvorila CIA

Ako se hiljadu i jedan put pokazalo tačnim Gebelsovo geslo kako hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, možda je moguće da i hiljadu puta ponovljena istina na kraju – postane istina. Zato, još jednom: AIDS nije kuga modernog doba, nije strašna pošast ubačena sa strane, nije božja kazna za grehove, nije biološko oružje nastalo u tajnim laboratorijama, nije deo zavere za uništenje bilo koga, nije sramotna, nije postidna, ne prenosi se pogledom, korišćenjem zajedničkog posuđa ili ljubljenjem. AIDS je samo obična bolest, poput gripa ili velikog kašlja, i ništa više od toga.
Draža Mihailović

Parastos Draži Mihailoviću

U Crnoj Gori neprihvatljiv, u Srbiji normalna pojava

Zašto Crnogorcima smeta parastos kvislingu i ratnom zločincu? U Srbiji je podignuto nekoliko spomenika Čiči, a svake godine se služi nekoliko parastosa ratnom zločincu u raznim crkvama, uz prisustvo javnih ličnosti, pa se niko ne uznemirava, niti diže buku u javnosti
kosovska bitka

Izdaja radikalne revolucionarnosti jevanđelja

Kosovski zavet kao đavolja obmana

Najveći problem s nebeskim carstvom, kako je predstavljeno u epskoj pesmi, jeste to što se ono dobija u ratu, a to je u suštinskoj suprotnosti sa izvornim porukama hrišćanstva. U ranoj crkvi nema vojevanja, nema rata, nema bitaka, ima samo mučeništva. Ako strogo pogledamo, ono što se predstavlja kao kosovski zavet teško da može da se poveže s Hristom. Kosovski zavet nije čak ni jeres, već grubi falsifikat hrišćanstva. Ili čak đavolja obmana
Cenzura

Istorijska presuda Petru Lukoviću

Kako je sudskom odlukom zabranjena parodija kao književni žanr

Presuda Vesne Sekulić je drugačija, naša sutkinja ide korak dalje – ona zabranjuje književni žanr, po njoj samo pisanje parodije predstavlja kršenje zakona. A ni to joj nije dovoljno, već u presudi propisuje i kako treba pisati, kako koristiti i plasirati informacije, koja osećanja su zakonom dozvoljena a koja nisu, ima tu reči i o skrnavljenju umetničkog dela i još trista čuda od istog brašna
amfilohije radović

Novi Ustav SPC kao Amfilohijev politički testament

Zapišavanje teritorije svetom vodicom

Amfilohije je već gospodin u godinama, bliži mu se čas susreta s poslodavcem (ne sa Tvorcem, već sa onim drugim kome verno služi tolike decenije), pa je rešio da ne ode tek tako sa ovog sveta, već da iza sebe ostavi zaveštanje u vidu novog Ustava SPC-PP. Najavljenim promenama Amfilohije čini koliko je do njega da oteža razlaz Srbije sa Kosovom, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i Crnom Gorom, te da zagorča život budućim generacijama žitelja ove nesrećne zemlja koja, pored svih samoskrivljenih zala, ima i ovakve crkvene jerarhe. U neku ruku, Ustav SPC-PP je Amfilohijev politički testament. Kakav jerarh, takva i oporuka
Stanislav Vinaver

Povodom presude Petru Lukoviću za parodiju

Uhapsite Vinavera!

Vinaveru nije bilo dovoljno što je parodirao pesme, prozu i eseje raznih pisaca, rugajući im se, nije mu dosta ni što ih je izvrgavao ruglu u oglasima, niti što ih je kasapio u tzv. maturskim pitanjima, već je udario najdirektnije na ličnost i ugled srpskih pisaca. Na kraju svojih ozloglašenih pantologija, Vinaver daje tzv. biografske podatke, pomenike, lične podatke – u kojima piše lažne biografije autora koje je prethodno ispreskakao na pasja preskakala
Firre 01 S

RTS-u ima ko da piše: Stvarno, ko je ubio Loru Palmer?

Moje pravo da gledam film u nastavcima

U petak uveče Drugi program RTS-a emitovao je film Dejvida Linča “Twin Peaks: Fire, Walk With Me”, koji je prekinut na pola direktnim prenosom teniskog meča. Pomalo iznenađen ovakvim postupkom koji nagoveštava novu programsku orijentaciju, ne budem lenj, već pošaljem mejl cenjenoj redakciji RTS-a pod naslovom “Pitanje iz publike”, kako bih pohvalio njihov nadasve zanimljiv koncept. Naravno, odgovor od redakcije nisam dobio, baš njih briga za pohvale koje pristižu od dragih gledalaca, zato evo bar mog dela jednosmerne prepiske, koja je na kraju dobila post scriptum, jer se ispostavilo da sam trčao pred rudu
Puttoo7

Ruskokolonaška dilema: Ili Tolstoj, Cvetajeva, Ahmatova, Mandeljštam, Brodski – ili Putin!

Ko voli rusku kulturu, mora mrzeti rusku državu

Sveobuhvatna istorija represije ruske države nad ruskom kulturom obuhvata silne tomove i tomove literature. Ali, ono što se može videti jasno kao na dlanu jeste da je najljući neprijatelj ruske kulture vazda bila ruska država, u svim svojim ovaploćenjima. Zato bi srpski ruskokolonaši morali da se odluče, jer se ne može istovremeno voleti i ruska kultura i ruska država, činjenice nedvosmisleno pokazuju da jedno isključuje drugo
Isous1

Jebaćemo se još (3)

U ime svete Trojebice

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom "pradedinjskom" ognjištu
Erosd1

Jebaćemo se još (2)

Jeborandum SANU

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu
Asek 16 S

Jebaćemo se još (1)

Ko je jebao nije se kajao

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu
Act 01 S

Filmovi Džošue Openhajmera: Pogled iz Srbije

Zašto se stidite genocida?

Prava je šteta što su naši domaći krvnici bliži Himlerovoj nego indonežanskoj poetici. Ostali smo uskraćeni za brojne istinite herojske priče poput ovih koje se mogu videti i čuti u jezivo briljantnim filmovima Džošue Openhajmera, koji je očigledno dobro naučio zanat od svog mentora Dušana Makavejeva. Zaista ne priliči srpskim (a ni hrvatskim ili nekim drugim) herojima da se toliko snebivaju. Dok su klali, spaljivali, pljačkali, silovali, proterivali i mučili ljude po logorima nisu se snebivali ni za trenutak, a sad ni reč da prozbore o svojim ratnim iskustvima
Ausce 02 S

Knjiga proroka Jeremije Krstića (5)

Baal pod maskama

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u pet nastavaka