Tekstovi autora: Tomislav Marković

Lax 04 S

Upitnik za Crnogorce koji ulaze u Srbiju

Da li ste Srbin, Srpkinja ili Srpče?

Ne može svako da se nacionalno određuje kako mu se ćefne. Zato smo mi tu da unesemo malo reda u etno-haos. Sve je jednostavno: Bošnjaci su poturčeni Srbi, Hrvati su pokatoličeni Srbi, Makedonci su Srbi sa govornom manom, a vi ste Srbi na privremenom boravku u Milogorju. Šta tu nije jasno?
Hell 01 S

Institut za kalemljenje fikcije i stvarnosti

Đavo nosi mantiju

Ako je istina da život piše romane, mora se priznati da mu izrada književnih likova uopšte ne ide od ruke: nedostatak invencije, uboga mašta, manjak talenta, stvaralačka nemoć doveli su do masovnog stvaranja papirnatih, plošnih, jednodimenzionalnih likova u čije postojanje ni najnaivniji čitalac ne može da poveruje. To što su narečeni književni junaci naizgled trodimenzionalni ljudi od krvi i mesa samo ih čini još neuverljivijim
Hater 03 S

Albansko-srpske bese: Jedan primer normalnog suživota

Laž o vekovnoj mržnji između Albanaca i Srba

Kad pritisak nacionalističkih ideologa i državne represije popusti, ljudi zaborave na “patriotsku” obavezu da se međusobno mrze i sukobljavaju, pa nađu načina za rešavanje problema i sami smisle društvene modele koji im život čine podnošljivijim. Čak je i u nepovoljnim uslovima početkom XX veka na Kosovu, u sredini koja nije imala ozbiljnije kontakte sa prosvetiteljstvom i liberalizmom, lokalno stanovništvo samo otkrilo recept za normalniji život
Nežnost

Beleške na marginama knjige "Pohvala slabosti" (Partizanska knjiga, 2021)

Radikalna demilitarizacija duha

Ponekad Stankovićevi stihovi zazvuče kao propoved ili ispovedanje vere, ali ne neke usko konfesionalne. Ima u ovoj poeziji tragova taoizma, budizma, pa čak i hrišćanstva, nešto od askeze pustinjskih otaca ili od teologije slabosti apostola Pavla, ali ona se ne može svesti ni na jednu od postojećih veroispovesti. Stankovićeva crkva je manjinska, nema čak ni ime, a trenutno ima jednog člana, bez ikakve prozelitske namere za proširenje i omasovljenje. Ako se uopšte može govoriti o religioznosti Stankovićeve poezije, onda bi možda najtačnije bilo reći da su neke njegove pesme sačinjene od iste tvari od koje nastaju i religije, spajaju ih slični doživljaji i poimanje sveta. Nije uzalud Vilijam Blejk učio da su religije stvorili pesnici, ni njegovo učenje nije bilo moralizatorsko, pa nije ni Stankovićevo (mada je kod nas moralizatorstvo možda i oklevetano, kao da naše kulture imaju neke moraliste, nemamo ni poštenu zbirku propovedi, kamoli šta drugo)
Koude 04 S

Kad se četnici popišmane

Uzalud vam trud, pišači

Nije čudo što se Ilić popišmanio baš na Ljuba Čupića, on je trn u oku svim četnicima, i onima iz Drugog svetskog rata, i ovim današnjim naslednicima kvislinških zločinaca. Uhapšen i mučen u četničkom zatvoru, “otvoreno je prkosio i ismijavao četnike i nacionaliste, kao sluge okupatora”, govoreći im da ih “prezire kao ljudska ništavila”. Tokom suđenja rugao se većnicima kvislinškog kvazisuda, a na gubilištu se dželatima smejao u lice. Čovek koji odlazi u smrt mirno stoji pred ubicama – sa osmehom na licu. Sa osmehom koji je stajao na njegovom licu kao znak pobede nad strahom od smrti, sa osmehom koji ni danas četnici ne mogu da podnesu
Satana

Nacional-satanistički kult

Posle rušenja đavomolje: Fata Orlović, živa sahranjena

Metanisati ubicama, prizivati smrt ljudima, slavosloviti genocid i ratne zločine, klanjati se masovnim koljačima kakav je Ratko Mladić, morbidno lagati u ime Hrista – to se raznim imenima može nazvati, ali hrišćanstvom nikako i nikada, ni sad, ni u vekove vekova. To što se dotična gospoda deklarišu kao pravoslavni hrišćani nije čak ni providna varka, nego golo bogohuljenje. Oni se klanjaju jedino boginji nacije, s tim što ta nacija nema ama baš nikakve veze sa srpskim narodom, sa stvarnim ljudima koji su po nacionalnosti Srbi, već se radi o lažnom idolu, izmišljotini u čije ime bi da prinose ljudske žrtve, da mrze i da žive u laži. Jasno je da je reč o otvorenom služenju đavolskim silama, pa bi se njihov krvavi kult mogao nazvati, na primer, nacional-satanističkim
Bukk 01 S

Zlo i naopako

O čitanju i pametovanju

Pripisivanje ljotićevskih stihoklepotina Nastasijeviću spada upravo u red onih zabluda i mitova koje je Ristić u svojim knjigama kritikovao. Kao što je Miloš S. Milojević, da citiram Ristića, otkrio „samo njemu poznatu ‘činjenicu' po kojoj su srpski patrijarsi postojali i u razdoblju pozne antike, odnosno ranog srednjeg veka”, tako je i Ristić otkrio samo njemu poznatu „činjenicu“ da je Nastasijević pisao ljotićevske koračnice
Pioo 03 S

Nobelovac u rajskoj čistoti mitske Arkadije

Tito i Handke kao antipodi

Sve je Handkeu ovde rajsko, arhajsko, starinsko, čak i vanvremeno, debele rečne ribe su “kao iz bajke”, Srbija je “iskonska zemlja”, čak je i ljubav prema trgovanju “iskonska”, a u pogledu nekog graničara vidi se “neizlečiva, ali i nedostupna tuga” – verovatno za izgubljenim rajem. Nauživa se Handke u rajskoj čistoti mitske Arkadije, među svojim egzotičnim domorocima, ispuni se arhajskim čuvstvima, a potom se vrati u svoju skromnu vilu pokraj Pariza, da se zlopati u toj odvratnoj, otuđenoj zapadnjačkoj civilizaciji koju toliko prezire
Automobil Đavo Pakao

Ne filozofiraj, gledaj od čega se živi

Put do pakla popločan je lošim stihovima

Ako već vlada sveopšte uverenje da samo treba gledati od čega se živi, zašto živimo tako loše? Kako to da ne živimo u prebogatom društvu, u zemlji meda i mleka, već tavorimo u siromaštvu, na začelju Evrope? Ako se već toliko govori o novcu, poslovima, snalaženju, ako je pohvalni izraz “sposoban čovek” vezan isključivo za sposobnost sticanja, zašto nam društvo onda izgleda kao da su ga pravili oni prokaženi pesnici, filozofi i ostali neprilagođeni zgubidani iz ovdašnjih kolektivnih predstava?
Dimitrije Ljotić ljotićevci

Sramota koja teče

Dan Ljotićeve pobede nad antifašizmom

Dejan Ristić je za fašističko orgijanje na Dan pobede odmah nagrađen: Vlada Srbije postavila ga je na mesto vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida. Kad aminuješ ljotićevske koračnice za Dan pobede, logično je da avanzuješ na poziciju sa koje možeš još temeljnije da se posvetiš plesanju na grobovima nevinih žrtava fašizma. Možda na novom položaju Ristić otkrije i da je Krleža pisao ustaške koračnice, a da su četnici zloupotrebili Vinaverove pesme, pa su ga dva puta pretukli u nemačkom logoru i polomili mu vilicu, nezadovoljni izborom rima i nekim sumnjivim neologizmima; čudni su putevi naučnog istraživanja metodom izmislica & besmislica
Srpski dobrovoljački korpus

Mračni put grete: Uživo iz tamnog vilajeta

Kako je Momčilo Nastasijević postao Ljotićev dobrovoljac

Misterija je najzad rešena. Na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu upriličenoj povodom Dana pobede nad fašizmom godine 2021. najveći deo recitatorskog programa bio je sačinjen od ljotićevskih pesama iz zbirke „Tvrđava“ koja ima podnaslov „Zbirka dobrovoljačke lirike“. I koju su objavili saradnici nacističkog okupatora u okupiranoj Srbiji godine 1944.
Jazik 01 S

Apsandžije srpskog jezika

U potrazi za izgubljenim rečima

Otkad carstvuju narodoljupci, samozvani i samovoljni patroni nacije i pritežaoci nacionalističke naracije, zavladaše mrtvilo i mrtvež, život se preinači u mrtvovanje, a vascela zemlja postade mrtvaja nastanjena mrtvolikim, mrtvokastim, mrtvonogim i mrtvoduhastim svetom što povazdan mrckelja, spleten u nebrojene mrtvouzice. Što su staratelji prilježniji u odbrani i zaštiti nacije i nacionalnog identiteta, to su njihovi štićenici rešeniji da petama daju vetra i iskobeljaju se iz čvrstog tutorskog zagrljaja od kojeg pucaju kosti
Ilustra 05 S

Kome treba bogatiji rečnik

Zašto žena može da bude domaćica, a ne može filozofkinja?

Razlozi pružanja otpora socijalnim femininativima nisu jezičke, već ideološke prirode i dolaze uglavnom od branitelja patrijarhalnog poretka. Na kraju, nove reči se ne uvode za nešto nepostojeće, već za jedno polje realnosti koje do sada nije bilo imenovano. Zar obogaćivanje jezika ne bi trebalo da raduje one kojima je posao da brinu o jeziku? Što je jezik razuđeniji, raskošniji, sveobuhvatniji – to je i naše poimanje sveta šire, bogatije i složenije. Otkad je to nešto loše?
Srebrenica

Nije srpski poricati

Odbrana i zaštita genocida

Da li se u nekoj presudi Haškog tribunala pominje izraz „genocidni narod“? Ne pominje se, ni u jednoj. A da li u bilo kom zvaničnom dokumentu bilo gde na svetu postoji sintagma „genocidni narod“? Ne postoji. Da nije neki proučavalac genocida, neki ozbiljan istoričar, sociolog, socijalni psiholog negde napisao kako su Srbi „genocidni narod“. Nije. Niko ne koristi dotičnu sintagmu osim nacionalista koji se brane od onoga za šta ih niko ne optužuje. Jasno je zašto nikad ne citiraju takvu optužbu – jer ne postoji. Pa otkud uopšte ta sumanuta priča o genocidnom narodu? Od samih srpskih nacionalista
Religija

Protiv bližnjeg svoga

Čuvari svetinja u zimskom periodu

Razumem ljudsku potrebu za nečim čvrstim i neupitnim u svetu gde je sve prolazno i nepostojano, ali ne može se baš svaka džidža ili bidža predstavljati kao Onaj koji jeste. A budući da je u Srbiji, prema svim poslednjim popisima, gotovo svekoliko stanovništvo hrišćansko – to znači da je problem rešen. Eno čuvarima svetinja silnih Božjih zapovesti, pa nek probaju da ih se pridržavaju, ako već ne mogu da žive bez nečeg neprikosnovenog: ne ubij, ne svedoči lažno na bližnjega svoga, ne poželi ništa što je tuđe, ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe… Ima li za vernike ičeg svetijeg od reči Božjih?