Tekstovi autora: Pol Verlen

U pustom parku, niz sleđene staze,/ dozvaše prošlost dve čudne prikaze./ - Da li se još sećaš davnog žara svoga?/ - A zašto želite da se setim toga?

Silno volim vaša usta i divne te igre, o drolje,/ Što ih izvode usne, zubi i jezik što se kreće,/ Usta što grickaju naš jezik i katkad nešto bolje:/ Stvar skoro isto toliko ljupka kao kad se meće.