Tekstovi autora: Tomislav Marković

Vajru5

Rečnik paraknjiževnih termina: Patinizovani delovi našeg kolektivnog bića

Da li su Srbi volvoks ili zelene alge?

U prirodi zaista postoje kolektivna bića, ali na znatno nižem evolutivnom stupnju razvoja od čoveka. Reč je o kolonijalnim organizmima kakvi su, na primer, morske mahovine, zelene alge, volvoks ili bakterijske kolonije. U kolonijama sve jedinke su međusobno povezane i zavisne, baš kao i u imaginarnoj nacionalnoj zajednici. Nema tu mesta ni za kakav individualan napor i slične inokoštine, svaka ćelija je podređena kolektivu kolonije, apartne pojave jednostavno nisu moguće. Kad se takav pojam kolektivnog bića projektuje na ljudsko društvo, dobija se zajednica – u ovom slučaju naciju – u kojoj nema prostora za posebnu, samosvojnu ljudsku ličnost, za pojedinačno bivstvovanje, za originalnost i štrčanje van kolektiva. Samim tim, nema mesta ni za istinske stvaraoce, a ni za književnost. U kolektivnom biću može da vlada samo sveopšta uravnilovka, što je savršena duhovna klima za kritičare koji se odaju lovu u mutnom
Crkva i država

Paralelni svet: Vesti iz katakombe

SPC zahteva odvajanje crkve od države

Na zasedanju svetog Sabora Srpske pravoslavne crkve doneta je odluka da se crkva odvoji od države. Episkopi su na ovaj čin bili potaknuti sramnom ulogom koju je crkva odigrala u novijoj istoriji, kada je prestala da služi bogu i okrenula se idolima nacije i države, šurujući sa svim vlastima koje su uspostavljene u Srbiji u poslednjih četvrt veka. Crkva se uključila u sveopšti grabež, stajući otvoreno na stranu moćnih i bogatih, a protiv sopstvenog vernog naroda, tako da joj je preostalo ili da se preimenuje u Srpska đavoslavna crkva ili da se vrati Hristu
Crry 01 S

Rečnik paraknjiževnih termina: Nacionalni izgub i poslušanje narodu

Najveća je žalost za Velikom Srbijom

Poslušanje narodu je književni postupak kojim se pisac odriče od svega ličnog, individualnog, posebnog i osobenog zarad utapanja u kolektiv. Dakle, reč je o jednoj vrsti spisateljskog samoubistva, jer bez ličnog, individualnog, posebnog i osobenog književnosti i nema. Specifičnost književnog dela je u iskošenom uglu iz kog se posmatra realnost, svako istinsko književno delo je čitav novi svet, kakav nikad i nigde nije postojao, napisano jedinstvenim stilom, jer je stil, kako kaže Flober a citira Prust "apsolutni način da se stvari vide". S druge strane, narod ili bilo koji drugi kolektiv nužno živi u vlasti stereotipa, podređen izanđalim klišeima, on ima svoje zajedničke kanone i svoje opšte mesto pod suncem
Cossmo 04 S

Rečnik paraknjiževnih termina: Knjiga vaseljenskog muzičkog središta, nedokučiva i neizreciva

Galimatijas u strogom centru svemira

Hajde što književnoj kritičarki, profesorki univerziteta koja već decenijama studentima tumači književna dela, ne ide od ruke književna kritika niti interpretacija poezije, to se nekako i može razumeti, navikli su već publiku na očekivanja manja od makovog zrna zaostalog u razvoju. Ali ovoliko nepoznavanje pravoslavne teologije kod jedne ugledne profesorke i doktorke književnosti – to je zaista nedopustivo u današnje vreme sveopšteg procvata duhovnosti, čak i u našem devastiranom obrazovnom sistemu
Karadzic5

Rečnik paraknjiževnih termina: Čuvstvo za svoje

Pretvaranje koljača u ikone nacionalne kulture

Hamoviću i Hamovićima uveocima jednostavno su nedostupne sfere duha, oni u njima nemaju šta da traže. Njih plodovi duha samo frustriraju, jer ih bolno podsećaju na sopstvenu nemoć. Iako se na prvi pogled bave književnošću i kulturom, oni su zapravo mrzitelji duha. U tome je čitava njihova tajna. Zato su se okrenuli onome što im je dostupno – pretvaranju koljača u ikone nacionalne kulture. Problem je u tome što ih mi plaćamo da nas prosvećuju, a ne da nam svoju duhovnu bedu prodaju kao brigu za naciju, identitet, srpstvo i slične izmišljotine
Draža Mihailović

Rečnik paraknjiževnih termina: Biblijsko-kosovski arhetip zavađene braće

Kasno Draža na Kosovo stiže

Pogibija četnika na Jelovoj Gori jeste tragedija, tragedija je i to što su nastradali od ruke svojih bližnjih, ali je još veća tragedija što su mnogi od njih na silu mobilisani, pod pretnjom smrću tradicionalnom četničkom metodom klanja kamom ili streljanjem po kratkom postupku. A najveća tragedija nije u tome što su pripadnici jednog naroda ratovali jedni protiv drugih, već što su četnici izginuli braneći najkrvoločniju ideologiju u istoriji čovečanstva. Tragedija je u tome što su četnici tokom rata, pod zaštitom Nemaca, vršili pokolje po Srbiji, ubijajući žene, starce, decu – u žaru bratoubilaštva kog se Simović toliko gnuša. Bratobilaštvo je bilo sastavni deo četničke ideologije, oni su nastojali da istrebe sve komuniste i borce protiv nacističkog okupatora, što je jezgrovito sažeto u četničkoj propagandnoj paroli: "Zatrite komuniste da bi Srbin mogao da živi"
Bracca 05 B

Rečnik paraknjiževnih termina: Autentična duhovna smernost u spoju sa prozorljivošću

Pravoslavna mantra protiv promaje: Ne naginji se kroz prozorljivost!

Budući da je Alek Vukadinović prozorljiv kao Windows XP, javio mu se pokojni sveti Simeon sa onog sveta koristeći fresku kao medijum. Pesnikova autentična duhovna smernost ogleda se u tome što se lišio sopstvene ličnosti, pa je svoj glas prepustio svetom Simeonu, tako da nam svetitelj u direktnom uključenju javlja kako mu protiču zagrobni dani, upotrebivši poetu kao rezonatorsku kutiju. Međutim, pošto je Vukadinović prilično praznjikav pa zveči, Simeonova poruka zvuči malo čudno, zagrcnuto i nemušto, a moguće da nejasnosti doprinosi i to što svetitelj ne poznaje savremeni srpski jezik, budući da se upokojio u Gospodu pre osam vekova, a jezik ima tu nezgodnu osobinu da se neprestano menja
Cgea1

Velikosrpske maštarije

I da su Crnogorci Srbi, ne bi bilo razloga da se priključe Srbiji

Čak i kad velikosrpske tlapnje ne bi bile tek puke maštovanke, već gole činjenice, opet se ništa ne bi promenilo. Da sutra Bošnjaci kažu da su islamizirani Srbi, da Hrvati kažu da su pokatoličeni Srbi, da Makedonci priznaju da su Srbi koji loše govore srpski, da kosovski Albanci kažu da su i oni Srbi, te da se odreknu albanskog jezika i prigrle srpski – to svejedno ništa ne bi značilo. Ne bi bilo nijednog racionalnog razloga da se zemlje u kojima navedeni narodi žive priključe Srbiji
Stigmate

Istinska vezanost za tuđu patnju

Stigmate su najviša tačka angažovane umetnosti

Nakon dugogodišnjeg propitivanja teorije i prakse književnog angažmana na stranicama i portalu časopisa Sic!, dio redakcije (Maja Abadžija i Haris Imamović) je, s ciljem da dodatno razbistri – ili makar pomuti – pojmove o fenomenomu angažmana, napravio anketu na tu temu. Ispitanici su bili književnici, književni kritičari i prevodioci mahom sa područja ex-Yu regiona. Oni su odgovarali na tri pitanja. Prenosimo odgovore Tomislava Markovića
Rijeka Crnojevića

Medijske kampanje protiv Crne Gore

Nezavisna država ili fantomski ud Srbije?

Većina srpskih medija tretira Crnu Goru u skladu sa postulatom velikosrpskog nacionalizma po kojem je Crna Gora zapravo srpska država, privremeno odmetnuta od matice. Aspiracije prema susednoj teritoriji se čak i ne kriju, već čine osnovu brojnih medijskih sadržaja. Nezavisnost Crne Gore se doživljava kao privremeni hir tamošnjeg stanovništva koje će se ubrzo otrezniti, Crnogorci će pre ili kasnije shvatiti da su Srbi i da im je ponovno ujedinjenje sa Srbijom jedina sudbina. Ako neće milom, tu su naši političari, intelektualci i mediji da im pomognu
Spiritizam

Rečnik paraknjiževnih termina: Osećanje svog naroda

Medijumske trice i nacionalističke kučine

Nisu paraknjiževni termini Milene Marković zanimljivi po tome što izražavaju nešto novo, već po tome što uporno ponavljaju izanđalu matricu od koje ne može da se diše već tri decenije. Uporno guslanje o pesniku i narodu, korišćenje takozvanog naroda kao štita, zaklanjanje iza tog nesrećnog naroda – stajaća su mesta nacionalističke retorike
Dth 01 S

Ubijanje u pojam

Kratka istorija autošovinizma

Hvale je vredan samopregorni trud patriotskih inteligenata da sačuvaju svoj narod, a naročito njegove najmlađe članove, takozvanu decu, od zločestog autošovinizma, ali se mora priznati da je njihova akcija prilično ograničenog dometa. Naime, naši vitezovi nacionale se bez ikakvog vidljivog razloga zaustavljaju samo na savremenim autošovinistima, a ispod žita im promiču mnogo opasniji primeri autošovinizma. Takva nepažnja neće se dobro završiti, jer u Srbiji postoje prava legla najcrnjeg autošovinizma na koje niko ne obraća pažnju, a to su škole, fakulteti i biblioteke
Brainna 01 S

Kulturac na biciklu: Juče i danas

Glupost je neuništiva

Izgovaranje i pisanje smislenih rečenica je nepovratno izašlo iz mode i završilo na smetlištu istorije, bar u onome što nam se nameće kao mejnstrim kultura u Srbiji. Ne zato što je – po rečima Vojislava Despotova - "smisao živo biće, rodom iz Švajcarske", a naš život nije Švajcarska, ma šta o tome mislili Emili Dikinson feat. Dino Merlin, već zato što uglednici koje je proizveo nakaradni, korumpirani sistem srpske kulture jednostavno nisu u stanju da sroče smislenu rečenicu. Da se podsetimo čuvene Krležine opaske: "Nered u rečenicama je posljedica nereda u mislima, a nered u mislima je posljedica nereda u glavi, a nered u glavi je posljedica nereda u čovjeku, a nered u čovjeku je posljedica nereda u sredini i u stanju te sredine". Sasvim je logično što oni koje je takva unakažena sredina izbacila na površinu, kao penu dana, trućaju besmislice. Nešto suvislo i smisleno mogu da kažu samo oni koji takvoj sredini pružaju otpor, a ne oni koji u njoj plivaju kao ribe u vodi
amfilohije radović

Pjesmarica mitropolita Amfilohija Radovića

Satanske sile mi rade o sefu!

Mitropolit Amfilohije otkrio je još jednu zaveru protiv pravoslavlja i srpstva protiv kojih su se davno urotile sve zemaljske sile: Vatikan, masoni, Kominterna, novi svetski poredak, zelena transverzala, crvena tangenta, žuta hipotenuza i ljubičasta epicikloida. Toj zaveri sad su se pridružile i snage sa onog sveta, satanske sile iz inferna na čije je dejstvo Amfilohije posebno osetljiv, odatle mu valjda i nadimak Risto Sotona
Gombrovič

Šta balkanski narodi mogu da nauče od Gombroviča

Srbija je naše delo, a ne naš Bog

Naše državolike tvorevine ne samo da ne podstiču lični razvoj svojih građana, već su konstruisane tako da koče, unakarađuju, sakate i na sve moguće načine zlostavljaju ljude koji u njima žive. Korupcija, partokratija, nasilje, kolektivizam, neprijateljstvo prema svakoj nezavisnijoj ličnosti i apartnijoj pojavi – to su temelji našeg društvenog poretka. Nije ni čudo što mladi ljudi jatimice beže iz naših zemalja, jer im one ne daju nikakvu perspektivu za budućnost, pogotovo ako su pametni, obrazovani i talentovani. Pošto naše političke i intelektualne nazovi elite nemaju šta da ponude svojim građanima, pošto niti su u stanju, niti ih zanima da stvore ambijent koji bi pogodovao razvitku sposobnosti svakog pojedinca, one nam nude razne oveštale mitove poput kosovskog, državotvornog ili pansrpskog