Tekstovi autora: Dimitar Anakiev

Nisam mogao da odgonetnem da li je priča o vezi između Fride Kalo i Trockog samo dobro smišljena staljinistička propaganda koja Trockog želi da predstavi kao požudnog jevrejskog Satira nesposobnog da se savlada (kako bi takav vodio državu?) i čak u prisustvu žene predaje se satanskom bludu?

"Izbrisani" su cvet slovenačkog nacionalizma: više od 25.000 stanovnika Slovenije poreklom iz drugih Jugoslovenskih republika izbisano je u potaji 26.2.1992 iz zvaničnih knjiga izgubivši (ilegalno) stalni boravak, među njima i 6.000 dece. Približno 12.000 je bilo prinuđeno da napusti Sloveniju ostavivši svoju imovinu, dok je druga polovina, nastavila da živi bez dokumenata sledećih 17 godina, među kojima i autor ovih pesama. Cilj brisanja bio je istorijski revizionizam domobranske desnice koja se ustoličila (osveta Jugoslovenima za poraz u drugom svetskom ratu) i na drugoj strani, stvaranje paravana za pljačku društvene imovine

Novakovićev san usnio Mladić R. - treba mu zemlja ona, barem do mora

Rasizam nije stanje ljudske duše, to je politika koja se vodi da bi se prigrabila vlast i imala lična korist. Zato kada se govori o endemskom rasizmu u Evropi treba potcrtati da ta sintagma označava jedino određeni politički kontinuitet – nekad na margini a nekad u centru - koji neprestano podgrevaju određeni krugovi politike. Manifestacije rasizma u medicinskoj praksi i odnosima srećemo u Sloveniji od 1991. do današnjih dana

Dan Hirošime je ime praznika-komemoracije 6. avgusta kada se obeležava prva atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. To je praznik mira i pacifističkih stremljenja. Istovremeno Dan Hirošime je poetska tema haiku pesnika. Pesnik ovde upotrebljava temu na nov način, u kontekstu nuklearne nesreće u Fukušimi koja se dogodila 11. Marta 2011, želeći da skrene pažnju na kompleksnost fenomena atomske energije

Ovaj slučaj zahteva široku nacionalnu i međunarodnu akciju odbrane ljudskih prava. Ne samo odbranu Petra Lukovića, već prava slobode govora uopšte. To se tiče svih nas, svih ljudi pera i umetnosti, ali i svakog čoveka. U to ime dajem svoj glas

Gnušao sam se četničke ikonografije i ustaša, i domobranskih himni, koje su najavljivale revizionizam istorije, novo doba fašizma

Ispod betonskih pesnica otpora fašizmu petingovali smo/ i ljubili se, čekajući na svoje mesto u memorijalnoj šumi,/ da bismo obnažili svoje nadražene polne organe i krenuli u juriš...

Jedna od priča tipičnih za kaznenu politiku Lekarske komore Slovenije je ova koju sam čuo od hirurga koji je bio na rukovodećem položaju u Vojnoj bolnici u Ljubljani i koji je ostao privržen svom lekarskom pozivu tj. nije podlegao pritiscima politizacije: nakon proglašenja samostalnosti Republike Slovenije, zatražio je od Lekarske komore da mu izda licencu za rad. Uprkos tome što je formalno pravno njegova specijalizacije važila u novoj državi (kao i kod svih drugih), i uprkos svom hiruškom iskustvu od nekoliko decenija rada, i uprkos tome što je na visokoškolskim ustanovama predavao hirurgiju, bio je upućen od strane Lekarske komore Slovenije da ponovo polaže specijalistički ispit, verovatno kod svojih učenika. Naravno da na to nije mogao pristati

Pogledamo li Petrov rad kroz publikacije koje smo svi čitali i divili se, vidimo da se Petar na sve načine suprotstavlja istorijskom revizionizmu: četništvo, ustaštvo i domobranstvo su mu odvratni, divi se partizanstvu, govori da je „bilo časno živeti sa Titom“, osuđuje etnička čišćenja počinjena devedesetih, protivnik je nacionalizma, jedini je otvorio i razmatrao temu izbrisanih u Sloveniji, prezire palanačku uskogrudost i ustoličeni provincijalizam, propagira slobodarstvo stilom i sadržinom... Pa naravno da smeta, on je sistemska prepreka koja se mora ukloniti. A ukloniće ga oni koji su za pare preko noći konvertirali i proglasili se vodviljskim četnicima, pajacima u predstavi koju režiraju naši pritupi a pohlepni gospodari

Iz osmojezične knjige „Xenophobic Mosquitoes“ Dimitra Anakieva (engleski, kineski, slovenački, nemački, farsi, ruski, italijanski i portugalski), 2017, Kamesan Books. Specijalno za XXZ Magazin na srpski preveo autor