Tekstovi autora: Karel Čapek

Spiritizam

Nikad desetka-tref ne znači put

Gatara

Draga gospođice Džons, ovo su bile najlepše karte koje sam u životu videla. Za godinu dana ćete se udati. Uzeće vas za ženu veoma, veoma bogat čovek, milioner ili trgovac, jer mnogo putuje; ali pre nego što se venčate, moraćete da prebrodite velike smetnje, neki stariji gospodin će vam to braniti, ali morate izdržati. Kad se udate, odselićete se odavde, najverovatnije čak preko mora. Platićete mi jednu gvineju za hrišćanske misije među sirotim crncima
Ubistvo

Posle velike klanice

Obično ubistvo

Video sam toliko mrtvaca, ali nisam video jednog jedinog Mrtvog; nisam klekao pored njega da ga pogledam u lice i da se dotaknem njegove kose. Mrtvac je strašno miran; moraš biti s njim nasamo ... ne smeš čak ni da dišeš ... da bi mogao da ga razumeš. Svaki onaj od one sto tridesetorice hteo bi da ti kaže: „Gospodine potporučniče, ubili su me; pogledajte moje ruke, pa to su ruke čoveka!“ Ali mi smo svi okretali glave od tih leševa. Ako je trebalo da ratujemo, nismo mogli da slušamo one koji su poginuli. O bože, trebalo bi da se oko svakog poginulog okupe ljudi kao pčele oko ulaza u košnicu — ljudi, žene i deca — i da s užasom sagledaju bar delić njega; bar nogu u cokuli ili ulepljenu kosu — onda možda to ne bi moralo da se desi; onda to ne bi ni moglo da se desi