Tekstovi autora: Bojan Tončić

Marijj 20 S

Haško robijanje srpskih osuđenika

Kad Srbi ubijaju

I u ovdašnjim se kaznionicama može pristojno izdržavati kazna (ako je reč o robijašima) a dobro se vladanje i tretman zlikovaca može kontinuirano nadgledati. Država je dala garancije za robijaše. Njeni građani – stanovništvo, preciznije – nisu pokazali želju da za njih neko garantuje. A ima zbog čega
Prommo 01 S

Promocija knjige Tomislava Markovića „Velika Srbija za male ljude“

Razorna kritika velikosrpskog nacionalizma

U knjizi „Velika Srbija za male ljude“ Tomislava Markovića reč je o bespoštedno razornoj, sarkastičnoj kritici srpskog nacionalizma, mitomanije i ideologije Velike Srbije
Pravvd 01 S

Davor Dragićević pušten iz zatvora, najavljen nastavak protesta

Ljudi koji se ne boje represije

Selvedin Avdić: Građani su svesni toga da neće biti bolje i znaju ko je za to kriv. Ovo što vidimo na ulicama su ljudi koji su savladali strah. Iskustvo porodice Dragičević je dobar primjer, a bilo ih je mnogo i ranije
Praavd 01 S

Obračun specijalaca sa građanima u Banjaluci

Brutalnost policije, zločinaca i narko kartela

Dva puta su radnici Gradske čistoće uklanjali, a građani vraćali, sa Trga srce od cveća, sliku ubijenog Davida, drvenu statuu koja simbolizuje stisnutu pesnicu kao i posude u kojima su paljene sveće. Radnici su imali rešenje Komunalne policije o uklanjanju ove prepoznatljive scenografije protesta, što svedoči o temeljnoj pripremi intervencije vlasti protiv građana
Toppe 03 S

Jedna sasvim obična projekcija: "Kralj Petar I"

Kralj Pera spasava redova Marinka

Film Kralj Petar I ne želite da vidite; završava se nesrećno (ne zbog toga), da na početku znate na čemu ste. Da se razjasnimo
Sudija

Prvostepena presuda Borislavu Đukiću

Da li će robijati neuspešni srpski davitelj

Jedan od zapovednika JNA i krajiških pobunjenika na suđenjima bio je - kazaće presuditelj Slavko Lozina - vrlo korektan, a uz sve muke, verovatno i blagonaklonost cimera Dragana Vasiljkovića, uspeo je da pročita (nikad nije kasno), čak 500 do 600 knjiga
Chimamanda

"Draga Ijavele", uputstvo za upotrebu ljudskosti

Feministički manifest u 15 slika

Sabrani saveti Čimamande Adiči tiskana su pouka ženama, deskripcija očiglednih nepravdi, njihovog korena, tragičnih posledica – analiza vlasti sa kojom nema pogađanja, jer je svaki pokušaj kompromisa samoubilački: „Budi svjesna opasnosti od onoga što ja nazivam lajt-feminizmom. To je ideja o uslovnoj jednakosti žena . Molim te, odbaci je u potpunosti. Reč je o šupljoj, popustljivoj i promašenoj ideji. Biti feministkinja je kao biti trudna.’Ili jesi, ili nisi. Ili veruješ u potpunu jednakost muškaraca i žena, ili ne veruješ“
DLM

Poetska avantura neizlečivog beogradskog rokera

Saksofon u mraku i stihovani otisci

Zaboravite, evo nenametljive preporuke, sve što ste otpatili uz DLM, prizemne dosetke o poznatom košarkašu, zanimljive opise smešnih pokreta (“uđeš, izađeš i gotovo”), bezbednosnu procenu autora (“njen zaručnik je poručnik”…”ubiće me nečija ljubomora”), briljantnog i neponovljivog Zeku, zadržite u glavi tek instrument i instrumentarij pesnika koji ne beži od rock’n rolla, znajući, valjda, da je to posao uzaludan
Teret

Uoči beogradske premijere filma "Teret" Ognjena Glavonića

Nadnica za teret zločina

“Ponajbolji regionalni film posljednjih godina govori o jednom narodu i jednoj (bivšoj) zemlji u ruševinama, naslijeđenom (ratnom) teretu koji se prenose vremenom na ovaj prostor, s jedne generacije na drugu generaciju i ostavlja na njezinim ramenima”, piše Slobodna Dalmacija
Tosa 09 S

Mile Stojić: Himna poraženih (VBZ Zagreb 2018)

Povratak pesnika na mesto zločina

Rat je protutnjao kroz metriku i prozodiju, ostavljajući krhotine materijala za novu, sizifovsku građevinu. Nije Mile Stojić pesnik rata i žrtava, ali se ne boji čitalačke površnosti koja ga može baš među takve smestiti; ko je pročitao „Hatidžu“, pritom i naglas, iznova će prezreti prizemnost dosetke o muzama i topovima, bodežima i emocijama
Srbenka3

Nebojša Slijepčević, reditelj dokumentarnog dragulja "Srbenka"

Deo javnosti tretira ratne zločince kao heroje

Povijest nas uči da na Balkanu uvijek postoji mogućnost da se međunacionalni sukobi ponove. Uvijek dođe neki novi rat, koliko god to izgledalo nemoguće. Mislim da je zbog narednih generacija potrebno sačuvati realnu sliku onog što se događalo devedesetih, a ta slika nije ni jednostavna, ni crno-bijela. Nevinih žrtvi bilo je na svim stranama, i sve strane su zaprljale ruke zločinima. Ignoriranje, i nepriznavanje te činjenice samo ostavlja klice novih sukoba
Ookri 02 B

Sajam knjiga, post festum

Rukopisi rijaliti zvezde i zlikovaca

Srećni vlasnici novih knjiga upoznaće se sa “viđenjem stvari” Kristine Kockar, Nebojše Pavkovića i Vojislava Šešelja
Marijpo 40 S

Ispovest glavnokomandujućeg povodom ubistva gardista

Boris Tadić, konačno saslušan

Predsednik države koja je - ovo se ne može naći u “spisima predmeta” - počinila zločin je, eto, “konačno” pozvan; što će reći da se i dalje bahato izruguje građanima Srbije i porodicama ubijenih. Glumi “neuku stranku” koju je neko “konačno” pozvao – nije osećao obavezu da o svemu što zna obavesti Tužilaštvo. Uprkos obećanju, ali je takvu reč neprimereno koristiti uz njegovo ime
Jugoslavija

Uoči stogodišnjice stvaranja Jugoslavije

Obračun sa ostacima zaklane države

Dikcija nacionalističkog trabunjanja je gotovo identična; Srbi nisu smeli da pevaju („Ko to kaže, ko to laže”), Hrvati su bili progonjeni pod Hrvatom koji se oženio Srpkinjom; u tom je kolopletu stradao i jogurt. U toj je priči najvažnije ko će vratiti kredite, iako, bar zasad, ne znamo koliko je šta koštalo, ko je šta potrošio, ko je, recimo, imao besplatnu zdravstvenu zaštitu, školovanje (svi), čije su se planine elektrifikovale, čiji putevi postali prohodni cele godine, ko se, recimo, skućio, sve sa primetnim viškom stambenog prostora, za kutiju cigara mesečno
Diskrii 01 S

Rezultati istraživanja položaja LGBT građana na radu i pri zapošljavanju

Nasilje, pretnje, strah

LGBT građani rade u kulturi straha od mogućih negativnih posledica ukoliko radna sredina postane svesna njihovog identiteta. Svi neautovani ispitanici, u većoj ili manjoj meri, adaptiraju svoje ponašanje za posao kako ono ne bi bilo protumačeno kao drugačije od heteroseksualnog. Ovo može da podrazumeva sve, od oblačenja, preko izbegavanja razgovara o detaljima iz privatnog života, do laganja u cilju zaštite.