Tekstovi autora: Boris Pasternak

Pokris 27 S

Prizivao sam prisni čas

Još zagušljivije svitanje

Išli su oblaci u stroju,/ Na orošenoj tezgi dugo/ Uljuljkujući pesmom tugu,/ Bojim se – moju./ I molio sam: neka stanu./ I činilo se: čuče./ A osvit siv, ko spor u granju,/ Ko govor mrtve kuće
Brasteff 17 S

Na ruke se nezvano slaže snežno paperje

Mećava

Noć ko Vartolomejska, na vratima krstovi,/ Naređenja izdaje urotnica-mećava:/ Zašuškavaj prozore! Zalepljeni ramovi,/ Kao jelka božićna tu detinjstvo stasava.
Pokro54

Sve u farizejstvo grezne

Hamlet

Tvoju čvrstu zamisao štujem,/ Primam rolu, u koju me vodiš./ Al sad tu se drama druga snuje/ I ovaj me puta oslobodi.