Tekstovi autora: Boris Pasternak

Od Pasternaka se misli. Od Majakovskog se dela. Posle Majakovskog ništa ne ostaje da se kaže. Posle Pasternaka — sve. I ako se konačno, definitivno sve svede: “Borba mi je smetala da budem pesnik” — Pasternak. “Pesme su mi smetale da budem borac” — Majakovski. Jer je oslonac Pasternakov u pesniku. Jer je oslonac Majakovskog u borcu. “Pevač u taboru ruskih ratnika” — to je Pasternak u ruskoj današnjici. Borac u taboru pesnika sveta — to je Majakovski u današnjici poezije (Marina Cvetajeva )

Išli su oblaci u stroju,/ Na orošenoj tezgi dugo/ Uljuljkujući pesmom tugu,/ Bojim se – moju./ I molio sam: neka stanu./ I činilo se: čuče./ A osvit siv, ko spor u granju,/ Ko govor mrtve kuće

Noć ko Vartolomejska, na vratima krstovi,/ Naređenja izdaje urotnica-mećava:/ Zašuškavaj prozore! Zalepljeni ramovi,/ Kao jelka božićna tu detinjstvo stasava.

Tvoju čvrstu zamisao štujem,/ Primam rolu, u koju me vodiš./ Al sad tu se drama druga snuje/ I ovaj me puta oslobodi.