Tekstovi autora: Bojan Tončić

Omarska/ Smrt voli lepa imena/ Karlične kosti dobre su za uzengije/ Okrutnosti Cigana prema ragama uvek se divila gospođa/ Genetičarka./ Raspali ga po gubici, Joška/Sve mlade Muslimanke/ naredio je General/ ima da nose na haljama/ V-izrez sve do pupka/ moj pobednički znak./ Pobeda je božiji dar narodu nebeskom/ a ko sa životima pobeđenih ne ume da se sprda/ pobede nije ni dostojan (Miodrag Stanisavljević)

Nakon Vukčevićevog bahaćenja i okrutnog "suživota" u njegovoj režiji, najavljaju se, dakle, novi procesi, nove desetine nevinih zlikovaca, morbidni "suživot" sa sa zlikovcama i bitangama. Srbijansko pomirenje i budućnost

Budžetska otmica i likvidacija Muslimana/Bošnjaka možda će dobiti pravosudni epilog, a Tužilaštvo za ratne zločine možda će pronaći pismenog fiškala da mu uredi optužnicu. Pravda je spora, ali nikakva

Milovanovića i Jakovljevića ubila je država Srbija, možda su poslednje žrtve monstruoznog državljanina Srbije Ratka Mladića. Neko će, svakako, poverovati da će se pred sudom naći njihov ubica, ili ubice. Da će biti otkriveni nalogodavci. I da jednog dana sve to neće biti nevažno većini poslovno sposobnih žitelja Srbije

Sarajevo nije ubijano, Biljana je bila "u srpstvu najčvršća", Radovan je holbrukovan, pa je smršao. Bik - Tribunal je bio upotrebljen da pogodi i sruši RS, celu srpsku stvar. Gusle su nas sačuvale. Sve sam prepustio Biljani. Nadam se da će me sudsko veće razumeti

Tradicionalno, uz stare, prepoznatljive uzlete mržnje i lažljive epike, obeležena je još jedna godišnjica stradanja vojnika Vojske Jugoslavije, naslednice JNA, u pokušaju da osvoje državne institucije u Sarajevu i pogibije šestoro njenih pripadnika u Dobrovoljačkoj ulici

Francuzi i Nijemci su tri puta krvavo ratovali u sedamdesetak godina; milioni žrtava su padali samo u jednoj bici (na Somi). Ali, nisu oni uspostavili osnove Atlantskog saveza tako što su jedni drugima nešto praštali, nego tako što je ustanovljena vladavina zakona u svakoj državi, što se počelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik, funkcionalnim objedinjavanjem itd. Vili Brant nije u Varšavi odavanjem pošte započeo proces denacifikacije, on je to učinio nakon što je denacifikacija bila završena. Taj simbolički čin je došao na kraju. A ovde se stalno traži da se počne. Ne može to

Sve je bilo žešće ambiciozno otpočetka, prvo izveštavanje iz inostranstva za novi portal, ali, ambicije treba ostaviti daleko, pre aerodromskog susreta sa kompanijama Etihad  i Air Serbia koje vas zajediničkim letom iz Beograda prebacuju u Sarajevo; raščistiti s postojanjem izvesnog rizika još pre ulaska u vremešni ATR koji pamti predele diljem SFRJ, pre donošenja njenog poslednjeg Ustava…

Ozbiljna avantura, nezaštićeni, lažni i pravi svedoci, izmišljeni i stvarni dokazni materijal (nema razlike u tretmanu), flashbackovi krcati umišljajnim zaboravom, sitne prevare, veliki poduhvati, putovanja do Zagreba i Njujorka, preko Mostara, Titograda, Žute grede, pa Sarajevo i Vijećnica, zgrada koja je, za razliku od dva miliona knjiga, preživela "sređene" plotune četničkih haubica

Nikad, zapravo, nije bilo moguće da se o problemu Jugoslavije raspravlja demokratski. I drugo, oni koji su stvorili problem - oni su ga i rešavali. Mislim da je razbijanje Jugoslavije bila strašna istorijska greška koju plaćamo mi sada i koju će plaćati sledeće generacije

Knjiga Sinana Alića predstavlja "literaturu surove stvarnosti", u kojoj autor ukazuje na zločine i zločince sa svih strana; na "otrežnjenje" glumca Emira Hadžihafizbegovića, angažmane reisa Mustafe Cerića, vladike Vasilija, laži srbijanskog tužioca Vladimira Vukčevića. Na srpske zločine na Crnom vrhu, za koje se "ne može amnestirati ni sam bog", kao ni na drugoj strani, gde "izvršitelji slobodno šetaju"

Neformalni zaključak posetilaca, autora i stručnjaka ukazuje na to da ratne strahote i dalje žive, te da, iako zamrznute, nose jasnu antiratnu poruku

Prošlo je neko vreme i ja na te slike gledam kao da ih je radio neko drugi, njima pristupam kao arhivskom materijalu i upravo mi se čini da to lično, autentično, daje širi upliv na opštu stvar  

Rad Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije obeležili su, od njegovog osnivanja 2003, selektivne optužnice, tendenciozno dodvoravanje vrhovima države, sa ciljem da se umanji ili negira državno učešće u osmišljavanju i realizaciji ratnih zločina, otezanje postupaka, regionalnim bahaćenjem, uz korišćenje dokumenata iz nezavršenih predmeta vojnog pravosuđa

Znali smo od početka da su kompletno naoružanje i oprema jugoslovenske vojske dati napadačima, ostavljeni, kako u Hrvatskoj, tako i u BiH. Nismo imali teško naoružanje, ali - dolazimo do problema komandovanja - nijedan od ljudi koji su vodili brigade nije imao iskustvo, ni na vežbama, ni na čemu sličnom. Jedan komandir voda bio je nastavnik muzike