Tekstovi autora: Bojan Tončić

Prošlo je 26 godina od fašističkog naređenja srpskih vlasti lokalnom stanovništvu: "Građani srpske nacionalnosti, pridružite se svojoj vojsci i policiji u potjeri za ekstremistima. Ostali građani, muslimanske i hrvatske nacionalnosti, moraju na svoje kuće i stanove izvjesiti bijele zastave i na ruke staviti bijele trake. U protivnom, snosit će teške posljedice"

Granata kojom je pokošena Tuzlanska mladost - evo besplatnog veštačenja - upućena je direktno sa Kalemegdana, ili iz susedstva, Knez Mihailove 35 (SANU). Na Kalemegdanu se, možda baš danas, između ostataka trofejnih topova iz Drugog svetskog rata, šeće ratni zločinac Novak Đukić, zdravo je to, a i može to sebi da priušti slobodan čovek, iako njegov narod teško pati zbog nepočinjenih zločina

Verni gorski komandant izveštava Čiča Dražu o svojevrsnom podvigu: "U Kopljarima uhvaćeno na spavanju i zaklano 24 aktivna komunista od kojih su 20 Cigani, koji su priznali da su bili takozvani ’jarugaši’, danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji

Hrvatska radiotelevizija je tijekom 1990-ih otvoreno naručivala i poticala komponiranje novih domoljubnih pjesama, intenzivno emitirala postojeće, organizirala i financirala humanitarne koncerte i festivale domoljubne glazbe te snimala u velikom broju domoljubne glazbene spotove. Pjesma je bila maltene glavno medijsko sredstvo hrvatske borbe za samostalnost te nacionalne homogenizacije. No, koliko je popularna glazba tih godina bila ovisna o radiotelevizijskoj potpori, toliko je bila i izložena, odnosno podložna političkom pritisku. Ništa bolje nije bilo u Srbiji. Milošević je koristio (masovne) medije kao jedan od temelja svoje političke moći

Pohlepa zrenjaninskih gazda već je ozbiljna medicinska kategorija, oni zovu menadžere Drekslmajera i žale se da im, ta fabrika, navodno, oduzima specijalizovanu radnu snagu. A Drekslmajer saopštava da su iznosi zarada tajna, ali je zrenjaninski pogon u top pet od 60 pogona ove kompanije širom sveta

Uspela je, dakle, operacija poboljšanja saradnje onih koji, po opisu posla, treba da sarađuju, veći je broj prijava protiv nasilnika, kao i broj ubijenih žena. Policija je izrekla 13.808 mera protiv nasilnika, a jedan policajac kažnjen je otkazom zbog pogrešne procene rizika po osobu ugroženu porodičnim nasiljem. Prošlo je nešto manje od godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dovoljno za procenu da li je on savršen kakvim je predstavljen još u radnoj verziji, ili se zbog nerada, nemara, nedovoljne osposobljenosti, ne primenjuje kako se očekivalo

Dovoljno je srpski narod ponižen dok su o njemu lagali belosvetski propagandisti, dok su vojnici i policajci branili zemlju pucajući u decu - takav je posao, nikom nije baš bilo do ubijanja, ili ne znam čega sve još, nekakvih novaca i zlata. Sad od sirotinje uzimaju da bi snimali filmove kako su policajci ubijali nedužne, a šoferi ih za skromne dnevnice patriotski dovozili (leševe) do Beograda i tobožnje, navodne Batajnice u kojoj je izmišljeni policijski kamp "Trinaesti maj", tercijerna grobnica okrutno likvidiranih civila

Ne postoji ustanova koja tretira ratnu traumu, čak ni pri vojnim bolnicama nema terapeuta koji se bave ovom bolešću. Neki se bave sporadično, individualno, ako nekog od lekara ili psihologa zanima ta dijagnoza, pa radi sa veteranima, samoinicijativno* PTSP je često uzrok porodičnog nasilja koje vrlo često ima uporište u nerešenih traumama. A agresija u porodici rađa agresiju među decom, posle imamo slučajeve vršnjačkog nasilja. Celu spiralu nasilja

Saša Cvjetan uspešno je resocijalizovan, nikad više neće počiniti takav zločin - niko u to ne sumnja - a dok je na uslovnoj slobodi neće, valjda, nijedno srodno krivično delo

Stotine i stotine ubica, ratnih profitera i krvnika bez straha hoda ulicama, parkovima, nazivamo ih komšijama, srećemo se u prolazu, prodavnici, javnom prevozu. Bioskopima i pozorištima. Sede u upravnim odborima, političkim strankama, vladi, i - a tu leži poraz - imaju moćnog advokata i zaštitnika iza sebe - 'narod' i 'javno mnjenje'. Razumljivo je da tim određenim osobama, sa imenom i prezimenom, ne odgovara da se sećanje na to neguje, da neko o tome progovara. Porazno je da 'narod' njihove argumente uzima za svoje i time pruža utočište huljama koji svoje zločine kriju iza cele države, naroda i društva

Diplomatski grčevi u stomacima,  remetilačka političko-društvena konotacija, funkcionisanje mozga iskusnog i jednako anonimnog diplomatskog izvora, ekskluziva pokupljena Informeru ispred nosa. Genijalno! To mogu samo Zona sumraka i nezavisni Danas!

Paradoks ratne traume je u tome što oni koji su bili na stravičnim mestima i prošli kroz pakao, ukoliko imaju nekakve simptome traume, znači da su normalni. Ukoliko su zaista prošli kroz pakao čelika, krvi i vatre, i bilo im je sjajno... nešto nije u redu. Prema tome samo postojanje traume u stvari govori da ste samo živ čovek od krvi i mesa. Rat ima svoju cenu i pogađa gotovo sve koji se nađu u njemu. Kada se društvo sprema za rat, od nacionalističke i ideološke retorike se ne vide posledice koje će rat doneti. Čak i oni koji “pobede” u ratu, moraće da ližu svoje rane godinama i decenijama. Psihičke posledice rata se osećaju kroz generacije

Sve će to narod prećutati, ali neće taoci sumanutih srbijanskih ratnih avantura; ljudi sa PTSP su u velikoj ili manjoj meri onesposobljeni da rade, nemaju pomoć društva, žive na marginama, u opasnim flešbekovima, samoći, depresiji, nerazumevanju porodice, u ugroženim brakovima, alkoholu kao sedativu i stimulansu

Kada je Guriju stiglo naređenje da se ubiju moja braća, on je morao tome da se usprotivi. On je kao komandant imao obavezu da poznaje i domaće i međunarodno pravo. I kao komandant, morao je da obavesti pretpostavljene osobe da ne smeju da se ubiju civili. Oni jesu bili borci, ali rat je bio završen, to nije smelo da se dogodi

Srbi su imali onoga koga su većinski hteli, koga zaslužuju, umirali su kretenoidno romantično, poletno, zaljubljeno, ispunjeno, uništavajući sve oko sebe, krčeći sebi homogeni etnički prostor sa kojeg su proterivani svi nezaraženi, imuni na hiperprodukciju zla i primitivizma. Utoliko je sveta obaveza podići spomenik svojoj mladosti, čuvati tekovine nasilja, sva dostignuća verujućih generacija, poput uništene budućnosti onih koje tek stasavaju za izlazak na izbore