Tekstovi autora: Bojan Tončić

Bogić Bogićević: Oni u čije ime su počinjeni zločini, oni koji bi trebalo da dožive katarzu koje nema, morali bi da znaju da se ponos naroda ne može graditi na laži

Strategije negiranja pravog smisla Ljotićeve istorijske pojave (kolaboracija, zločini, fašizam) različite su, ali je cilj isti: ‘pranje’ takozvane nacionalne istorije od svega što bi kvarilo idealizovanu sliku o etnosu. Posednutost bogom i Srpstvom smatra se vrlinom koja nadilazi svaku univerzalnu ljudsku vrednost, pa otuda zločin u ime vere i nacije i nije zločin, nego naprosto nužnost”, konstatuje Milošević

Otišao je Zdravko Grebo, ostali su pouke i sećanja, ostala je tuga za velikanom. Sa Sarajevom tuguje Druga Srbija, ona koja se, rečima Radomira Konstantinovića, „ne miri sa zločinom“

Sačinjen je gotovo savršeni zakonski mutant koji u isto vreme čuva državni budžet i nevinost državnih zlikovaca, danas uglednih ljudi na položajima, u partijskim forumima

I u ovdašnjim se kaznionicama može pristojno izdržavati kazna (ako je reč o robijašima) a dobro se vladanje i tretman zlikovaca može kontinuirano nadgledati. Država je dala garancije za robijaše. Njeni građani – stanovništvo, preciznije – nisu pokazali želju da za njih neko garantuje. A ima zbog čega

U knjizi „Velika Srbija za male ljude“ Tomislava Markovića reč je o bespoštedno razornoj, sarkastičnoj kritici srpskog nacionalizma, mitomanije i ideologije Velike Srbije

Selvedin Avdić: Građani su svesni toga da neće biti bolje i znaju ko je za to kriv. Ovo što vidimo na ulicama su ljudi koji su savladali strah. Iskustvo porodice Dragičević je dobar primjer, a bilo ih je mnogo i ranije

Dva puta su radnici Gradske čistoće uklanjali, a građani vraćali, sa Trga srce od cveća, sliku ubijenog Davida, drvenu statuu koja simbolizuje stisnutu pesnicu kao i posude u kojima su paljene sveće. Radnici su imali rešenje Komunalne policije o uklanjanju ove prepoznatljive scenografije protesta, što svedoči o temeljnoj pripremi intervencije vlasti protiv građana

Film Kralj Petar I ne želite da vidite; završava se nesrećno (ne zbog toga), da na početku znate na čemu ste. Da se razjasnimo

Jedan od zapovednika JNA i krajiških pobunjenika na suđenjima bio je - kazaće presuditelj Slavko Lozina - vrlo korektan, a uz sve muke, verovatno i blagonaklonost cimera Dragana Vasiljkovića, uspeo je da pročita (nikad nije kasno), čak 500 do 600 knjiga

Sabrani saveti Čimamande Adiči tiskana su pouka ženama, deskripcija očiglednih nepravdi, njihovog korena, tragičnih posledica – analiza vlasti sa kojom nema pogađanja, jer je svaki pokušaj kompromisa samoubilački: „Budi svjesna opasnosti od onoga što ja nazivam lajt-feminizmom. To je ideja o uslovnoj jednakosti žena . Molim te, odbaci je u potpunosti. Reč je o šupljoj, popustljivoj i promašenoj ideji. Biti feministkinja je kao biti trudna.’Ili jesi, ili nisi. Ili veruješ u potpunu jednakost muškaraca i žena, ili ne veruješ“

Zaboravite, evo nenametljive preporuke, sve što ste otpatili uz DLM, prizemne dosetke o poznatom košarkašu, zanimljive opise smešnih pokreta (“uđeš, izađeš i gotovo”), bezbednosnu procenu autora (“njen zaručnik je poručnik”…”ubiće me nečija ljubomora”), briljantnog i neponovljivog Zeku, zadržite u glavi tek instrument i instrumentarij pesnika koji ne beži od rock’n rolla, znajući, valjda, da je to posao uzaludan

“Ponajbolji regionalni film posljednjih godina govori o jednom narodu i jednoj (bivšoj) zemlji u ruševinama, naslijeđenom (ratnom) teretu koji se prenose vremenom na ovaj prostor, s jedne generacije na drugu generaciju i ostavlja na njezinim ramenima”, piše Slobodna Dalmacija

Rat je protutnjao kroz metriku i prozodiju, ostavljajući krhotine materijala za novu, sizifovsku građevinu. Nije Mile Stojić pesnik rata i žrtava, ali se ne boji čitalačke površnosti koja ga može baš među takve smestiti; ko je pročitao „Hatidžu“, pritom i naglas, iznova će prezreti prizemnost dosetke o muzama i topovima, bodežima i emocijama

Povijest nas uči da na Balkanu uvijek postoji mogućnost da se međunacionalni sukobi ponove. Uvijek dođe neki novi rat, koliko god to izgledalo nemoguće. Mislim da je zbog narednih generacija potrebno sačuvati realnu sliku onog što se događalo devedesetih, a ta slika nije ni jednostavna, ni crno-bijela. Nevinih žrtvi bilo je na svim stranama, i sve strane su zaprljale ruke zločinima. Ignoriranje, i nepriznavanje te činjenice samo ostavlja klice novih sukoba