Tekstovi autora: Bojan Tončić

Srećni vlasnici novih knjiga upoznaće se sa “viđenjem stvari” Kristine Kockar, Nebojše Pavkovića i Vojislava Šešelja

Predsednik države koja je - ovo se ne može naći u “spisima predmeta” - počinila zločin je, eto, “konačno” pozvan; što će reći da se i dalje bahato izruguje građanima Srbije i porodicama ubijenih. Glumi “neuku stranku” koju je neko “konačno” pozvao – nije osećao obavezu da o svemu što zna obavesti Tužilaštvo. Uprkos obećanju, ali je takvu reč neprimereno koristiti uz njegovo ime

Dikcija nacionalističkog trabunjanja je gotovo identična; Srbi nisu smeli da pevaju („Ko to kaže, ko to laže”), Hrvati su bili progonjeni pod Hrvatom koji se oženio Srpkinjom; u tom je kolopletu stradao i jogurt. U toj je priči najvažnije ko će vratiti kredite, iako, bar zasad, ne znamo koliko je šta koštalo, ko je šta potrošio, ko je, recimo, imao besplatnu zdravstvenu zaštitu, školovanje (svi), čije su se planine elektrifikovale, čiji putevi postali prohodni cele godine, ko se, recimo, skućio, sve sa primetnim viškom stambenog prostora, za kutiju cigara mesečno

LGBT građani rade u kulturi straha od mogućih negativnih posledica ukoliko radna sredina postane svesna njihovog identiteta. Svi neautovani ispitanici, u većoj ili manjoj meri, adaptiraju svoje ponašanje za posao kako ono ne bi bilo protumačeno kao drugačije od heteroseksualnog. Ovo može da podrazumeva sve, od oblačenja, preko izbegavanja razgovara o detaljima iz privatnog života, do laganja u cilju zaštite.

Za temu Festivala organizatori su izabrali zbog reči “postistina” koju je, kako ističu, Oksfordski rečnik proglasio za reč godine za 2016. godinu, navodeći da je prvi upotrebljava srpsko-američki pisac Stojan Stiv Tešić. U objašnjenju, ovaj rečnik naglašava da “postistina“ znači da istina kao koncept postaje prevaziđena, i da emocije postaju važnije u odnosu na objektivne činjenice; imajući u vidu vreme u kome živimo, organizatori su odlučili da ovaj provokativni termin bude glavna tema ovogodišnjeg TTT-a

Ostali su još niz nedoumica, sumanutih tvrdnji iz zataškavajuće istrage, ogoljene laži državnih institucija, pogotovu Vojske, sramni i pošteni napisi u beogradskoj štampi. Ostala je poruka majke Dragana Jakovljevića Rose svim majkama, da decu nipošto ne šalju u vojsku

Izučavaće se genijalnost ratnih zločinaca, etnički čistači su štitili srpski narod koji je bio ugrožen, Kumanovski sporazum značio je samo prekid neprijateljstva o kojem su odlučili političari, izgleda da je Srbija pobedila NATO

Opozicija predvođena SDP-om, Demokratskom frontom i Građanskim savezom optužuje SDA da priprema brutalnu krađu glasova. Očito je da u toj korupcionaškoj koaliciji ima više aktera. Diplomatske misije u Sarajevu zahtijevaju da se sve prevare obznane i sankcionišu, ali se državno Tužilaštvo ne oglašava. Ukoliko se utvrdi da su izbori bili neregularni, Bosni i Hercegovini predstoji politička agonija i dugoročna ustavna kriza, koja bi veoma dobro odgovarala Miloradu Dodiku, ali i njegovom hrvatskom pobratimu Draganu Čoviću, lideru HDZ-a BiH

Postavka nadasve edukativnog karaktera namenjena je, pre svega, žrtvama kampanje zaborava i negiranja koja se u Srbiji realizuje već duže od četvrt veka

Očigledni su opstrukcija postupaka za zločine počinjene tokom srebreničkog genocida, u slučaju Hangar Kravice – ubistvo 1313 civila, Bošnjaka, kao i pokušaji pritiska na pravosuđe da se u slučaju presude Novaku Đukiću za zločin na tuzlanskoj Kapiji upusti u nedopustivo ispitivanje dokaznog postupka u donošenju presude suda strane države

Ima li čega logičnijeg u apsurdnom ratu, proglašen je ustašom i četnikom, zavisno od toga koja mu je strana izricala presudu; u svojoj Banjaluci, gradu u kojem je nekada važio i za simbol ljudskosti i dobročinstva, brutalno je pretučen ispred svog kafića. I to nije najgore što se dogodilo njemu i njegovoj porodici. Sada zgažena Banjaluka ima jednu brigu manje

Da li je na granici sa Kosovom još jedna masovna grobnica čiji će sadržaj posvedočiti o tome da su srbijanske snage bezbednosti okrutno ubijale civile, žene i decu

Kako je tretirana najveća bosanska tabu(t) tema, u svojevrsnoj esejistici bola i sećanja, ispisanoj u slavu žrtava, sa ciljem autora da probudi javnost uspavane savesti nisu borba sa umišljenim protivnikom, nego sa opasnim zlikovcima, izvršiteljima i saučesnicima u ratnim zločinima, nekadašnjim i sadašnjim

Veliki uspeh i sjajna komunikacija sa gledaocima, Srce Sarajeva Leonu Lučevu, podrška filmu kojem je u Srbiji već presuđeno. Kako je realizovano “humano preseljenje” posmrtnih ostataka i kako kliker-staklenac otkriva tajnu

Od Večernjih novosti saznajemo da je četnički zapovednik, navodno, vođen na improvizovano suđenje u nekakve katakombe ispod Belog dvora, da je zakopan u blizini dedinjske bogomolje unutar kompleksa, ali i to da je postojao oznaški Lažni Draža, što ostavlja sumnju u okolnosti streljanja, odnosno identitet ubijenog Draže. Možda je živ, uvek smo sumnjali