Tekstovi autora: Bojan Tončić

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta

Pokazati zube Americi, ostaviti nekažnjene ubice trojice Amerikanaca, kao i napadače na teritoriju SAD, diplomatsko predstavništvo u glavnom gradu Srbije, pod plaštom funkcionisanja pravosudnog sistema - nova je epizoda u odosima dve države. Preciznije, reč je o odmazdi iskompleksirane gomile političara smeštene u državni vrh, odluci u kojoj je policijski vrh nakazni ornament besmislene i besomučne primene sile, ili, kao u slučaju paljenja Ambasade, odsustva bilo kakvog pokušaja da se nasilje spreči

Država šalje poruku da su njeni organi umešani u Mladićevo skrivanje, jer, šta bi drugo moglo da nanese štetu državi, ako ne informacije o krivičnim delima koja su počinili pojedinci unutar državnih struktura i u objektima

Ni prva, ni poslednja, spremna na svaku nepodopštinu, pre svih na odlučivanje o ljudskim sudbinama, sklona otvorenom obračunu sa profesijom i razumom. Mila je Štula radila u zagrebačkom Danasu; potom su je - bez ikakvog obzira, ta, trebalo se za obaveštajca JNA kvalifikovati - optužili da radi za kontraobevaštajnu službu JNA. Dolazi u Beograd, na formacijsko nameštenje voditeljka Dnevnika, osvaja Vukovar i koješta okolo. Režim Slobodana Miloševića zahvaliće joj na uslugama kada već bude izvesno da brlja i nanosi više štete nego vojska u rasulu

Tužilaštvo apsurda, Nataša Kandić je ponovo dežurni krivac, a Vukčević ističe i to da su mu kolege prigovorile zbog toga da je dopustio da bivša direktorka FHP "preuzme apsolutnu vlast" u Tužilaštvu, odnosno da je dopustio da se "ona pita i da vodi politiku krivičnog gonjenja...", te i da "odlučuje ko će biti optužen, a ko neće"

Ništa se nije promenilo u srpskoj nespornoj nevinosti, Tribunal ocenjuje da će posle zatvaranja Tribunala glavnu odgovornost za sprovođenje pravde za ratne zločine devedesetih "snositi vlade i pravosudni sistemi u regionu, što u prvi plan stavlja značaj regionalne saradnje u tom domenu". Od toga neće biti nikakve koristi, ponovo ćemo se suočiti sa gomilom laži, falsifikata i žestokom, podmuklom, opstrukcijom, a obećano je uspostavljanje informacionih centara Haškog tribunala. Još malo besmisla nikad nije na odmet. Ko veruje Beogradu, pogotovu na temu Tribunala, ima ozbiljan problem sa sobom

Bilo je zanimljivo do bola, pomalo konfuzno, Ađius je na momente verovao da su ga doveli u "Lazu", Ana Brnabić izjavila je da Haški tribunal nije bio objektivan i da je Srbija 'najgore prošla' po zbiru kazni i po broju preminulih u Hagu. Dodajući, naravno, pomalo svesna vlastitog trabunjanja, da "možda takvo viđenje nije politički korektno", ali je njeno lično mišljenje. Odsustvo samilosti. U šta niko nije sumnjao. Mada, mogla je i da prepisuje sa opskurnih sajtova srbijanske verzije nove katarze - kako što više povrediti preživele neprijatelje. U kadar uđe Klerk Gebl, farbaju se dvomotorci, niko ne kapira strategiju. Neka se čuju doboši...

Ne može bolje, ni jedinstvenije, sprega je to ozbiljne vojske i domicilnih zavijajućih parastoskih basova. Mozaik predstavlja anđelčiće i šatro vaskrsenje, trebalo je poraditi, teži to 40 tona, širi se na 1230 kvadrata. Može se kazati da je prvi deo vojne pomoći Rusije, doleteo mnogo pre "migova". Jedinstvo je postignuto, još da nam je topovskog mesa za ratove: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i ridaju nad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjujući često boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha" (patrijarh Pavle, Božićna poslanica 1995)

Radosavljević je član Srpske napredne stranke, vlasnik firme za obezbeđenje ličnosti i imovine "Sektrakon" koja posluje u nekoliko evropskih država, a nosilac je NATO odlikovanja, dobijenog za učešće srpskih vojnika u avganistanskoj operaciji. Predstavnički dom Kongresa je i oktobra 2013. doneo rezoluciju kojom se potvrđuje da rešavanje ovoga slučaja treba da ostane značajan faktor u utvrđivanju daljih odnosa između SAD i Srbije. Prema tom dokumentu, rešavanje ovog slučaja treba da bude prioritet, bez obzira na to da li je reč o bivšim ili sadašnjim zvaničnicima

Odgovor na pitanje zbog čega tužioci vojnike Republike Srpske tretiraju kao neke razularene bande i pljačkaše koji isteruju neku svoju pravdu postaje jasan kada se zna da je Vojsku Republike Srpske formirala nekadašnja JNA, a kasnije Vojska Jugoslavije. Svi visoki oficiri, komandanti jedinica Vojske Republike Srpske saslušani na suđenju u Bijelom Polju izjavili su da su bili oficiri JNA i na početku rata u Bosni nalogom Generalštaba JNA prekomandovani u Vojsku Republike Srpske da bi po završetku rata ponovo bili vraćeni u naslednicu JNA, Vojsku Jugoslavije

Kako je sramni poraz postao pobeda najhrabrijih i kako Srbija nastavlja borbu drugim sredstvima. Hegemonistička odbrambena tradicija, poznatija kao strategija masovnih grobnica koja se smestila direktno u istoriju

Niko od osuđenih haških zločinaca ne priznaje krivicu, ne pominje svoje žrtve koje takvih problema nemaju, njihove porodice koje ne mogu da ih posećuju, neke ni da ih ukopaju.

Svi mrze Srbe zato što su najtolerantniji, uopšte, najbolji narod u vasioni, opšte je mesto kojeg se ponovo prihvatila Politika, da sa naslovne strane prospe gomilu dokaza užasavajućeg, nepromenljivog mentalnog stanja. Pod isflekanim nacionalnim barjakom, memorandumsko-deklaracijski zabrinuta za budućnost i superiornost nacije, uzleće ka vrhu liste najotrovnijih emitera, brišući tek iždžikljalu konkurenciju, nemaštovite i neiskusne bolesnike sa opskurnih portala

Poslednjeg dana jula osvanulo je crkveno saopštenje mantijaško - šinjelske dikcije, kroz koje provejava Dačićeva konstatacija izrečena u izlivu akutnog slobizma: "Ljuti smo!": "Povodom zahteva da zvanična državna delegacija Republike Makedonije na praznik Svetog proroka Ilije učini posetu manastiru Svetog Prohora Pčinjskog sa svojim programima i porukama, Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve obaveštava zainteresovanu javnost da nadležni crkveni organ, iz razloga koji su dobro poznati, a nisu se promenili već niz godina, nije odobrio posetu državne delegacije Republike Makedonije manastiru Svetoga Prohora."