Tekstovi autora: Bojan Tončić

“A kod vas, novinara, ne kontam šta, ba, čeprkate i đe treba i đe ne treba. Gledam onog Senada, stare mi, pitam se kako ga ko ne rokne, te objavi ovo, te objavi ono, te Kazani, te Ševe, te ko je na koga pucao, te ko je švercovao. Pustite, ba, to. Dobro, s tobom je je ko malo lakše, ti si finjak, kulturaovo, ono, al se nekako zabrinem kad te gledam na televiziji, voliš sasut sve po spisku, a i neka, opet mi drago da neko od prave raje ima da smije reći ono što i ja mislim, a ne znam tako ko ti. Ma jelde, nisam ja papak, ostalo je još nešto u ovoj tintari” – tako govori junak nove knjige Ahmeda Burića “Tebi šega što se zovem Donald”

Za UEFA nema dileme, reč je o "rasističkom i diskriminatorskom ponašanju i propagandi" (navijača). Tu lekciju "delije" nisu mogli da dobiju na "severu", tamo gde su se našli kao sledbenici ekstremne navijačke skupine koju je 1989, ujedinjujući frakcije oko imena i dela Slobodana Miloševića, osnovao udbaški likvidator Željko Ražnatović, na poternicama Arkan

Prošlo je više od 26 godina otkako je 7. jula 1991. avijacija agresora napala Banske dvore, a Bajić, u međuvremenu unapređen, tvrdi da Hrvati ne mogu da mu oproste Banske dvore. I smeje se: “"Pa, čujte, ima i gorih stvari koje su se dešavale. A i nama su se dešavale, pa niko ne odgovara”

Vukčević: I zamerka mi je, a imam i određenu sumnju, vezana za Topličke dnevnike. Kad bismo kolega Mladen Bajić i ja dolazili u Hag, mene su uvek prvo pitali Karla del Ponte, kasnije Bramerc: "Where is Mladic, a njega Toplički dnevnici?" Mi smo svoju obavezu ispunili, a optuženici neka pred sudom dokazuju nevinost, gde bi nego pred sudom, tako je svuda u civilizovanom svetu. Međutim, Toplički dnevnici nikada nisu dostavljeni i Haško tužilaštvo je odustalo od traženja, tako je (Ante) Gotovina oslobođen."

Milan Antonijević: Država mora da pokaže zrelost, mnogo je lakše zadobiti političke poene pohvalama ratnih zločinaca. Treba mnogo više hrabrosti da se stvari nazovu pravim imenom. A od onih koji su izdržali kaznu očekuje se i da su nešto naučili iz postupaka koji su vođeni protiv njih. Nije ovo medijska kampanja, stvari treba da se nazovu pravim imenom, sudbinu onih koji su činili zločine treba staviti u senku sudbine žrtava

Nikola Šainović jedan je od najpoznatijih ratnih zločinaca u Srbiji; te nezaboravne 2015. postao je ponovo jedan iz "plejade"espeesovih zlikovaca, dugo na vlasti, predugo na zapovedničkom položaju. Njegova bivša partijska koleginica Dijana Vukomanović mislila je dugačije, 2015, po povratku Šainovića u partijske redove kazaće da "tu nema nikakvog čuđenja"

Od usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta

Pokazati zube Americi, ostaviti nekažnjene ubice trojice Amerikanaca, kao i napadače na teritoriju SAD, diplomatsko predstavništvo u glavnom gradu Srbije, pod plaštom funkcionisanja pravosudnog sistema - nova je epizoda u odosima dve države. Preciznije, reč je o odmazdi iskompleksirane gomile političara smeštene u državni vrh, odluci u kojoj je policijski vrh nakazni ornament besmislene i besomučne primene sile, ili, kao u slučaju paljenja Ambasade, odsustva bilo kakvog pokušaja da se nasilje spreči

Država šalje poruku da su njeni organi umešani u Mladićevo skrivanje, jer, šta bi drugo moglo da nanese štetu državi, ako ne informacije o krivičnim delima koja su počinili pojedinci unutar državnih struktura i u objektima

Ni prva, ni poslednja, spremna na svaku nepodopštinu, pre svih na odlučivanje o ljudskim sudbinama, sklona otvorenom obračunu sa profesijom i razumom. Mila je Štula radila u zagrebačkom Danasu; potom su je - bez ikakvog obzira, ta, trebalo se za obaveštajca JNA kvalifikovati - optužili da radi za kontraobevaštajnu službu JNA. Dolazi u Beograd, na formacijsko nameštenje voditeljka Dnevnika, osvaja Vukovar i koješta okolo. Režim Slobodana Miloševića zahvaliće joj na uslugama kada već bude izvesno da brlja i nanosi više štete nego vojska u rasulu

Tužilaštvo apsurda, Nataša Kandić je ponovo dežurni krivac, a Vukčević ističe i to da su mu kolege prigovorile zbog toga da je dopustio da bivša direktorka FHP "preuzme apsolutnu vlast" u Tužilaštvu, odnosno da je dopustio da se "ona pita i da vodi politiku krivičnog gonjenja...", te i da "odlučuje ko će biti optužen, a ko neće"

Ništa se nije promenilo u srpskoj nespornoj nevinosti, Tribunal ocenjuje da će posle zatvaranja Tribunala glavnu odgovornost za sprovođenje pravde za ratne zločine devedesetih "snositi vlade i pravosudni sistemi u regionu, što u prvi plan stavlja značaj regionalne saradnje u tom domenu". Od toga neće biti nikakve koristi, ponovo ćemo se suočiti sa gomilom laži, falsifikata i žestokom, podmuklom, opstrukcijom, a obećano je uspostavljanje informacionih centara Haškog tribunala. Još malo besmisla nikad nije na odmet. Ko veruje Beogradu, pogotovu na temu Tribunala, ima ozbiljan problem sa sobom

Bilo je zanimljivo do bola, pomalo konfuzno, Ađius je na momente verovao da su ga doveli u "Lazu", Ana Brnabić izjavila je da Haški tribunal nije bio objektivan i da je Srbija 'najgore prošla' po zbiru kazni i po broju preminulih u Hagu. Dodajući, naravno, pomalo svesna vlastitog trabunjanja, da "možda takvo viđenje nije politički korektno", ali je njeno lično mišljenje. Odsustvo samilosti. U šta niko nije sumnjao. Mada, mogla je i da prepisuje sa opskurnih sajtova srbijanske verzije nove katarze - kako što više povrediti preživele neprijatelje. U kadar uđe Klerk Gebl, farbaju se dvomotorci, niko ne kapira strategiju. Neka se čuju doboši...

Ne može bolje, ni jedinstvenije, sprega je to ozbiljne vojske i domicilnih zavijajućih parastoskih basova. Mozaik predstavlja anđelčiće i šatro vaskrsenje, trebalo je poraditi, teži to 40 tona, širi se na 1230 kvadrata. Može se kazati da je prvi deo vojne pomoći Rusije, doleteo mnogo pre "migova". Jedinstvo je postignuto, još da nam je topovskog mesa za ratove: "Mnoge majke koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i ridaju nad izgubljenim sinovima u ovim ratnim sukobima, proklinjujući često boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha" (patrijarh Pavle, Božićna poslanica 1995)

Radosavljević je član Srpske napredne stranke, vlasnik firme za obezbeđenje ličnosti i imovine "Sektrakon" koja posluje u nekoliko evropskih država, a nosilac je NATO odlikovanja, dobijenog za učešće srpskih vojnika u avganistanskoj operaciji. Predstavnički dom Kongresa je i oktobra 2013. doneo rezoluciju kojom se potvrđuje da rešavanje ovoga slučaja treba da ostane značajan faktor u utvrđivanju daljih odnosa između SAD i Srbije. Prema tom dokumentu, rešavanje ovog slučaja treba da bude prioritet, bez obzira na to da li je reč o bivšim ili sadašnjim zvaničnicima