Tekstovi autora: Zdenka Feđver

Pešaci pretrčavaju i na zeleno i na crveno. Vozači su neprestano u stavu za start i za psovanje, a znaju, kao i pešaci, semafor sebi da prilagode. Tramvaj se ne čeka, trči mu se u susret. Ulazi se „na laktove“, a izlazi „na iskakanje“. Sasvim lalinski koračam. Čim se pojavi žuto, stanem. Vozači, izbačeni iz kolotečine, s nevericom me odmeravaju. Hteli bi sve po spisku, no priznaju poraz

Sestra ćutke počinje da šeta iglu u mojoj ruci: levo, desno, pa nekako talasasto, istraživački, a ja, naježena, sve čekajući da igla pukne, stežem zube, zadržavajući jauk

Kada prvi put krikneš, najuren iz tople materice, šokirano mašući rukama i gutajući vazduh, pločica sa brojem škljocne ti iznad nejake šake. Odmah si obeležen. Posle ti lupe matični broj, jer preko njega, navodno jedinstvenog žiga, sve ćeš u životu rešavati, no zabludu sam otkrivaš. Moraš biti redni, LIB, PIN, ili neki stoti, tačan ili pogrešan, pa i PDV broj

Naučena da stegnem zube i odmah ustanem, bez obzira na jačinu bola i količinu suza u očima, naučila sam i da ne lelečem. Sada me ubedjuju da imam visok prag bola. Znam ko u životu bolje prolazi

Ne razumem se u njihova sporazumevanja, ali Deran je svaki dan uredno doprati do naših vrata. Kada Žujka odluči da uđe, a kada Žujka odluči da izađe, Deran je već pred vratima