Kišov govor tela bio je vrlo određen. Dok je sedeo, Danilo se uvijao kao neka fina opruga u slovo C. Sklupčao bi svoje dugačko tanko telo u loptu, noge bi prekrstio i pušio goloaz kako je i govorio, polako i odmereno. Još jedan tipičan pokret bio je da slobodnom levom rukom sklanja kosu sa lica, vraćajući je unatrag, ponovo i ponovo
Sa druge strane okeana, tokom boravka u SAD, on je otkrio izvesnu ranjivost, koja je najviše proizilazila iz činjenice da nije govorio engleski jezik. U igri je takođe bila i šarmantna mešavina nesigurnosti i stidljivosti koju ranije kod njega nisam primećivala. Sve ovo dovelo je do toga da se čini kako Kiš na vrhovima prstiju osvaja Njujork, da ulazi na neka sporedna vrata, pokušavajući da izbegne pažnju
