Tekstovi autora: Tomas Man

Mi vrlo dobro znamo da je menjanje navika i uzimanje novih jedino sredstvo da održimo život, da osvežimo naše čulo vremena, da postignemo podmlađivanje, jačanje, usporavanje našeg doživljavanja vremena i time obnavljanje našeg životnog osećanja uopšte

A upravo se onda dešava da nam se, što dublje kopamo, što dublje prodiremo i dopiremo u podzemni svet prošlosti, počeci ljudskoga, njegove povesti, njegove kulture...

Promatrač je pak sjedio isto onako kao i onda kad su se te sutonski sive oči osvmule s praga i prvi put se susrele s njegovima. Naslonjen glavom na naslon ležaljke, polagano je pratio kretanje one figure u daljini...

Vreme hladi, vreme čini stvari jasnijim. Nijedan čovek ne može ostati nepromenjen nakon nekoliko sati.

Strah, pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja

Samoća, tuđina, i sreća poznog i dubokog zanosa hrabrile su ga, i nagovarale da dopusti sebi i ono što je čudnovato, ne stideći se i ne rumeneći; i tako se zbilo, kad se pozno večerom vraćao iz Venecije, da se zadržao na prvom spratu hotela, pred vratima lepog dečka, da je naslonio čelo na šarku, i dugo se nije mogao odvojiti, izlažući se opasnosti da ga zateknu i nađu u tako bezumnom položaju