Tekstovi autora: Rejmond Karver

Tajno srce! Kada sam pogledao u vodu koja teče/ i gore u tamnu liniju planina/ iza grada, ništa nije nagoveštavalo/ da ću toliko čeznuti...

Kažeš, „Ljubav sa tim nikakve veze nema“./ Uživaš u cigari i pogledu na Džersi/ Plima nadire preko šljunka/ I ništa na svetu je ne može zaustaviti.

Ostala je uz Čehova do svitanja, kada su se odozdo iz vrta oglasili drozdovi. Onda je dopro zvuk stolova i stolica koje su pomerali dole. Ubrzo posle toga začula je glasove. Neko je kucao na vrata. Pomislila je, naravno, da je neko službeno lice – patolog, ili neko iz policije ko će joj postaviti pitanja i dati joj da popuni formulare, ili se možda, ali samo možda, doktor Šverer vratio sa pogrebnikom, da pomogne oko balsamovanja i prenošenja Čehovljevih posmrtnih ostataka u Rusiju

Par vrata dalje neko je/ puštao Segovijine ploče citav dan./ Nikad ne napušta sobu, i niko ga ne krivi zbog toga./ Tokom noći je mogao čuti/ mladićevu pisaću mašinu, i osećao bi sigurnost

Čuo sam kako mi lupa srce. Čuo sam srca sviju nas. Čuo sam taj ljudski zvuk dok smo sedeli, niko se od nas nije pomerio, čak ni kad je soba utonula u mrak