Tekstovi autora: Mihail Bulgakov

Happa 01 S

Ne pristajemo da nas nema

Mihail Bulgakov: Trula inteligencija

Eto, svi su pisali: trula inteligencija, trula. Ta ona je, po svoj prilici, već nestala. Posle revolucije nikla je nova, čelična inteligencija. Ona i nameštaj može da nosi, i drva da cepa i rendgen da opslužuje.
Guzv1

Toliko

Mihail Bulgakov: Natprirodan dečak

Juče ujutru u Tverskoj ugledao sam dečaka. Za njim je hodala grupa zabezeknutih građana muškog i ženskog pola, razjapljenih usta, i vukla se čitava povorka praznih kočija, kao za pokojnikom.
Majstor i Margarita

Majstor i Margarita

Nikada ne razgovarajte sa nepoznatima

— Čovek sam upravlja! — pohita ljutito da odgovori Bezdomni na ovo, mora se priznati, ne baš sasvim jasno pitanje. — Izvinite — blago odgovori neznanac da bi se upravljalo, treba ipak imati tačan plan za izvestan, koliko-toliko pristojan period vremena. Dopustite mi da vas upitam kako čovek može da upravlja, ako je ne samo lišen mogućnosti da napravi neki plan, makar i za tako smešno kratak rok od, recimo, jedno hiljadu godina, već ne može zajamčiti da će dočekati i sutrašnji dan? I odista — tu se neznanac okrenuo Berliozu — zamislite da, na primer, počnete da upravljate, da odlučujete i o drugima i o sebi, i uopšte, taman se unesete u posao, kad najednom dobijete... hm, hm... sarkom pluća... Tu se stranac slatko osmehnuo, kao da mu je misao o sarkomu pluća pričinila zadovoljstvo — da, sarkom — žmirkajući kao mačak, ponovio je ovu zvučnu reč — i eto, sa vašim upravljanjem je gotovo! Ničija vas sudbina, osim vaše sopstvene, više ne zanima. Rođaci počinju da vas lažu, a vi, osećajući da nešto nije u redu, jurite učenim lekarima, pa šarlatanima, a možda i gatarama. I jedno i drugo, a i treće — potpuno je besmisleno, to i sami shvatate. I sve se to završava tragično; onaj koji je do nedavno smatrao da upravlja nečim, najednom se obreo nepokretan u drvenom kovčegu, i oni oko njega, shvatajući da od njega više nema nikakve vajde, spaljuju ga u peći. A dešava se i gore: čovek se upravo spremio da krene u Kislovodsk — tu je stranac zažmirivši pogledao Berlioza — tričarija na prvi pogled, ali ni to ne može da učini, jer će se iz nepoznatih razloga iznenada okliznuti i nasti pod tramvaj! Nećete mi valjda reći da je sam sobom tako upravljao? Nije li ispravnije pomisliti da je to s njim učinio neko drugi? — i tu se stranac nekako čudnovato zasmejao
Fllm 01 S

Majstor i Margarita

Mesire, meni se više dopada Rim!

Azazelo koji se beše rastao sa svojim savremenim odelom, to jest sakoom, krutim šeširom, lakovanim cipelama, obučen kao i Voland u crno, nepomično je stajao nedaleko od svojega gospodara, kao i on ne otržući pogled sa grada