Tekstovi autora: Ksenija Atanasijević

Flm 01 S

Zanemarena stvaralačka snaga žena

Etička podloga feminizma

Žene su ispunile svoje feminističke programe visoko čovečnim ciljevima: ostvarivanjem slobode individuuma koji je, kao takav, svet, zaštitom žene u svim njenim funkcijama, osiguravanjem bezizuzetno svakoga deteta, uvođenjem pacifizma, na mesto političkih konflikata krvavih posledica, jednom reči, moralnim osvežavanjem, podizanjem i preporodom nivoa društva i svih njegovih odnosa. Zacelo jedan program koji služi na čast ženama. Ne svima, razume se, — jer najveća prepreka oslobođenju žena dolazi od neprobuđenih žena, od onih koje su indiferentne prema podizanju sopstvenog duha i položaja
Terezija Avilska

Sveta Tereza iz Avile kao spisateljka

Svi ljudi su samo stabla suvog ruzmarina

Iz svega što je proosećala i stvorila vidi se da je Sveta Tereza iz Avile bila jedna viša žena, koja se od skučenosti i relativnosti svetskih veza spasla transcendentnom, kao jedinome utočištu, i koja je u sebi umela da pomiri najtoplije ushićenje sa mirnim opservacijama i sigurno pogođenim postupcima. Ali kako je okvir gde jedan individuum ima da se razvija vrlo važan faktor, a kako je, u doba kad je Sveta Tereza živela, taj faktor bio presudan, — jer je inicijativa jedne žene u to doba smela da dođe do izraza samo u oblasti porodice ili manastira, — prirodno je što je Tereza iz Avile postala sveticom
Isus Hrist

Ugušiti u sebi ružni i cinički egoizam

Hristova doktrina i stvarnost

U trenucima kad naročito opako pritiskuje dušu mora stvarnosti, davljenički krikne najneophodnija od svih potreba: ako ne za kakvim konačnim razrešenjem, do kojega je samo izabranima ostvarljivo doći, ono bar za kakvim utešnijim izgledom, za nekim povodom unutrašnjega razvedravanja, za kojim osloncem što neće obmanuti. I tada se, prirodno i pouzdano, nameće pribegavanje učiteljima ljubavi, čije su reči pouzdani putokaz za izlazak iz vrzinog kola, rata sviju protiv svakog. Nama najbliži između njih je Isus iz Nazareta, koji je propovedao ljudima da se samo putem ljubavi dokučuju neprolazna dobra. Njegovi stavovi čine se danas rastavljeni od čovečanstva razjapljenijim ponorom nego ikad, ali, baš zbog toga, oni blistaju u još moćnijoj svetlosti i nadzemaljskijem blesku nego ranije
Femi 01 S

Čovečanstvu je nužna hitna pomoć

Altruističko dejstvo žene

Dok su muškarci pretežno upravljali državama, čovečanstvo nije izlazilo iz pomrčine sukobljavanja, omraza i gotovosti da se proliva krv. Ta činjenica stoji, u svoj svojoj žalosnoj potpunosti, i nikakvo protivno dokazivanje nije u stanju da je izgladi ili poništi. Zato se nameće potreba da se i snage žena plodnije i mnogostrukije iskoriste za javni život. Pokušaj da se ženama pruži više političkoga maha i socijološke inicijative, ali i odgovornosti, ne bi, izvesno, u najgorem slučaju, i najpesimističkijim merilom procenjivan, ni u koliko pogoršao aktuelni poredak stvari. Zašto ga onda ne učiniti?
Slepac vodi slepce

Za otvorenu borbu

Spasimo se slepaca koji nam se nameću za vođe

Mora se onemogućiti da neki tipovi, obdareni okretnošću za sticanje materijalnih dobara, primaju i drže sve dostupne beneficije – dok se drugi grče od oskudice u najprvobitnijim potrebama. Mora se nezavijeno kazivati i razglašavati istina o svim rđavštinama i posuvraćenostima od kojih naš kulturni život teško boluje. Da bismo se spasli slepaca koji nam se nameću za vođe; beslovesno nepismenih koji se usuđuju da povlače tobožnje kulturne linije; nevaljalaca koji nam sa nečuvenom drskošću drže lekcije iz morala! Da bismo jednom zatvorili lažljive usne onih koji, u spolja mirno stilizovanim besedama, bljuju otrov vlastitih – najnižih - afekata! Da bismo demaskovali one čiji su svi podaci o sopstvenome životu falsifikat i laž!
Aawa 02 S

Borba protiv zla u ime načela pravičnosti i bratstva

Rat i filozofija

Mudrost o svetu uvek je neotstupno služila svojoj visokoj nameni: skidanju vela sa životne zagonetke, u granicama moći čovekovoga saznanja, oplemenjavanju života i prečišćavanju i rasterećenju njegove duše. Svi veliki filozofi, od Sokrata i Platona, preko Sv. Avgustina, Paskala, Dekarta i Spinoze, do Kanta i Šopenhauera, jednoglasno od ljudi traže da žive u uzajamnoj ljubavi i samilosti, i proglašavaju mržnju, razdor i otimanje o vlast za jezovite moralne prestupe. U odnosu na ovo pitanje, oni stoje na istovetnoj liniji sa Krišnom, Budom i Hristim – tim najsvetlijim i najobasjanijim od svih propovednika praštanja, samilosti i sveljubavi