Tekstovi autora: Dragan Uzelac

Istinski čudaci i nekonformisti svih vrsta stvarali su tokom 20. veka novu vrstu humora – humora dovedenog do protivurečnosti zdravom razumu, prepunog preterivanja i rafiniranosti, kojem se urnebesno smejemo a da nam često nije baš sasvim jasno čemu se, ni zašto, zapravo smejemo.

U jednom čudesnom istorijskom trenutku, kako to već legenda kaže, izgledalo je da će rokenrol i andergraund pokret svojim revolucionarnim poletom i ritmom totalno izmeniti sve(t), odvodeći zapadnu civilizaciju ka novoj evolutivnoj fazi. Osoben umetnički zanos i društveno politička previranja izvirali su iz katakombi podzemlja na videlo dana, šireći svoj uticaj ka svim segmentima društva.

Bližio se kraj šezdesetih, bližio se kraj epohe koju su po mišljenju mnogih stvorili sami Bitlsi i pokrenuli 5. oktobra 1962. upravo svojim prvim zvaničnim singlom – Love me do. John Lennon, pevač, gitarista i njihov ideolog je već uveliko radio na solo projektima, zahvaljući najviše uticaju nove supruge, kontroverzne japanske umetnice Yoko Ono. Sve više se politički angažovao kroz razne pacifističke projekte, izdavao singl ploče (između ostalih antiratnu himnu Give peace a chance) kao i niz eksperimentalnih albuma, gledajući sve više na Bitlse kao opterećujuću prošlost.

Sysyphus Richarda Wrighta ostaje impresivno klavirsko delo velikog avangardnog muzičara i kompozitora (koji je svojim kreacijama i virtuoznošću ostao jednim od najznačajnijih arhitekata Pink Floyd zvuka, muzičar koji je svojim jedinstvenim zvukom klavijatura i orgulja obojio jednu nestvarnu epohu i bend, eksperimentišući zvukom u stalnoj potrazi za novim umetničkim izrazom

Peter Green, osnivač grupe Fleetwood Mac i jedan od najboljih blues rock gitarista svih vremena preminuo je u subotu 25. jula, u 74. godini. U čast ovog muzičkog majstora prenosimo tekst našeg saradnika Dragana Uzelca

Njegov život se okončao krvavim apsurdom, poput onog kojim su živeli mnogi junaci njegovih tragikomičnih dela, besmislom kojem je posvetio svoj genijalni umetnički rad i život. „Nestao“ je, sklonjen „logikom“ vladara bezdušnog sveta, tzv. ljudi operisanih od „humora“ ili bilo kakvih emocija koje ne podrazumevaju vlast, korist, rigidnu ozbiljnost i život praznih, suvoparnih mrtvaca

Ako je ikada postojao čovek koji je bio spreman, sposoban i voljan da umre, bio je to Džim. Njegovo telo bilo je staro, a njegova iskrena i hipersenzibilna duša veoma umorna. Njegovo beskrajno opijanje, samouništavanje i lagana kapitulacija odveli su ga prerano pod okrilje „jedinog prijatelja“, odveli su ga pod okrilje smrti – zauvek slobodnog, buntovnog, hrabrog, samosvesnog i poetski nesputanog „na kraju noći“

Album Animals je vrlo kritički nastrojeno umetničko delo koje ne gubi na važnosti i relevantnosti ni trunke čak i u današnje vreme. Aktuelnije je nego ikad i svake nove godine tera slušaoca sve više u ekstazu traženja istine oko svih nas i ugrađivanja svesti u glavu kako nije ništa slobodno i kako smo tek male „ovčice“ pod „psima“ i „svinjama“

Alan Ford je jedan jedini i neponovljiv, kao i decenija u kojoj je nastao. On ostaje mnogo, mnogo više od običnog stripa za mnoge generacije – jedna vrsta načina razmišljana, humora, dosetki i sasvim neobičnog ludila. Za mnoge od nas inficirane ovim stripom, Alan Ford postaje čitava jedna životna filozofija, pogled na svet i elegantna, ironično-sarkastična oporba u odnosu na svu malograđanštinu sveta i sve rigidne sisteme čiji je jedini cilj da što više zaglupe čoveka, obesmisle mu život i iskoriste ga kao roba i eventualnog glinenog goluba na nekom od "humanih“ ratišta za sopstvene, bolesne ciljeve

Bio je to Lenonov osvetnički juriš na represivno i zaglupljujuće, perfidno i cinično društvo koje se hranilo krvlju i mukom sopstvenog i drugih naroda širom sveta, usmeren protiv nasmejanih svinja u svinjcu, lažnih moralista koji prebijaju vlastitu omladinu radi očuvanja svojih jebenih privilegija – bio je to beskompromisni anarhistički udar na lažni moral jednog licemernog društva

U svetu relativiteta, nedorečenosti, licemerja, nelogičnosti, laži, prolaznosti i fantomske slobode, samo je puka anarhija na neki način logična