Tekstovi autora: Radmila Petrović

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)

on je muškarac dama./ ne zna kako funkcionišu/ porodični sistemi/ sa sekirama, vilama i grabuljama./ zna koja su vina dobra,/ koji kaputi preplaćeni,/ ali mene to ne zanima.

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)

ovde čudan znači dobar/ a budak znači smrt/ moja mama nema sina da je zaštiti/ razumno je bilo jedino napustiti nas/ naopako, mama

ovaj kadar je drugačiji/ volan je utešna nagrada/ dali su mi udžbenike/ i držali me dalje od alata/ šteta što nije muško

od traktora je teža/ sva moja tuga/ pokušaji da budem/ devojka senzualna/ sofisticirana/devojka-devojka/ mama, tata, šta mislite

na sahrani su rekli/ Cveta ima sina jedinca/ a malo ko zna/ troje je žive dece rodila/ prvo dvoje nije preživelo/ imala su defekt/ – nisu bila muška

obići ćeš sve vračare da me spasiš/ nema vajde, ja ću misliti o njoj/ ti o ženi na koju inače misliš/ kad slušamo Šabana Šaulića

mogla bih se ograditi/ mada sam svesna/ da postoji crta/ koju bi neko mogao da pređe/ i moja ruka postala bi stričeva,/ noge bi uzele tatin korak,/ a usne proklele dedinim rečima