Tekstovi autora: Oktavio Paz

Bed 01 S

Dijalektika samoće

Prekid s jednim svetom i pokušaj da se stvori drugi

Nije teško zamisliti do koje tačke samoća sačinjava opasno i zastrašujuće stanje za takozvanog, sa toliko uzaludnosti koliko netačnosti, primitivnog čoveka. Svaki složen i krut sistem zabrana, pravila i rituala arhaične kulture, teži da ga sačuva od samoće. Grupa je jedini izvor zdravlja. Usamljenik je bolesnik, mrtva grana koju treba odseći i spaliti, jer i samo društvo je zastrašeno ako je neki od njenih činilaca obuzet zlom. Ponavljanje prastarih stavova i formula obezbeđuje ne samo postojanost grupe u vremenu, već i njeno jedinstvo i koheziju. Rituali i stalno prisustvo duhova mrtvih prožimaju jedno središte, jedan čvor odnosa koji ograničavaju individualno delanje i štite čoveka od samoće a grupu od disperzije