Tekstovi autora: Igor Marojević

Ahho 02 S

Tuđine: Porodična slava u Bokokotorskom zalivu

Da li Albanci imaju rep?

Domaćini ipak nisu mogli baš uvek da drže monolog. Poneki uglednik kao moj stric umeo je da i u gostima, usred ručka, nametne priču o poreklu našeg prezimena i o našem putovanju vekovima. To sam znao napamet: oko 1615. knezu Drakulu Mandiću u Drobnjake na konak došao pljevaljski paša kom se moralo zaboraviti ime. Mislio da sutradan uz pratnju koju je poveo kupi harač po plemenu, ali mu se svide Drakulova kćer Milica i zatraži je knezu za ženu, a četiri drobnjačke cure za pratnju. Moj otac je tvrdio da je paša tražio Milicu da bi je izjebao. Ali to Radan nije smeo glasno da izgovori, radije mi je šaputao
Cenzura

Zašto je parodija osuđena na nerazumevanje

Ni po Lazić, ni po Lukoviću, već po sudinici upućenoj

Vesna Sekulić je presudila (o) parodiji a, po presudi zaključujući, promaklo joj je čak i njeno postojanje, a kamoli da njena legitimna rugalačka forma potiče iz petog veka pre nove ere kad je pisao Hegemon iz Tasosa kog Aristotel navodi kao prvog parodičara
Igor Marojević

Prave Beograđanke

Kako je Igor Marojević izvršio samoubistvo

Promocija romana “Prave Beograđanke” održaće se 16. novembra počev od 18h u SKC-u (Knjižara Delfi, Kralja Milana 48), uz učešće Milene Đorđijević (NBS), Filipa Davida i Miroljuba Stojanovića. Odlomke iz knjige čitaće doajen Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić. Povodom promocije objavljujemo odlomak iz romana
Benjamin

Lokalni muškarci uvek govore samo o Benjaminu

Tranzit

„Neki su sebi ispalili hitac u slepoočnicu i ostali živi a slepi, ili presekli vene i ruka im se trajno ukočila itd.“, odgovorio mi je kad sam uspeo da ga pitam kako se, po njemu, ubio Benjamin: „pošto sigurnog suicida nema“, rekao je, „plus što se Benjamin okušao u mešovitom žanru eseja, sigurno je stradao na više načina. Recimo, presekao vene, hitro uzeo morfijum i dobio srčani udar“
Roberto Bolanjo

Šta Ministarstvo kulture misli o Robertu Bolanju

Nema se, može se

Drugi mogući put da se dostigne izvikani progres jeste korišćenje valjanog poligona, u ovom slučaju „Polja“, da se interpretativnoj zajednici što potpunije predstavi autor čija svetska recepcija spada u najučestalija i najpodsticajnija pitanja dvadesetprvovekovnog književnog stvaralaštva. Tako se 504. broj novosadskog književnog časopisa bavi isključivo čileanskim piscem Robertom Bolanjom (1953–2003), autorom što, smenjujući sasvim različite književne modele na ekonomičan način a sliveno s okolnim tekstom, gradi sasvim nov književni model
Hudolin Marojević

Jurij Hudolin: „Pastorak“, Laguna 2017, edicija „Plavobelocrvena“

Kako pisati u XXI veku

Jurij ume da stvori rizičnu situaciju i da izađe iz nje ne škodeći pripovedanju ali i ne štedeći glavnog junaka od negativnih saznanja i novih iskustava. Jedan od razloga za njegov strah od očuha leži i u razlogu što Benjamin dobija previše dobre ocene u školi, koju polupismeni Loris ne podnosi. Hudolin, ipak, nije autor koji se zadovoljava kratkoročnim efektom tako maštovito kontrastne i smišljeno groteskne postavke, već je čini organskom praveći od nje jednu od poluga radnje