Tekstovi autora: Slobodan Todorović

Done37

A gde je glava

Staccato za riđokosu i publiku

Po dvorištu nešto manje, a na prozorima više, okupljala se publika. Svi akteri predstave su odrađivali poslednje pripreme. Umetnici svog posla su pripremali instrumente, na sve strane je neko nešto brisao, odmeravao, dopravljao, štimovao... Šiljili su se brci, udešavali bakenbardi , popravljale kravate. Žene su treptale pred ogledalima zatvarajući pudrijere. U grimizu zimzelenog drveća pevali su drozdovi i carići, atmosfera je bila zavodljiva, u vazduhu se osećala laka napetost i nešto kao čežnja
Fotke kao takve

U slepom oku ponora

Pesma za (po)grešne heroje

Sustalog me pridrži i spreči, da Parkinson zvizne, a Alchajmer leči. Još mi samo jednu podaj barikadu, poslednji juriš i rafal za premrlu nadu. I umesto zastavom, crvenim me lišćem pokrij, belom zorom, plavetnilom mokrim
Animalz 01 S

U ime vođe, krvi, tla i rase

Životinjska farma

Neka, hvala, ne bih ja iz moje samoće bučne, iz ove šume pomalo lične, pomalo mučne, na vaše spomenike i krvave pare nek čekaju volovi i krave
Fotke kao takve

U krevetu sa koronom (3)

Smrt je pedantno vodila svoju evidenciju

Kad su mi rekli da više nemam upalu pluća i da mogu da idem, Saša je bio pomalo tužan jer je ostajao sam u sobi. Ja sam bio ravnodušan, kao lice koga sa poslednje stanice vraćaju natrag. Međutim, ko sve to prođe, više se nikad ne može vratiti tamo odakle je pošao. Dok smo čekali sanitet, bilo je kasno popodne i napolju je bilo prohladno. Pošto smo se propisno posmrzavali, sanitet je stigao, mi smo se ukrcali unutra k’o u stari vagon u kom je začudo bilo toplo
Fotke predeli

U krevetu sa koronom (2)

Da je car Lazar u Kosovskoj bici imao bar jedan mitraljez

Dani su bili skoro isti, sve je nekako izgledalo pomešano. Kretanje, kao jedno od obeležja mog identiteta, mi je bilo onemogućeno usled preterane apstinencije od jela i pića i redukovanog dotoka vazduha. Stameni bolničari bi onda dobro zapeli da iz prizemlja na prvi sprat dovuku boce sa kiseonikom, kako bi mi omogućili kontinuitet disanja. Što je bilo vrlo važno, jer bi bez kontinuiteta imao izvesnih problema sa održavanjem na krevetu koji se kliza. Pokušaj sa cevčicama koje se stavljaju u nos nije uspeo, pa su onda kiseonik, preko maske, puštali u moja pluća. Bio sam skoro ravnodušan, mada ipak nije bilo loše disati, makar ništa ne jeo i tek ponekad s nekim nešto prozborio
Lekar bolnica

U krevetu sa koronom (1)

Poslednja stanica Covid-19

Iz noći u noć, iz dana u dan, krevet me je sve više uvlačio u svoju sintetičku nutrinu, uz nesnosnu vrelinu, rastačući me kao humanizovani mikrotalasni kazan. U krevetu sam najčešće bio sklupčan, hranu sam smatrao suvišnom, a telefonske razgovore nepotrebnim. Podlaktice su mi bile bordoplave, jer su mi kažu teško pronalazili vene. Kroz prozor se videlo besmisleno, crno granje i delići neba iza ćebaste pokrivke razastrte nad užičkom dolinom. Iz mog kreveta se video i hodnik po kome je gore-dole promicao čovek u jarkonarandžastoj pidžami
Faffa 02 S

Buđenje iz kome

Raj nije neophodan

Dvadeset dana ti je on tako leškario u komi, a kad se dvadesetprvog dana probudio, vrlo oprezno je odškrinuo prvo levo, pa onda oklevajući i desno oko, bar je tako svedočio neki reanimirani čiča sa susednog kreveta. Svi su se sjatili oko njega, ali je on samo kolutao očima, povremeno žmigajući desnim okom
Barbb 01 S

Dok vampiri marširaju, cvetaju ruže za posipanje tenkova

Tavni krojač

Iz Srpske knjige mrtvih/ Tavni nam Krojač mere uzima,/ za sužnje odelca od “đavolje kože”,/ šnitove sprema od bajki i mitova,/ Memoranduma, Politike, Pečata, Kurira
Aakri 15 S

O ljubavi i skretanju

Raketni sistemi za obaranje zvezda padalica

Dlanovi klizaju i cede se, a kapi znoja, kao mali vodopadi, slivaju mi se niz kapke. Noć je puna neona, nedostaju samo bleh muzika i raketni sistemi za obaranje zvezda padalica. Prgava slanoća znoja već me uveliko nagriza... Svet rotira u sremskoj ravnici
Bundevice

Divlje svinje se baškare u pustoši gostinskih soba

Ruske šućurke

Bežati od upitanosti i sumnje, odmetnuti se u slabost i gluvoću, ravno je smrti spoznaje i mašte, tromoj, nevidljivoj entropiji, moždanoj smrti, tavorenju na aparatima za varenje, spravama za mlevenje, ceđenje, ispiranje
Kovin

Samosijek: Onima koji ostaju

Portret ubice u mladosti

Od vreline kad mu dođe, i upadne u podobije, tad može sve da zbriše, da popali sve i pobije. O ukoljicama je razbijao stereotipe, nož moralnog kompasa
Koude 06 S

Retkost koja nije na ceni

Odsutnost duše

Tvoj berzanski index je ispod crte Mrtvog mora koje se tanji do gole, slane pustoši, tako da tu ni Orfej, Erato, Minerva, ni ostale himere iz paralelnog univerzuma ne bi pomogli
Kazn5

Za doktora Čengelea

Tvoje ime po stadionima skandiraju

Tvoje ime po stadionima skandiraju, mada se tvoji podvizi maskiraju, pripisuju zavisti dušmana, spletkama niščih, bezbožnika i nesoja
Drina

Dosta si Velika bila

Srbija ubožnica

Oj, Srbijo, dosta si Velika bila, teške svoje ćudi, odbaci usud ubožnice, ljudska budi, voli nas malo manje
Kovin

Tamo gde prestaje očaj, a narastaju samoća i tišina

Dugo putovanje u pustinju

Postajem sve prisniji sa miševima koji na šapicama od velveta plešu po hladnoj terasi noći, u potrazi za širinom, baš kao i ljudi koji godinama tonu u bratski krčag plemena