Tekstovi autora: Slobodan Todorović

Bundevice

Divlje svinje se baškare u pustoši gostinskih soba

Ruske šućurke

Bežati od upitanosti i sumnje, odmetnuti se u slabost i gluvoću, ravno je smrti spoznaje i mašte, tromoj, nevidljivoj entropiji, moždanoj smrti, tavorenju na aparatima za varenje, spravama za mlevenje, ceđenje, ispiranje
Kovin

Samosijek: Onima koji ostaju

Portret ubice u mladosti

Od vreline kad mu dođe, i upadne u podobije, tad može sve da zbriše, da popali sve i pobije. O ukoljicama je razbijao stereotipe, nož moralnog kompasa
Koude 06 S

Retkost koja nije na ceni

Odsutnost duše

Tvoj berzanski index je ispod crte Mrtvog mora koje se tanji do gole, slane pustoši, tako da tu ni Orfej, Erato, Minerva, ni ostale himere iz paralelnog univerzuma ne bi pomogli
Kazn5

Za doktora Čengelea

Tvoje ime po stadionima skandiraju

Tvoje ime po stadionima skandiraju, mada se tvoji podvizi maskiraju, pripisuju zavisti dušmana, spletkama niščih, bezbožnika i nesoja
Drina

Dosta si Velika bila

Srbija ubožnica

Oj, Srbijo, dosta si Velika bila, teške svoje ćudi, odbaci usud ubožnice, ljudska budi, voli nas malo manje
Kovin

Tamo gde prestaje očaj, a narastaju samoća i tišina

Dugo putovanje u pustinju

Postajem sve prisniji sa miševima koji na šapicama od velveta plešu po hladnoj terasi noći, u potrazi za širinom, baš kao i ljudi koji godinama tonu u bratski krčag plemena
Aameat 01 S

Pesma prolaznika

Svetlosti kasapnice

Džedžimo u redu, miriše ćumur... Banu baba s daće, nešto tvrdo žvaće, pa nateže iz čuture, pobila bi nas sve đuture. Ovde se dime svinjske vešalice, rasuta kamara srpskih kobaja, narodni tutori smišljaju smicalice, kako da nam uvale do jaja
podrum

Noćni prizor

Ne znam odakle dolazi tama

Nahrupila tama, naopako bdenje i sve je moguće kao noć od trideset dana i satanski šegrti manikiranih noktiju
Put

Jol: Sveta periferija

Početak i kraj nedoklanog sveta

Jedan na sto, na dvesta drveta, pravi je omer ljudi i stvorenja. (Kovin je naše pristanište, lebensraum i konačno stanište)
Dlvil 01 S

Teški filmovi i lake priče (4)

Da li anđeli odlaze u penziju?

Blede vaseljenski ukazi i saborske direktive, nalazimo se pred velikim iskušenjima, živeće se i umirati programski, posle akcionih planova, kompjuterske obrade podataka, rezultata analiza, te prognostičkih ishodišta, a u cilju realizacije savremenih projekcija Progresa. Nauka je podjarmila sudbinu, znanje je pobedilo veru!” Videćeš već danas, ići će teško, imate preko 40 poseka u selu, biće mnogo krvi i desiće se puno neobičnih stvari. Nećeš više moći olako da ubijaš, kad te pozovu, kad hoćeš, koga hoćeš i kako hoćeš... I biće sve gore i gore, tako da ćemo i mi kakvi smo, morati u penziju, nećemo više imati slobodnu volju i mogućnost izbora. Vidiš na šta ličim, na koga ja još mogu da ostavim utisak, molim lepo
Firr 05 S

Teški filmovi i lake priče (3)

Kad su plastične kese imale veću vrednost od ljudske glave

Proviđenje nam je poslalo g-dina Antu Markovića, starog partizana i reformatora. Ali kako većina nije verovala u Proviđenje, jer se radi o kriptopaganskim narodima opčinjenim kultom smrti, ubrzo smo stupili u polarnu balkansku noć, obrevši se u okamenjenoj šumi sa alama, sandžamama i drekavcima, sa leševima u rekama i krečanama, sravnjenim gradovima, zatrovanim izvorima i besnim psima na ulicama … Kad su i plastične kese imale veću vrednost od ljudske glave, jer se u tim kesama pored milijardi, mogao nositi čips, cvekla i napolitanke dobijene od Crvenog krsta, pa i sama ljudska glava
Abar 25 S

Teški filmovi i lake priče (2)

Tri debele svinje s posebnim potrebama

Prolazili su dani, meseci, godine, desetleća, stoleća...sve besprekorno upakovano, predstavljeno, plasirano, čitava istorija, ta gnusna laž i egzibicija, sve teče, sve se menja, sve ostaje isto... Osim promena u tehničko-tehnološkom smislu. Ali šta se to menjalo u prirodi čoveka, krvožednog predatora sklonog samuništenju! Svest sigurno ne, menja samo oblike, ali ne napreduje, pisao je Sioran. Sve su epohe živele u svetlosti i tami i ne može se reći da je po nečemu jedna nadređena drugoj. Ah, čovek, taj neuspeli experiment superiorne civilizacije koja je ukrštala Homo sapiensa sa kromanjoncima i nenadertalcima. Živeli smo u lažima i prevarama, jer je vreme u subjektivnom smislu tvorevina lukavstva ljudskog uma, na osnovu koje čovek izbegava odgovornost - po Kantu čak spada u apriorne kategorije ili forme uma – ispada da ono realno i ne postoji, prolazimo samo mi razobličeni, ali ne i vreme. Prolazili smo tako po inerciji, ženili se, podizali decu, rešavali probleme ublažavajući ljudsku patnju, a u sebi se obrušavali kao ledene planine Antartika, dole, duboko u ništavilo
Office

Teški filmovi i lake priče (1)

Šta je ludilo do bekstvo od teskobe?

“Ni jedna vrsta književne originalnosti nije više moguća ukoliko se ne izvrši tortura nad jezikom, ukoliko se ne napravi papazjanija od njega. Drugačije stoji stvar ako se radi o izražavanju ideje kao takve. Tu se nalazimo u jednoj oblasti u kojoj se zahtevi nisu izmenili još od predsokratovaca” (Emil Sioran)
Abar 14 S

Drugarsko-zimska voštanica

Kad usijana Drina kroz nas poteče

Pogled mi se zatalasa, veli, i stane da krvari, pa mi se, kasom, sve više, udaljava kuća, dijagonalom od leda i pruća. Sve dalje od svanuća
Aušvic

Putovati u Osvjenćim

Ako ne odemo u Aušvic, bolje da nismo ni dolazili

Na slikama leševi u ritama zaustavljeni u pokretu, zbijeni u gomili ili jezivo sami, slike krvnika i ubojica bahatih i besnih dok pucaju u teme, u zgurenu ženu koja u naručju drži dete, u prugaste ljudske prikaze naslonjene na zid smrti pred kojim revnosno nastupa streljački vod, u narodskom pozorišnom komadu “Za firera i otadžbinu”. Strpljiva, uporna smrt kojoj nedostaje životni prostor. I tri gola telašca, kao okresana, gola drveta u pubertetu, glava izvanzemaljskih, sa očima u dupljama drveta, slika pred kojom je moja ćerka zaplakala.A ja, već dobrano ošamućen nastavljam dalje. U glavi mi se mešaju svedočanstva nazi- zločina sa mentalnim slikama jezovitih prizora s nekih drugih obala i poligona, iz hangara i hladnjača, sa tih brižljivo osmišljenih i udarnički sprovedenih časova ubijanja za “mlađe i napredne”. Mreškaju me talasi koji se poigravaju sa poluraspadnutim telima koja su iskljuvale vrane, a ljudi prolaze kao da se ne dešava ništa. Baš kao što ni o ovom ovde, tamo napolju, ništa nisu znali