Tekstovi autora: Fridrih Niče

Nicce 01 S

Ecce homo: Nikada nisam razmišljao o pitanjima koja to nisu

Zašto sam tako pametan

U mom bazelskom razdoblju sva moja duhovna prehrana, uračunavši dnevni raspored, bila je potpuno nesuvisla zloupotreba vanrednih snaga, bez ikakvog obnavljanja istrošenih snaga, čak i bez razmišljanja o trošenju i naknadi. Nedostajala je ma kakva istančanija sebičnost (Selbigkeit), ma kakvo pokroviteljstvo nad neodstupnim instinktom; bilo je to izjednačavanje sebe s bilo kim, »nesebičnost«, zaborav sopstvene izmaknutosti — nešto što sebi nikada ne opraštam. Kada sam gotovo bio dokrajčen, time što sam bio gotovo dokrajčen, zamislih se naknadno o osnovi nerazboritosti svoga života, o »idealizmu«. Tek me je bolest dozvala umu
Nuk 01 S

Uzvišava se tada vaše telo, i uskrsava

Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek

Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad, i pođite sami! Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od Zaratustre! Ili još bolje: stidite ga se! Možda vas je prevario.
Aafa 01 S

Šta nedostaje Nemcima

Narod koji se samovoljno zaglupljivao hiljadu godina

Naučiti se misliti: u našim školama nemaju više o tome nikakvog pojma. Čak i na univerzitetima, među pravim naučnicima filozofije, logika kao teorija, kao praktika, kao zanat, počinje da izumire. Čitajte nemačke knjige: ni najudaljenijeg spomena o tome da je za mišljenje neophodna tehnika, nastavni plan, volja za majstorstvom – da mišljenje iziskuje učenje, kao što ga traži igranje, kao nešto slično igranju... Ko od Nemaca zna još iz iskustva za onu finu jezu, koju lake noge u duhovnoj oblasti prostruje u sve mišiće! – Nadmena glupost duhovnih grimasa, nespretna ruka pri hvatanju – to je do takvog stepena nemačko, da u inostranstvu to mešaju uopšte s nemačkim bićem. Nemac nema prste za nuances...
Dog 01 S

Pismo za Lu

Zver maskirana u kućnog ljubimca

Šire gledano, u celokupnom stavu prema životu – nepoštena, potpuno bezosećajna u davanju ili uzimanju: bez duha i bez sposobnosti da voli, u afektu uvek bolesna i blizu ludila, bez zahvalnosti, bez stida prema dobročiniteljima, a naročito nepouzdana.
Erotti 01 S

Sumrak idola

Na moral treba pucati

Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste istražiti idole... Na svetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je takođe i moje "zlo uho" ... Postavljati ovde pitanja čekićem i, možda, kao odgovor čuti onaj čuveni mukli ton, koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushićenje za čoveka koji ima uši i iza ušiju – za mene starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se mora razglasiti upravo ono što bi se želelo da ostane u tajnosti... Takođe i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje, sunčana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li će se tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je velika objava rata; a što se tiče istraživanja idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, već večni idoli, kojih se ovde dotičem čekićem, kao zvučnom viljuškom – nema starijih, osvedočenijih, nadmenijih idola.. A takođe ni praznijih...To ne sprečava da se u njih najviše veruje; a i kaže se, naročito u najuzvišenijim slučajevima, nikako idol...
Aails 03 S

O istini i laži u izvanmoralnom smislu

Nesavladiva sklonost čoveka da bude varan

Na današnji dan, 15. oktobra 1844. godine, rođen je veliki nemački filozof Fridrih Niče. Kao što reče Štefan Cvajg: "On ne pripada nijednoj vjeri, nije se zakleo nijednoj zemlji, na njegovu oborenom jarbolu vije se crna zastava amoraliste, pred njim je ona sveta neznatnost, vječna nesigurnost. s kojom se osjeća demonski zbratimljen pa se neprekidno oprema za nove opasne plovidbe". Povodom 175. godišnjice Ničeovog rođenja, ponovo objavljujemo jedan odlomak iz njegove "Knjige o filozofu"
Aaffa 03 S

Ja sam narod

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.«
Nicce 01 S

Moral kao protivpriroda i popravljači čovečanstva

Kako se čini lepom i obogotvoruje požuda?

Prvi primer, i sasvim privremen. Uvek je postojala želja da se ljudi "popravljaju": to se, pre svega, zvalo moral. Ali se iza iste reči kriju najraznovrsnije tendencije. Kako ukroćenje zveri-čoveka, tako i odgajanje određene vrste čoveka naziva se "popravljanjem": tek ovi zoološki termini izražavaju realitete – naravno, takve realitete o kojima tipični "popravljač", sveštenik, ništa ne zna – neće ništa da zna... Nazivati ukroćenje životinje njenim "popravljanjem", zvuči u našim ušima gotovo kao šala. Ko zna šta se događa u menažerijama, posumnjaće u to da se zver tamo "poboljšava". Nju čine nemoćnijom, manje štetnom, ona postaje bolesna životinja zahvaljujući depresivnom afektu straha, bolu, ranama, gladi.