Tekstovi autora: Danilo Kiš

Mash 02 S

Rani jadi

Danilo Kiš: Priča o pečurkama

Išli su prečcem, preko vlažnih livada. Na zapadu, iza sela, dizali su se rumeni oblaci. Gledali su u te oblake. I išli ćutke po vlažnoj travi. Džak je prvo nosila gospođa Sam. Zatim joj je pomagala Ana. Andi je išao ispred njih, rijući sveže krtičnjake svojim štapom od klena
Kess 01 S

Sedmog dana polete s đubrišta

Danilo Kiš: Postanje

i pljunu na zemlju/ na trave/ na mrave/ zato joj sad trave/ o glavi rade/ zato joj se mravi/ kostima slade/ zato joj zemlja/ podvaljuje...
Rsju 01 S

Ili poludi, ili se otruje

Danilo Kiš: Boce

U njima se napije vetar/ pa počne da posrće/ ili poludi/ ili se otruje/ ili im grudi sisa/ ili im usne ljubi...
Aapo 02 S

Trave su najproždrljivije

Danilo Kiš: Konzerve

Sve će to polako/ da pojedu trave/ i kost i kožu/ trave su najproždrljivije/ na groblju...
Instrr 07 S

Iz romana "Mansarda"

Danilo Kiš: Jata divljih golubova u sobi

Jata divljih golubova (čiji se poslednji primerci nalaze u toj sobi na mansardi), ždralova i lasta prekrivala su zidove, stvarajući jedan golemi klin u obliku cifre 1 i ostvarujući tako sliku biblijskog bratstva i mitsko čudo prijateljstva
Dkis1

Oprostiti svakom

Naricati, naricati, naricati

Prvi put smo sami sedeli u jednoj od njegovih sobica, kroz koje se selio kao kaluđer-isposnik, iz ćelije u ćeliju, iz iskušenja u iskušenje, iz lične u opštu dramu, i govorili o mojoj prvoj knjizi. Knjizi jednog tridesetpetogodišnjaka. Nismo, u stvari, govorili. On je govorio. Toliko ponesen, s takvom strašću da sam na kraju, taštinom savladan, ali sumnjom u sebe obuzdan, pomislio: „Dobro bi bilo da sam tu i takvu knjigu uistini napisao“ (Borislav Pekić )
Aatk 02 S

Rani jadi

Iz baršunastog albuma

Ulazimo u voz sa svojim smešnim prtljagom, vučemo sa sobom čergu svoga lutalaštva, žalosnu prćiju mog detinjstva. Naš istorijski kofer, sad već oguljen i s kopčama koje svaki čas popuštaju sa zarnalim praskom, kao stari pištolji-kremenjače, isplovio je iz potopa sam i pust, kao mrtvački sanduk
Aatk 46 S

Na plamen sveće sleće noćni leptir

Mrtva priroda s ribom

Limuna žuta, mirišljava koža./ Beli zev tanjira. Odsjaj noža./ Ko tečni kaučuk cedi se sir...
Aakri 23 S

Sutra će mi neko reći: sine

Sutra

Sutra će mi neko reći: sine;/ sutra će mi neko reći: dragi;/ sutra će mi neko reći:... volim;/ sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
Elle 08 S

Rani jadi

Ulica divljih kestenova

Ne, ne, reče žena, zar ne umete da čitate? Ovde stanuje profesor Smerdel. Da li ste sigurni, ponovi on, da ovde ne stanuje Andreas Sam? Pre rata je stanovao ovde, znam pouzdano. Možda se sećate njegovog oca? Eduard Sam, s naočarima. Ili se, možda, sećate njegove majke. Marija Sam, visoka, lepa, vrlo tiha
Aapokrl 12 S

Tvoja usna ćuti

Oproštaj s majkom

samo jednu riječ utjehe mi kaži,/ pa sklopi oko što u beskraj zuri,/ osjećam da taj pogled mene traži,/ dok niz svelo lice zadnja suza curi
Faffa 05 S

Rani jadi

Dečak i pas

Nasrtali smo jedni na druge kao seoski džukci, ali smo očnjake prekrivali velurom, a kandže smo držali u šapama, kao kame u futroli.
Dkis1

Homo poeticus, uprkos svemu

Poezija, brana protiv barbarstva

Nama, dakle, Jugoslovenima, nama homo politicus, ostalima sve ostalo, sve ostale dimenzije tog čudesnog kristala sa stotinu površina, tog kristala što se zove homo poeticus, te poetične životinje koja pati jednako od ljubavi koliko i sa svoje smrtnosti, od metafizike koliko i od politike…
Adamss1

Rani jadi

Kamen i mačke

Mačkicama se učinilo, mada ga nisu mogle videti, da im se to bliži neki ogroman mačor. Nisu znale da dečak krade ribizle i da usput uhodi ptice. Pištale su kao sasvim mala deca.
Barcoda7

Rani jadi

Konji su lebdeli nad zemljom

Sultan je ležao na boku u tankoj strugotini, nepomično. Oči su mu bile tamnoljubičaste, bez zvezde u njima. Samo mu je na čelu još blistao srebrni polumesec.