Tekstovi autora: Bertold Breht

Aarat 01 S

Dva bolničara, ko na bal, vode ga među ljude

Legenda o mrtvom vojniku

No ratu još ne beše kraj/ Te caru dođe žao/ Što mu je skončao vojnik taj:/ Nekako rano mu pao.
Spaljivanje knjiga

Naređujem vam!

Spaljivanje knjiga

Nakon što su nacionalsocijalisti dospeli na vlast u januaru 1933, Adolf Hitler je preuzeo diktatorska ovlašćenja, a nacisti su otpočeli borbu za nemačke umove. Nemački Savez studenata otvorio im je put još u aprilu iste godine: „Država je osvojena. Univerzitet još uvek nije! Na scenu stupaju Jurišni odredi duha. Podignimo zastave visoko!“ Iza te proklamacije stajao je Nacional-socijalistički savez studenata. Oni su u aprilu pokrenuli „akciju protiv ne-nemačkog duha“, čiji vrhunac je bio 10. maj 1933. Glavni ured za štampu i propagandu Nemačke studentske organizacije proglasio je 6. aprila 1933, nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje“ književnosti vatrom. Studentska organizacija je pripremila dvanaest teza, koje su pozivale na „čisti“ nacionalni jezik i kulturu. U tezama se takođe napadao „jevrejski intelektualizam“, navodila potreba za „pročišćenjem“ nemačkog jezika i književnosti, te zahtevalo da univerziteti budu centri nemačkog nacionalizma. Studenti su opisivali „akciju“ kao afirmaciju tradicionalnih nemačkih vrednosti i kao odgovor na svetsku jevrejsku „klevetničku kampanju“ protiv Nemačke. Centralni događaj te studentske akcije bilo je spaljivanje knjiga u Berlinu, na tadašnjem Opernplacu. To je praćeno i radijskim prenosom. Mnogi studenti bili su obučeni u uniforme SS-a ili Jurišnih odreda. Uz takozvane „vatrene parole“ odabrani studenti bacali su knjige u vatru. Ovako je glasila jedna od tih parola: „Protiv dekadencije i moralne truleži! Za vaspitanje i običaje u porodici i državi! Predajem vatri spise Hajnriha Mana, Ernsta Glezera i Eriha Kestnera.“ Oko ponoći stigao je i glavni govornik: Jozef Gebels, ministar propagande i doktor germanistike. On se obratio i okupljenim pristalicama, ali i onima koji su kod kuće pratili radio-prenos: „Nemački muškarci i žene! Doba prenaglašenog jevrejskog intelektualizma je na izmaku. Nemačka revolucija raščistila je put za nemački način razmišljanja.“ Između ostalih, spaljene su knjige Valtera Benjamina, Bertolda Brehta, Alfreda Deblina, Sigmunda Frojda, Jaroslava Hašeka, Ernsta Tolera, Hajnriha Hajnea, Štefana Cvajga, Viktora Igoa, Džejsma Džojsa, Vladimira Majakovskog, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Džeka Londona, Ernesta Hemngveja i mnogih drugih. Tim povodom nastala je ova Brehtova pesma
Asonga 01 S

Sad mi opada kosa od razuzdanog života

Pesma o jednoj dragani

Sad je nigde više nema, nestade kao oblak pošto se kiša ispadala,/ Pustih je i ona pade, jer naniže beše njen put./ Ali noću, kadikad, kad me vidite da pijem,/ Ja vidim njeno lice, bledo na vetru
Lkr 01 S

Čuće se da više ništa ne jedem

Na trgovima se o meni priča da loše spavam

Moj brat je osvajač./ Našem narodu nedostaje prostor./ A osvojiti nebo i zemlju/ naš je vekovni san
Ajku 01 S

Da li bi bile bolje prema malim ribama?

Kad bi ajkule bile ljudi

Najvažnije bi bilo, naravno, moralno obrazovanje ribica. Učile bi da je Najveća i Najlepša stvar za ribicu da se žrtvuje radosno i da mora verovati u ajkule, posebno kada joj obećavaju svetlu budućnost. Malim ribama bi se govorilo da se do ovakve budućnosti može stići samo ako nauče da budu poslušne. I nadasve, morale bi da se čuvaju svih osnovnih, materijalističkih, egoističkih i marksističkih frakcija, i da odmah prijave ajkulama ako neke od njih počnu da manifestuju takve tendencije.
Strajn 01 S

Ono što pojedem otimam gladnome

Rođenima posle nas

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!/ Ali kako da jedem i pijem/ Kad ono što pojedem otimam gladnome,/ A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?/ A ipak jedem i pijem