Tekstovi autora: Braca Stefanović

Tarras 01 S

Drugo lice Tare

Tamo gde su nekad živeli ljudi

Paralelno s čarobnim lepotama Tare, postoji deo planine na kojoj više nema života; napušteno, prazno selo u koje nema ko da se vrati; ruine nekadašnjeg hotela „Tara“ gde lokalni beskućnici piju i ispisuju grafite „Kiflina ekipa“... Ta mesta turisti ne obilaze, a i zašto bi pored tolikih divota koje se nude kao na dlanu? Ali, radoznalost našeg XXZ fotografa Brace Stefanovića bila je jača. Svejedno, kad se čovek sretne sa napuštenim, praznim kućama i zaboravljenim hotelima - uvek ostaje gorak ukus i pitanje: da li je baš tako moralo da bude? Nije, naravno, sve uz zaludnu nadu da će se neko nekad prihvatiti obnove, jer ovakva Tara to zaslužuje...
Tarra 02 S

Tara, oaza osveženja

Planina kakva i treba da bude

Radoznali fotoreporter našeg magazina, Braca Stefanović, spas od nesnošljivih vrućina našao je na Tari, na planini koja je – prema njegovim rečima – upravo ono što planina treba da bude: slobodna od buke, diskoteka, pomodnih hotela, sva u svežini, šumama, jezerima i potocima. Nekoliko preživelih članova XXZ redakcije koji žive na tranzit-drumu ispod Brankovog mosta, s nevericom je gledalo prizore sa Tare; toliko četinara i zelenila i bistre vode – nisu svi zajedno videli u životu. Zato je ova fotogalerija neka vrsta magije; zatvoriš oči, odeš i nađeš tišinu. Namaste, Stefanoviću!
Istrr 01 S

Braca Stefanović: Putovanje kroz Istru (2)

Nadnaravna ljepota - Poreč, Vrsar, Oprtalj

Mogućnost da usred proljeća posjeti Istru i uživa u nadnaravnim lepotama – u slučaju našeg foto-urednika Brace Stefanovića može se opisati kao vrhunska i profesionalna sreća. Nekoliko dana provedenih u fascinantnom okruženju, bili su izazov da se foto-aparatom utisnu i zabeleže sva mala i velika čuda na prostoru novog magičnog trougla: Oprtalj - Vrsar - Poreč. Sve te kuće, te ulice, trgovi, prozori i krovovi – našli su mjesto u Stefanovićevoj radoznalosti. A, sad uživajte svim čulima: jer, nema Istre do – Istre!
Motov 01 S

Braca Stefanović: Putovanje kroz Istru (1)

Magični trougao – Motovun, Hum, Grožnjan

Mogućnost da usred proljeća posjeti Istru i uživa u nadnaravnim lepotama – u slučaju našeg foto-urednika Brace Stefanovića može se opisati kao vrhunska i profesionalna sreća. Nekoliko dana provedenih u fascinantnom okruženju, bili su izazov da se foto-aparatom utisnu i zabeleže sva mala i velika čuda na prostoru magičnog trougla: Motovun-Hum-Grožnjan. Sve te kuće, sva ta polja, te ulice, prozori i krovovi – našli su mjesto u Stefanovićevoj radoznalosti. Ali, to nije sve: već za nekoliko dana sledi nastavak putovanja po Istri. Na redu su Poreč, Vrsar i Oprtalj... A, sad uživajte svim čulima: jer, nema Istre do – Istre!
Bracca 01 S

Putopis u XXZ slikama

Od Bosanskog Šamca do Slavonskog Broda

Inozemstvo je inostranstvo, makar na dva sata od Beograda; odluka da posetimo Bosanski Šamac, te da preko Bosanskog Broda stignemo do glavnog cilja – Slavonskog Broda, odakle se opet vraćamo u nekadašnju prestonicu SFRJ, značila je da u pasošima/putovnicama dobijemo osam novih pečata sa četiri granična prelaza između naših slavnih, nezavisnih država - Srbije, Bosne i Hercegovine, te Hrvatske. Ali, ništa nije moglo da spreči radoznali XXZ-Team da vidi kako je u susjedstvu, makar na nekoliko sati; fotograf Braca Stefanović i glavni urednik Petar Luković, iskoristili su ovo poslovno putovanje da po prvi put obiđu nekadašnji Bosanski Šamac koji je negde u Šumskoj izgubio prefiks „bosanski“, te se zove samo – Šamac; nema više ni Bosanskog Broda, sad je to samo – Brod, ali je zato Slavonski Brod ostao dosledan sebi, jer u imenu ništa promenio nije. Šamac koji više nije bosanski, malo je više srbnuo na četničku stranu; naravno, bili smo u ulici Draže Mihailovića, a okolo – čitava srbijanska mitologija u nazivima komšijskih ulica: Car Lazar, Car Dušan, Carica Milica, Njegoš, Tesla, Karađorđe, Kosovska... Valjda je zato sve oronulo, propalo, kao da smo se vratili u daleku mračnu prošlost. Povrh svega – tu su i poplave; sve što je prljavo i ružno izašlo je na videlo u postapokaliptičnim slikama sadašnjeg Šamca. Rastavši se od izbledele table Čiča Draže, prešli smo most preko Save i stigli u Slavonski Brod gde nas je dočekao XXI vek; čisti i uredni trgovi, uređeni centar, šetališta i, naravno, naša omiljena gastronomska meta, kafana „Pizzeria Uno“, bez koje nijedna poseta Slavonskom Brodu nema smisla. Ako želite foto-dokaze, izvolite: pred vama je galerija koju je svojim aparatom ovekovečio Braca Stefanović. Bilo je uzbudljivo, jer, rekoh: inostranstvo je uvek – inozemstvo!
Subot 01 S

Severna geografija: Subotica i Palić

Ott ahol a szépség él

Naš fotoreporter Braca Stefanović obreo se nedavno blizu državne granice – šifra North: baš na Paliću sa sve jezerom, molovima, hotelima, prekrasnim arhitektonskim uspješnicima, a potom u Subotici („Tamo su mnogo fini ljudi“, kaže Braca) gde su ga austrougarski monumenti dokrajčili lepotom elegancije i grandioznim rešenjima za večnost. Atmosfera te nestvarne lepote zadržala se u ovoj photo-galeriji, uvek uz jednu želju: da se opet vratimo vodama Palića i uživamo pod devizom - Ott ahol a szépség él ...
Stef 01 S

Drugo oko u glavi

Natprirodne lepote Crne Gore

Crna Gora možda jes’ malena, kao što kaže pjesma, ali joj to uopšte ne smeta da bude prelepa. Da je Montenegro raj za oči i melem za dušu nije potrebno posebno dokazivati, dovoljno je pogledati fotografije našeg fotoreportera Brace Stefanovića koji je lutao Crnom Gorom i uhvatio prirodne i druge lepote na delu. Nacionalni park Lovćen, Stari grad u Budvi, tvrđava Trojica u okolini Kotora, Stoliv u Boki Kotorskoj, Gornji Cekin, okolina Rijeke Crnojevića, Pljevalja i Cetinja – samo su neke od destinacija koje možete videti u našoj fotogaleriji. Uživajte za sve pare!
Skada 01 S

Skadarsko jezero

Most na Rijeci Crnojevića

Skadarsko jezero je najveće jezero Balkanskog poluostrva. Ovisno o vodostaju, rasprostire se na površini između 370 i 540 kvadratnih kilometara. Jezero je bogato retkim ribama i pticama, a u vodi je obilje bilja. Na jezeru je 50 ostrva, a na nekim od njih su stare tvrđave i manastiri. Niz otočića koji se protežu uz crnogorsku stranu obalu nazivaju se Krajinski arhipelag. Jezero je s crnogorske strane Nacionalni park, proglašen 1983. kao područje od međunarodnog značaja za boravak ptica. Naš fotoreporter obišao je Skadarsko jezero, fotografisao njegovu divlju lepotu na mnogim lokacijama, od sela Karuč i Dodoš, pa sve do Rijeke Crnojevića koju je podigao Ivan Crnojević (1465–1490), koji je da bi izbjegao Tursku vojsku na Obodu podigao utvrđenje i manastir, čija je crkva posvećena Svetom Nikoli. Tu je preneo svoju prestonicu sa tvrđave Žabljak, a manastir je postao sedište zetske Mitropolije. Danas su Rijeka Crnojevića i Skadarsko jezero fenomenalne turističke destinacije, gde se često može čuti prava vavilonska pometnja jezika, jer stranci obožavaju tu da svrate. Gledajte, uživajte, širite i prepričavajte!
Gamzi 01 S

Felix Romuliana

Palata u kojoj je imperator Galerije želeo da provede penzionerske dane

Car Galerije (Gaius Galerius Valerius Maximianus 250-311) rođen je u provinciji Dakiji (Dacia Aureliana) u okolini današnje Sofije. Nije bio rimskog porekla, ali je uspeo da napravi izvanrednu vojnu karijeru i da se, kao sposoban vojskovođa, nametne caru Dioklecijanu, koji mu postaje pokrovitelj i poočim, a zatim ga, u sistemu tetrarhije  proglašava za jednog od cezara 293. god. Svoj odnos sa Dioklecijanom Galerije učvršćuje i brakom sa Dioklecijanovom ćerkom Valerijom. Kao cezar, Galerije je vladao pokrajinom Ilirijom (danas: Albanija, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija). Dioklecijan se povlači 305. godine, a Galerije sebe proglašava za Avgusta. Pokušava da se nametne kao jedini car Rima i ulazi u političku borbu sa Konstantinom, koja traje sve do njegove iznenadne bolesti i smrti 311. Šestogodišnje razdoblje njegove vladavine raspadajućim carstvom (305-311), označili su poslednji službeni progoni hrišćana u Rimu. U delu De Mortibus persecutorum (Povodom smrti progonitelja), istoričar Lactantius, Galerijev (i Konstantinov) savremenik, opisao ga je ovako: "Gori od svih loših vladara prošlih dana. U ovoj divljoj zveri živelo je urođeno varvarstvo i divljaštvo nepoznato rimskoj krvi…" Galerije je bio privržen svojim korenima - zavičaju, zemljacima i rođacima, pre svega majci Romuli, koja je “vatreno obožavala planinska božanstva” i bila osvedočeni neprijatelj hrišćana. U njenu čast je carska palata, koju je počeo da gradi 297. godine, dobila ime Felix Romuliana (srećna Romula). Galerije tu nikada nije živeo. Planirao je da se u odgovarajućem trenutku povuče sa vlasti i tu nastani. Postoje zapisi, ali ne i arheološki dokazi, da je ovde sahranjen. Od 2007. Felix Romuliana je pod  zaštitom UNESCO-a kao deo svetske istorijske baštine.
Cetinj 02 S

Cetinje, prestonica Crne Gore

Grad kao muzej

Cetinje, istorijska ali i sadašnja prestonica Crne Gore, nije uzalud označen kao grad-muzej. Istorija izbija na svakom koraku u ovom gradu, a skoro da nema nijedne građevine u centru koja u prošlosti nije igrala neku značajnu ulogu. Prošlost je gusto zbijena na Cetinju, tako da se na malom prostoru prepliću različiti vekovi i njihove znamenitosti. Tako jedni uz druge stoje manastir Crnojevića koji je podigao osnivač Cetinja Ivan Crnojević u XV veku, Cetinjski manastir koji je podigao vladika Danilo početkom XVIII veka, Njegošev muzej u Biljardi i mnogobrojna poslanstva evropskih zemalja iz vremena vladavine kralja Nikole I. Među potonjima lepotom i zanimljivim arhitektonskim rešenjem posebno se ističe Francusko poslanstvo u Njegoševoj ulici u kojem je danas smešten deo fonda Nacionalne biblioteke "Đurđe Crnojević" (sedište ove institucije nalazi se malo dalje, u zgradi italijanskog poslanstva). Dokoni šetač cetinjskim ulicama na samo par stotina metara naleteće na Zetski dom, prvo crnogorsko pozorište koje je sagradio kralj Nikola, kad pređe ulicu naći će se ispred Fakulteta dramskih umetnosti, na kojem stoji tabla koja ga obaveštava da se tu nekad nalazilo tursko poslanstvo; odmah iza ćoška, čim prođe restoran "Pjat" (odlične priganice, pice, kuvana jela i sve ostalo, btw), sačekaće ga Muzička akademija u zgradi nekadašnjeg Britanskog poslanstva, stotinak metara dalje Njegošev trg gde može da se okrepi u Gradskoj kafani (izvanredna krempita) i svrati do Muzeja kralja Nikole i Biljarde. U neposrednoj blizini je i Umjetnički muzej Crne Gore sa bogatom zbirkom dela jugoslovenskog i crnogorskog slikarstva. Ako je šetač u dobroj formi, može da skokne i do Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. A sve navedeno je tek jedan mali deo onog što Cetinje ima da ponudi radoznalcima. Otuda ne čudi što se cetinjskim ulicama svakodnevno može čuti vavilonska pometnja jezika, u kojoj prednjače nemački, engleski i ruski, mada ima turista i iz mnogih drugih zemalja. Da parafraziramo jednog lokalnog mudraca, to što je Cetinje malo - nema nikakve veze sa njegovom veličinom. Fotografije Cetinja je, za čitaoce XXZ magazina, napravio naš fotograf-urednik Braca Stefanović.
Cvetja 01 S

Godišnjica smrti Josipa Broza Tita (1892-1980)

Pred Kućom cveća 37. put

Stotine poštovalaca lika i dela Josipa Broza Tita i ovog su se 4. maja okupili ispred Kuće cveća na Dedinju, kako bi obeležili 37. godišnjicu od smrti nekadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije (1953-1980) i lidera KPJ (1937-1980). Fanovima iz svih delova bivše Jugoslavije pridružili su se i kineski turisti; proradila je i mala berza sa knjigama, bedževima, značkama i fotografijama Maršala. Svi su se osećali titovski – moćno, ponosno i pomalo nostalgično. O tome svedoče fotografije našeg urednika Brace Stefanovića.

Travanj u glavnom gradu Hrvatske

Zagrebačko proljeće

Ivo Robić je pjesmom „Zagreb, Zagreb“, sve rekao, a naš foto-urednik Braca Stefanović sve uslikao: „Vraćam se Zagrebe tebi, tebi na obale Save/ Vraćam se Zagrebe tebi, tebi pod zidine stare/ Zagreb, Zagreb, otvaraj vrata parkova sva/ Zagreb, Zagreb, najljepši meni si grad Mnoge tajne gornjeg grada/Svaka klupa pivat zna/Mnoge tajne gornjeg grada/ U tvom krilu želim ja/ Vraćam se Zagrebe tebi, tebi na obale Save/ Vraćam se Zagrebe tebi, tebi pod zidine stare Zagreb, Zagreb, otvaraj vrata parkova sva/Zagreb, Zagreb, najljepše pjesme pjevat ću ja/ Zagreb, Zagreb, otvaraj vrata parkova sva/Zagreb, Zagreb, najljepši meni si grad“

Festival mimoze u Beogradu

Flower Power

Usred beogradske Knez Mihailove iznenada su se pojavile mažoretkinje, svirači i igrači iz Herceg Novog, sve u čast legendarno žute mimoze. Slučaj je hteo da se na licu mesta zatekao naš Braca Stefanović koji je hladnokrvno sve zabeležio kamerom; bolje mažoretkinje, odahnusmo, nego samostalni umetnici koji po celi dan ubijaju amaterskom pesmom i gitarom...

Braca Stefanović: Summer In Montenegro

More, pesak, kamen

Opskurna činjenica da deo bolesnih Srba čak i danas ne priznaje referendum o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. godine, ne poništava činjenicu da je upravo Montenegro jedna od najpopularnijih turističkih destinacija upravo iz – Srbije. Zna se i zašto: ono što lepotom nudi Crna Gora, malo ko ima. Ko ne veruje ili neće da veruje, neka pažljivo pogleda slike našeg foto-urednika Brace Stefanovića; kako odoleti moru, pesku, kamenu, prirodi, hrani? Ne vredi se braniti, Crna Gora jeste neodoljiva.

Plutanje oko grada

Beograd na svojim rekama

Dok bude vode, biće i Beograda na vodi; koliko god se to ne dopadalo onima koji neće ni vodu, ni Beograd. Tko u to ne veruje neka pogleda ovaj photo-hommage beogradskim vodama na Savi i Dunavu, šetalištima, splavovima i kupalištima, uz marine i mostove. Naš photo-velemajstor Braca Stefanović nije gubio vreme; pedeset fotografija Beograda s vodom, Vodom u Beogradu, Beograda na vodi – svedočanstvo je grada koji se spustio na svoje reke, posle decenija zaborava.