Tekstovi autora: Josif Brodski

Brods 02 S

Self-comfort

Josif Brodski: Verujem u lični pokret, pokret duše

Svet uopšte nije rđav, može se čak reći da je dobar. A istina je da su ga iskvarili njegovi stanovnici. I ako nešto treba menjati, nisu to detalji pejzaža, treba menjati same sebe.
Brods 01 S

Govor diplomcima Mičigenskog univerziteta

Josif Brodski: Budite skromni

Savetovao bih vam, isto tako, da govorite tiše, ali se plašim da ćete smatrati da sam otišao predaleko. I ne zaboravite da je pored vas uvek neko – bližnji. Niko ne traži od vas da ga volite, ali trudite se da ga ne povredite i da ga ne uznemiravate mnogo.
Brods 03 S

Mi idemo u budućnost

Josif Brodski: O umetnosti i lepoti

Mi idemo u budućnost, a lepota je večna sadašnjost. Suza je pokušaj da se ostane, da se ne ide, da se slije s gradom...
Ranna 01 S

Pa u lice svakom pljuni

Josif Brodski: Ponovo je u bezdan upala stolica

Sklon sam da Brodskog nazovem metafizičkim pesnikom. Prvenstveno u smislu karakteristike engleskih pesnika sedamnaestog veka. Oni su se uključili u naučni prevrat, postavili prema „novoj filozofiji koja u sve sumnja“, kako je napisao Džon Don, prethodeći Dekartu. Odgovori na pitanja o poretku svemira, ljudskoj duši, smislu života i smrti, prestali su da budu očigledni, trebalo ih je ponovo tražiti u novokreiranom haosu koji je šokirao svojom raznorodnošću i bogatstvom, pozivajući jezik na skokove između pojmova i slika uzetih iz različitih oblasti saznanja. Taj jezik je već mnogo šta pozajmljivao od empirijskih nauka, otud između ostalog vratolomna smelost poređenja i metafora u ljubavnoj i religioznoj poeziji. Činjenica da je možda u našem veku ta smelost odgovarajuće ocenjena, a imena „metafizičkih pesnika“ su postala poznatija, ukazuje na izvesnu srodnost sa nama. Posle perioda optimističkog racionalizma nepomireni pesnik je i dalje u poteri za odgovorom kao Brodski, i mora da se meri s jezikom koji je narastao zbog razvoja nauka, s jezikom fizike, psihologije, biologije (Česlav Miloš
Brods 04 S

Sloboda – to je kad zaboravljaš srednje ime tirana

Josif Brodski: Nije da ludim

Sklon sam da Brodskog nazovem metafizičkim pesnikom. Prvenstveno u smislu karakteristike engleskih pesnika sedamnaestog veka. Oni su se uključili u naučni prevrat, postavili prema „novoj filozofiji koja u sve sumnja“, kako je napisao Džon Don, prethodeći Dekartu. Odgovori na pitanja o poretku svemira, ljudskoj duši, smislu života i smrti, prestali su da budu očigledni, trebalo ih je ponovo tražiti u novokreiranom haosu koji je šokirao svojom raznorodnošću i bogatstvom, pozivajući jezik na skokove između pojmova i slika uzetih iz različitih oblasti saznanja. Taj jezik je već mnogo šta pozajmljivao od empirijskih nauka, otud između ostalog vratolomna smelost poređenja i metafora u ljubavnoj i religioznoj poeziji. Činjenica da je možda u našem veku ta smelost odgovarajuće ocenjena, a imena „metafizičkih pesnika“ su postala poznatija, ukazuje na izvesnu srodnost sa nama. Posle perioda optimističkog racionalizma nepomireni pesnik je i dalje u poteri za odgovorom kao Brodski, i mora da se meri s jezikom koji je narastao zbog razvoja nauka, s jezikom fizike, psihologije, biologije (Česlav Miloš)
Dkis1

Taj Jugosloven je bio veliki pisac

Josif Brodski: Predavanje o Danilu Kišu

Taj Jugosloven je bio veliki pisac Austrougarske, bard njenih ljudskih ruševina, njihovog tragičnog i zlokobnog postscriptuma, u kome je rođen. Slavna Mitteleuropa – alias srednjeistočna Evropa ili još preciznije, zapadna Azija – prve polovine XX veka, posebno dvadesetih i tridesetih godina za Kiša je bila ono što je za Vilijema Foknera bila Joknapatafa ili Aleksandrija za Konstantina Kavafija. I Kišovo umeće je kao i njihovo krajnje retrospektivno, odnosno, temelji se na svesti da naša vrsta koristi istu vlast – intelektualnu – za razumevanje istorije naroda i istorije pojedinaca. Zahvaljujući tome osećanje kolektivne istorije kod Kiša je veoma lično, a osećanje lične istorije – tragično javno. I jednu i drugu posmatra kroz isto sočivo
Crry 01 S

Baš kao ljubav i smrt

Moja treća zapovest: Ne tuguj

Otac je, dodajem, umro u svom krevetu, radujući se životu. To znam jer sam, kada su ga odneli, pod njegovim jastukom našao tom Iljfa i Petrova
Samonari 02 S

Neprijatne stanice

Danas se ukrcavate na voz bez voznog reda

Zato nikada nećete stajati u mestu, čak i kad vam se čini da to činite; ovo mesto od danas postaje vaša prošlost
Lane

Ne mogu izdržati smrt uma

Josif Brodski: Pisma zidu

Krikni moje ime. Majstor si ti vriska i ruganja./ Krikni moje ime. Lako je uplašiti mališana./ Krikni moje ime. Nisam to ja što će sad vrisnuti:/ Ej, mališa! --- i u taj čas prostranstvom poleteti
Cvetae 01 S

Pesnik i proza

Svest koja teče kroz korito etike

„Čitanje je“ – kaže Cvetajeva – „saučestvovanje u stvaralaštvu.“ To je, naravno, izjava jednog pesnika. Lav Tolstoj tako ne bi rekao. U toj izjavi načuljeno uvo jasno oseća autorsku (i žensku, pri tom), ponosom prigušenu notu očajanja pesnika užasno umornog od sve većeg – sa svakim sledećim stihom – razilaženja sa auditorijumom. I u obraćanju pesnika prozi – toj á priori „normalnoj“ formi opštenja sa čitaocem – postoji uvek nekakav motiv snižavanja tempa, menjanja brzine, pokušaja da se čovek razotkrije, da objasni samog sebe. Jer, bez saučestvovanja u stvaralaštvu nema razumevanja: a šta je drugo razumevanje ako ne saučestvovanje
Brodski 01 S

Ono što se naziva pesnikom

Jedna jedina rima

Kada jednom iskusi to pokretanje,više nije u stanju da ispusti priliku da ga iskusi ponovo
Faffa 06 S

Ustaju generali i lajanje se ori

Priča

Generali grme: "Sire, ta valja! Novac je naš/ od zvona za sahrane./ Nek sunce, što ne zalazi u tvome carstvu, baš/ nigda drugom ne grane!"...
Huuh 04 S

Sjećanja na pisce: Vistan Hju Odn (4)

Pokloniti se senci

Bez obzira na to kakvi su bili razlozi što je presekao Atlantik i postao Amerikanac, rezultat je taj da je spojio oba engleska narečja i postao da parafraziram jedan njegov stih naš prekookeanski Horacije. Ovako ili onako, sva putovanja koja je preduzimao po zemljama, pećinama duše, doktrinama, verama nisu služila toliko da bi usavršila njegovu argumentaciju, koliko da se proširi njegov govor. Ako je poezija nekada i bila za njega stvar časti, živeo je dovoljno dugo da bi mu jednostavno postala način života. Otuda njegova autonomnost, duševno zdravlje, uravnoteženost, ironija, distanca ukratko, mudrost. Šta god bilo, čitanje Odna jedan je od retkih dostupnih načina (ako ne i jedini) da se osetimo čestitim ljudima. Ne znam, zaista, je li mu to bio cilj.
Brods 04 S

Govor povodom dodele Nobelove nagrade

Lice sa posebnim izrazom

Jezik, i čini se književnost, stariji su, neizbežniji i dugovečniji od bilo koje forme društvene organizacije. Negodovanje, ironija ili ravnodušnost, koje književnost često ispoljava prema državi, u suštini su reakcija postojanog, bolje reći, večnog u odnosu na privremeno, ograničeno. U krajnjem slučaju, dokle god država dopušta sebi da se meša u poslove literature, literatura ima pravo da se meša u poslove države. Politički sistem, forma društvenog ustrojstva, kao uopšte svaki sistem, po opredeljenju je forma prošlog vremena koje pokušava da se nametne sadašnjem (a često i budućem), i čovek čija je profesija jezik poslednji je koji može da dozvoli sebi da na to zaboravi. Istinsku opasnost za pisca ne predstavlja toliko mogućnost (često realnost) proganjanja od strane države, koliko mogućnost da ga država hipnotiše monstruoznim (pod izgovorom promene na bolje) uvek privremenim potezima
Brods 02 S

Govor na svečanosti dodele diploma

Pripremite se za sukob sa Zlom

Postoji, istina, još veći razlog da se čovek oseti nelagodno kada javno raspravlja o ovoj temi; nije samo u pitanju odbojnost da mlada bića vidite kao potencijalne žrtve. Ne, to je jednostavno trezvenost koja omogućava da se među vama naslute i potencijalni zločinci, a pogrešna je strategija otkrivati tajne otpora pred potencijalnim neprijateljima