Tekstovi autora: Vladimir Majakovski

Aaajo2

I Bog će nad knjigom mojom da pusti suze!

Pa ipak

Ko krčma plaši me vaš strašni sud!/ Mene će jedinog kroz goruće zdanje/ prostitutke poneti ko svetinju svud/ i Bogu pokazati kao opravdanje.
Mejso1

U radosti ogroman

Srećan sam

Građanine,/ vi ste, umorni od čekanja,/ neko bi me/ od vas rado izgrdio./ Ne uzbuđujte se,/ priznajem,/ bez kolebanja,/ duvan sam/ danas/ ostavio.
Sergg 01 S

Otišli ste, što se kaže, na svet drugi

Sergeju Jesenjinu

Na dan bi ste po sto stihova pisali,/ Zamorno i dugo k’o Doronjin./ A ja mislim da se to oseti,/ Na sebe bi ste još pre digli ruke./ Bolje je od vodke umreti,/ Nego od dosade puke!
Aatk 46 S

Proleteri duha i tela

I pesnik je radnik

Svakako -/ ribarenje, časna stvar dođe./ Izvlačiti mrežu/ kad puna kečiga bude./ Pesnički rad častan je takođe -/ loviti ne ribe, nego žive ljude./ Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,/ da se usija gvožđe pod rukom kovača./ No zašto/ ko dangube neko da nas kori?/ Mozgove turpijom jezika glačam
AAaac3

Zainat buržujskoj Evropi

Himna onanista

Strop se lijepi za dupe, no mi ne gunđamo – pravimo komuniste, zainat buržujskoj Evropi!
Done65

Znate li, nedarovite njuške uboge

Vama

A kad bi on, odveden u klanja,/ video sad, ranjen, vaša lica umilna/ kako sa njuškama umazanim od ždranja/ pohotno recitujete Sjeverjanjina!
Vladimir Majakovski

Ja lično: Autobiografija

Robija, partija, revolucija, poezija

U toku dana napišem pesmu. Tačnije — odlomke. Loši. Nigde objavljeni. Noć. Sretenjski bulevar. Čitam Burljuku retke. Dodajem — to je neki moj poznanik. David stade. Pogleda me. Riknu: „Ta, ovo ste glavom vi napisali! Ta vi ste genijalni pesnik!" Obradovao me tako grandiozan i nezaslužen epitet uz moje ime. Utonuo sam u stihove. Te večeri sasvim neočekivano, postao sam pesnik. Već sutradan, upoznajući me sa nekim, Burljuk je grmeo iz basa: „Ne znate? Moj genijalni prijatelj. Čuveni pesnik Majakovski." Mu¬vam ga. Ali Burljuk je neumoljiv. Odlazeći, zarežao je na mene: „Sada, pišite. Inače, dovešćete me u sasvim glup položaj"
Dijalolo1

U samoj stvari, gde su te ptice?

Plitka filozofija na dubokim mestima

Crknuta riba usamljena sred vode./ Ko slomljena krilca -/ peraja trag./ I pliva tako, i ode vragu