Tekstovi autora: Predrag Crnković

Aputop2

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Retimno (3)

Na grčkim ostrvima se ne zaključavam

Gladan sam Retimna, i doslovno, pa zbog vetra i još tmurnog neba menjam plan: mokru odeću za putovanje kačim štipaljkama za uže, vadim jedan od četiri kompleta za more, tuširam se, čak oblačim i jaknu, koju presavijenu nosim u mreži poklopca kofera iako za nju nikada nema potrebe, pa odlazim na Štrand Roud, popularnu Venizelosovu džadu, da slike s peščane plaže postavim na instagram. Brže-bolje preskupim sms-om poručujem i dve pesme u emisiji Radio Morave „Pozdravi i želje slušalaca“; „More“ Šarla Trebea i „Vlaško kolo“ Tuti Fruti benda s tekstom: „Pozdravljam babu na odsluženju predvojničke obuke u rusko-srpskom kampu i teču Arčibalda na privremeni rad u Australiju s ove pesme i poručujem da je more toplo a Grci da nas volu kao i uvek, uprkos propagandi.“
Milano

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Milano (2)

Putovanje bez razumnog povoda i preke potrebe

Zgrade, terase i lođe izgledaju taman toliko neluksuzno da pružaju iluziju priuštivosti, a opet i ušuškani, da mame da se tu skrasim. Za tako nešto je potrebno da dobijem sedmicu na lotou. Dugo sedim u bašti poslastičarnice, uživam u vetru koji ćarlija pod tendom i proučavam prozore na zgradama preko puta. Zatim produžavam do jednog kafea u staroj zgradi pored veštačke rečice što glumi slepi amsterdamski kanalčić. Bašta je u senci vinove loze koja se uvija oko čvornovatih grana drveća. Završavam popodne negronijem koji pijuckam dugo, boreći se da ne zadremam
Milano

Jedno malograđansko turističko putešestvije: Milano (1)

U Italiji čovek ne može da pati od žeđi

U Milano sam nominalno stigao da bih nazočio I-Day's rock festivalu s ponudom u vidu dva brata Gallaghera obaška, Pearl Jam, The Killers i Offspring, koji su spali na to da budu predgrupa za Queens of the Stone Age, a dok sam kloparao koferom po trotoaru, još nisam prelomio da li ću 25. uveče da idem na Queen s Adamom Lambertom u Mediolanumu. A zapravo sam došao da bih dao sebi izgovor zašto iz Malpense hvatam IziDžetov let do Herakliona kad mi nemamo čarter letove za grčka ostrva izvan agencijskih ponuda
Aastark 06 S

Urednik edicije „Prva knjiga”

Trema

Objavljujemo pripovetku “Trema” Predraga Crnkovića koja je dobila prvu nagradu na konkursu “Milutin Uskoković”, ali je žiri odlučio da nagradu ne dodeli, jer se Crnković u rešenju šifre potpisao pseudonimom, sa čim žiri nije uspeo da izađe na kraj. Priča je poslata pod šifrom “Redak zver u ajmokcu”
Aailusa 05 S

Kako su mi oduzeli nagradu „Milutin Uskoković“

Borba protiv pseudonima

Žiri ne nagrađujte JMBG, ličnu kartu i birokratske dokumente, nego priče. Pozivanje na „strogo pridržavanje propozicija“ (što pretpostavljam da su inspirisali Vesna iz Bora i sujetni Čarli i što piše na pišman-stranici, kojom je povučena odluka o dodeli I nagrade) naprosto ne odgovara istini, jer nigde u propozicijama ne stoji da je zabranjeno koristiti pseudonim. (A njihova reakcija da su odustali od I nagrade, čim su nanjušili da je dobitnik Crnković, govori da nisam džabe išao na pseudonim)
Aasnicel 01 S

Danska za početnike: Crni u kuhinji

Hakkebøf med flødesovs og stegte kartfoler

Ovi hijeroglifi gore (žao mi je što fale i moja druga dva omiljena slova, „å“ odnosno „æ“, probaću da ih ubacim, makar u ime Džontrinog sestrića rođenog u Brobyværku, ili Ålborgu, ne mogu da se setim), dakle, ovi hijeroglifi gore znače – "faširane šnicle". Sa umakom i restovaim krompirićima. Faširane su šnicle, kao, nacionalno jelo. Samo se ne zna da li Šveđana ili Danaca. Neće oni zaratiti zbog toga, ne bojim se. Ovako kako sam ih ja spremio, dne 18. junija fiškalne 2010, ispalo je šveđanski, ali na danskom tlu, kao neka vrsta (potpuno nepotrebne) ”upoznajte se, nemojte da ratujete” – akcije, u organizaciji plavih beretki i konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. U neskandinavskim etničkim vicevima obično neka plavuša s kikama i u uskim hlačicama nudi ”Swedish meat balls” iz košarice, pa se skine gola i skoči na stare i mlade oko nje. (Ili sam to pomešao Benija Hila, danske porniće i Stevu Karapandžu?!)