Tekstovi autora: Ana Ahmatova

Fafa 01 S

Pusti, ja sam ko i svi

Pijem za ugašeno ognjište moje

Nećemo piti iz te iste čaše/ ni vodu, a ni slatko vino, niti/ ljubiti se u rano jutro naše,/ ni navečer kroz prozor motriti./ Ti dišeš suncem, mene luna plavi,/ ali u jednoj živimo ljubavi.
Bba6

Rekvijem

Točkovima crnih marica

I kad išle su niz muke žive/ Već kolone osuđenika,/ Kad su pištale lokomotive/ Onu kratku pesmu rastanka.
Pokris 28 S

Ukratko o sebi

Znala sam sve o stihovima, a ništa o prozi

Strašna sablast, koja se pričinjala mojim gradom, tako me ošamutila da sam taj susret opisala u prozi. Tada su nastali ogledi “Tri jorgovana”, i “U gostima kod smrti” – i to o čitanju stihova na bojišnici u Teriokama. Proza mi se uvijek činila tajnom i napašću. Ja sam od samoga početka znala sve o stihovima, a ništa nisam znala o prozi. Prvi moj ogled su listom hvalili, ali ja, naravno, nisam vjerovala. Pozvala sam Zoščenka. On je zapovjedio nešto izbaciti i rekao da je s ostalim suglasan. Ja sam bila zadovoljna…
Ana Ahmatova

Pijem za zemlju rođenu našu u kojoj ležimo svi

Novogodišnja balada

Moj muž, i ja, i prijatelji dočekujemo Novu godinu. Zašto su mi prsti krvavi i crveni, i zašto osećam otrov u vinu?
Aasu 01 S

Zvuci u etru trunu u letu

Cinque

Ali te živog, i na javi/ dozivam, čuješ, da se javiš./ Ta vrata koja otvori ti/ ja nemam snage zalupiti
Sexu 03 S

Dobro je što se ne uzesmo, i ne nazva me dragom svojom

Iz crnih pjesama

Ne biste poznali me sada/ na nekoj postaji posljednjoj/ u toj što bješe, jao, mlada,/ u toj Parižanki poslovnoj