Na to se deca fame i nada koče od smeha na ivici trotoara, a mali kronopio tvrdoglavo mrzi svog oca, i obavezno će mu posle pripremiti podvalu između prve pričesti i vojne službe
Znam samo sam govorio o vidljivim podudarnostima. Na primer, to što je Lik ličio na mene nije bilo važno, iako je bilo važno za otkrovenje u autobusu. Ono što je zaista važno bili su sledovi, a to je teško objasniti jer se tiču karaktera, nejasnih sećanja, bajki iz detinjstva. U to vreme, hoću da kažem, kada sam bio u Likovim godinama, prošao sam kroz gorak period koji je počeo nekom beskrajnom bolešću, posle sam usled oporavka otišao da se igram s drugovima pa sam slomio ruku, a čim sam se iz toga izvukao, zaljubio sam se u sestru školskog druga i patio onako kako se pati kada čovek nije kadar da pogleda u oči devojci koja mu se podsmevala
Jedan od njih dvojice otvori oči ili ih zatvori. I vrata su u nečemu podsećala na oko koje se otvara ili zatvara. Feraguto ponovo zapali cigaretu i stavi ruke u džepove
– Život je čekaonica – reče ćelavi gospodin, gazeći cigaretu veoma pažljivo i gledajući svoje ruke kao da više ne zna šta će s njima, i stara gospođa je uzdahnula s dugogodišnjim odobravanjem i sklonila bočicu baš kada su se vrata u dnu otvorila i ona druga gospođa izišla s izrazom na kojem su joj svi pozavideli, uz bezmalo sažaljivo do viđenja kada je stigla do izlaznih vrata
Upinjem se na svoj način da shvatim, da otkrijem; posmatram je, ali ne uhodim; pratim je, ali ne sumnjam; volim taj čudesni a okrnjeni kip, jedan nedovršeni tekst, odlomak neba ucrtan u prozoru života. Svojevremeno mi se činilo da je muzika put koji će me istinski odvesti do Alane; gledajući je kako sluša naše ploče Bartoka, Djuka Elingtona i Gal Koste, neka postupna prozirnost uvukla bi me u nju, muzika bi je obnažila nekako drugačije, činio ju je sve više Alanom jer Alana nije mogla da bude samo ta žena koja me je oduvek gledala ne krijući ništa od mene
Reći ću nešto što ne bi trebalo jer niko ne bi povjerovao, ali uspijeh mi ne pričinjava zadovoljstvo. Drago mi je što mogu živjeti od onoga što napišem, pa se moram nositi sa popularnom i kritičkom stranom uspijeha. Ali kao čovjek, bio sam mnogo srećniji dok nisam bio poznat, mnogo srećniji. Sada ne mogu otići u Latinsku Ameriku ili Španiju, a da me ne prepoznaju na svakih deset metara i zatraže autograme, zagrljaje. To je veoma dirljivo jer se radi o čitaocima koji su pretežno veoma mladi. Srećan sam što vole ono što radim, ali je prilično stresno za mene kada je u pitanju privatnost. Ne mogu otići na plažu u Evropi; za pet minuta pojavi se fotograf. Izgledam tako da je nemoguće maskirati se; da sam niži mogao bih se obrijati i staviti naočare za sunce, ali sa svojom visinom i dugim rukama prepoznaju me izdaleka (Džejson Vajs)
Zapravo oni misle da su mudri - kaže odjednom. Misle da su mudri jer su dovukli gomilu knjiga i pojeli ih. Smešno mi, jer su to zapravo dobri momci, a žive ubeđeni da je ono što uče i ono što rade vrlo teško i vrlo duboko
U nekom škotskom selu prodaju se knjige sa jednom praznom stranicom izgubljenom u nekom delu svezka. Ako čitalac stigne do te stranice u trenutku kad otkuca tri popodne, umre.
Više puta porodica je pokušavala da izvuče iz tetke neko razumno objašnjenje tog straha da će pasti na leđa. Jednom prilikom dočekala nas je ćutanjem dubokim kao smrt...
Gospodinu padnu naočare na pod i glasno zveknu o pločice. Gospodin se tužno sagne jer su stakla za naočare vrlo skupa ali na svoje veliko čuđenje otkriva da se ona, čudom, nisu razbila.
Gledaš me, gledaš me izbliza, sve bliže me gledaš, zatim se igramo kiklopa, gledamo se iz sve veće blizine a oči postaju sve veće, približavaju se i pretapaju, kiklopi se gledaju i zbunjeno dišu a usta se sreću, bore se u toplom, grickaju se usnama...
U svitanje sledećeg dana izabrao si jedan sivi zid i nacrtao beli trougao okružen mrljama koje liče na hrastovo lišće; iz iste kafane na uglu mogao si videti taj zid (već su bili očistili vrata garaže i jedna patrola se besno stalno iznova vraćala) u predvečerje si se malo udaljio ali samo zato da bi izabrao druge uglove iz kojih ćeš posmatrati, premeštao si se sa mesta na mesto, kupujući sitnice po radnjama kako ne bi previše privlačio pažnju. Već je bio mrkli mrak kada si začuo sirenu a reflektori ti zaslepili oči. Pored zida je nastalo nekakvo komešanje, pritrčao si protivno zdravom razumu i samo slučaj ti je išao na ruku kada je jedan auto skrenuo iza ugla i zakočio kada je video maricu, on te je zaklonio pa si mogao videti tučnjavu, crnu kosu koju su cimale šake u rukavicama, udarce nogom i krike, nejasan prizor plavih pantalona pre nego što su je ubacili u kola i odveli je
Moja braća okupila su se u jednom uglu vrta zavijajući poput vukova. Zgrnulo se prilično sveta, ali mi smo ćutali i radili sve do mraka, završivši plato i dva mala stepeništa (za sveštenika i osuđenog, koji se ne smeju penjati zajedno)
