Tekstovi autora: Aleksandar Tišma

,,Kad će stići moja mama? Sačuvao sam za nju ovaj komad kolača…’’ Nikada, niko. To ostaju neizbrisive mrlje na licu čovečanstva...

Ne kao supružnici/koji skupa prebolevaju/ožiljke srebroljubive svakidašnjice/ljubavnici se sastaju samo/u naponu nepristransne snage/da uživaju

Oni su kao ljudožderi/gladni jedno drugoga/ i ne zaziru od nezgrapnosti/ razgolićavanja i nužda/ jer ih one/ posle svake nadmene stanke/ ponovo bacaju na jedre/ zapaljene opruge postelje

reč koju nismo rekli/ iz gordosti/ poseta koju nismo učinili/ povlačeći se od nekorisnog/ uzajamnost/ koju nismo priznavali/ jer nam se činilo/ da smo i sami/ vrlo jaki