Tekstovi autora: Milivoj Bešlin

Studentska pobuna 68

Studentski juni u Jugoslaviji: 1968 – 2018.

Kako je većina šezdesetosmaša konvertirala u nacionaliste

Vladajućoj SPS na čelu se nalazio jedan od lidera studentskog pokreta, Mihailo Marković (potpredsednik i glavni ideolog), dok su nacionalističku opoziciju predvodili Vuk Drašković (SPO), Dragoljub Mićunović i Ljubomir Tadić (DS). Slična je situacija bila i u manje uticajnim političkim, ali i intelektualnim i medijskim krugovima u Beogradu devedesetih (N. Popov, M. Životić, M. Ekmečić, M. Bećković, M. Danojlić, Lj. Ristić, itd.). Zbog navedene političke i intelektualne hegemonije šezdesetosmaša (od kojih je nesumnjiva većina konvertirala u nacionaliste i protagoniste ratne politike) sprečavani su pokušaji racionalnog i kritičkog istraživanja, saznavanja i interpretacije navedenih istorijskih događaja. Čini se, prema dominantnoj kulturi sećanja na pedesetogodišnjicu junskih zbivanja, ni danas, 2018. nije se dogodio iskorak od romantizacije i retuširanja istorije
Cetni 01 S

Srpsko-bošnjački odnosi i revizija istorije

Dan pobede nad fašizmom i slavljenje genocida

Vezanost današnje dominantne Srbije za četničku simboliku je prevashodno odnos prema idejama velike Srbije, etničkog razgraničenja i čišćenja nesrpskih naroda i donekle antikomunizma. Sve tri karakteristike spadaju među konstitutivne za nacionalističku ideologiju kao ključnu legitimacijsku osnovu srpske politike poslednje, bezmalo, tri decenije
Konfer 12 B

Srpsko-albanski odnosi u balkanskom kontekstu

Čuju li zapadni kabineti Dodikove ratne bubnjeve?

Priliku za nacionalističku homogenizaciju zloupotrebom kosovske mitologije ne propušta najveći bosanski manipulant, Milorad Dodik. U intervjuu jednom od opskurnih režimskih tabloida u Beogradu, od milja nazvani “šumski firer”, tvrdi da bi i manji bosanskohercegovački entitet trebalo uključiti u pregovore o Kosovu. Polazeći od lažne tvrdnje da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, Dodik nudi ponovno rasklapanje Bosne, pokušavajući da beogradsko priznanje kosovske državnosti uslovi prihvatanjem banjalučkih separatističkih namera. Opet teritorijalna namirenja i trgovine. Rat u najavi
Miloš Zeman

Od praškog proleća do samookupacije

Miloš Zeman, miljenik Kremlja na čelu Češke

Kako se dogodilo da zemlja koja je prvi put okupirana iz Moskve jednom defenestracijom, a drugi put uz pomoć čak 100.000 tenkova, baš na sedamdesetu, odnosno, pedesetu godišnjicu okupacije, izabere za predsednika, na slobodnim izborima, kandidata miljenika Kremlja. Ako je korpusu evropske političke kulture Češka podarila pojam defenestracije, nije li nam sad ukazala i na pojam samookupacije?!
Beckov 01 S

Relativizacija i preziranje istine

Srpstvo ogrezlo u laži

I Rusija i Srbija, tj. režimi u Kremlju i Beogradu, idu ka tome da odnose dveju zemalja u savremenosti svedu na rang iz 1838. godine. Ideal (pro)ruske gubernije – poluzavisna balkanska državica koja se u svemu drži uz skute velikog ruskog brata. Da nije tako, neko bi se u Srbiji dosetio da je ove godine i sedamdeseta godišnjica jednog mnogo važnijeg događaja koji se, takođe, tiče odnosa Beograda i Moskve. Godišnjica Rezolucije Informbiroa i raskola Jugoslavije i Staljina, retka je godina u našoj prošlosti koja je imala planetarni i svetskoistorijski značaj
Aputija 01 B

Čekajući drugo poluvreme

Trbuhozborci ruskih interesa na Balkanu

Cenjeni jugoslovenski šef diplomatije i jedan od najumnijih ljudi koje je Srbija imala na svom čelu, Marko Nikezić, govorio je da živeti na Balkanu, a ne smatrati imperijalnu Rusiju ključnom opasnošću po vlastiti politički integritet, znači samo dve stvari – ili vam ništa nije jasno, ili se nalazite na drugoj strani. Svaka destabilizacija Evrope dar je s neba za režim u Kremlju, a Evropa se, istorijski je potvrđeno, najlakše destabilizuje preko Balkana. U tu svrhu i poslednji ovde citirani Dačićev stav: Srbiji je potrebno novo Načertanije ili Memorandum. Intencije teško mogu biti jasnije – Memorandum SANU je bila i najava i priprema rata koji će srpski nacionalizam povesti na razvalinama federativne Jugoslavije, koju je sistematski potkopavao, neskriveno priželjkujući njen slom još od kraja šezdesetih godina 20. veka. Dakle, Srbiji je potreban novi ekspanzionistički dokument, svojevrsni ratni plan za drugo poluvreme, poručio je prvi potpredsdnik vlade Srbije
Suvens 02 B

Granice na Balkanu nisu ni privremene ni provizorne

Rusko-srpske imperijalne pretenzije

Svim državama prema kojima je srpski nacionalizam u prošlosti pokazivao (i do danas pokazuje) pretenziju, smatrajući ih delovima imaginarne velikosrpske tvorevine, ne može biti ostavljeno da samostalno donose odluke koje se tiču važnih pitanja. Indikativno je da se navedeni opseg srpske pretenzije poklapa i sa ruskim poimanjem interesnih sfera na Balkanu
Puttoo 13 B

Bitka za prokremljovsku “neutralnost”

Ruski udar na Balkan

Kao i godinama unazad, najsnažnije izložena neprijateljskoj vatri iz Moskve bila je Crna Gora. Uzrok je jasan. Institucije Crne Gore pokazale su se stabilnijim od makedonskih, a odlučnost vladajućih struktura da ne dopuste režimu iz Kremlja da utiče na političke odluke, veća od bilo koje druge zemlje na Balkanu. Osujećivanje pokušaja državnog udara i izazivanja nemira u izbornoj noći i suđenje organizatorima i izvršiocima toga čina, nije samo poraz ruskih vlasti, već je hapšenje i razotkrivanje optuženih ruskih agenata, kao i hitni dolazak šefa ruske tajne službe u Srbiju da odvede pohapšene vinovike, dokaz teške blamaže kojom je Crna Gora izložila zvaničnu Rusiju
Diskriminacija

Balkanski ostrakizmi

Progonstvo kritičke misli

Kao prema nepisanom pravilu, progonjeni su bili najsvesniji umovi i kritički intelektualci koji su odbijali da se pridruže bratstvu u krvi, zločinačkom konsenzusu koji su ova društva, srpsko i hrvatsko pre svih, napravili da bi uspešno realizovali ratnu i velikodržavnu politiku. Njihove i naše razlupane i opustošene, ali etnički sve čistije i nacionalno sve homogenije državice, verno svedoče o tome. Ipak, za navedene anticivilizacijske gestove potrebna je saglasnost najširih slojeva društva. I ona je dobijena
Herta 03 S

Društveni i medijski linč nobelovke

Zla Herta i dobri Ditman među Srbima

Kritika Miloševića i njegove zločinačke politike, iščezla je i za gotovo sve medije u Beogradu Herta Miler je napadala i kritikovala “Srbe”. Ni sama Milerova nije načinila jasnu distinkciju između Miloševićeve politike i čitavog srpskog društva, smatrajući da je za realizaciju tako opsežne ratne politike potrebno nešto više od volje samog vrha autoritarne vlati. I ne sluteći, Srbija joj je dala za pravo. Za neke buduće istraživače, ostao je zapanjujuć primer samoidentifikacije današnjeg društva u Srbiji sa agresivnom ratnom politikom iz devedesetih