Tekstovi autora: Milivoj Bešlin

B. Krivokapić

Humboltov papagaj

Boro Krivokapić, poslednji Jugosloven

Posmatrao je jugoslovensku državu kao neponovljiv emancipatorski podvig svih njenih naroda, jer je istorija južnoslovenskih naroda, pre Jugoslavije, hiljadugodišnja „istorija ropstva“. Svi ti narodi, govorio je, jednom u istoriji, sakupili su „svoju zapretenu snagu i zahvaljujući antifašističkom pokretu Titovih partizana stvorili čudo od države“. Jugoslavija za Krivokapića nije samo država, ona je „kulturni podvig njenih naroda“. Osim emancipatorskih dometa, smatrao je Jugoslaviju i prosvetitetljskim projektom zapadne političke ideje, najupornje rušene i osporavane sa Istoka, tvrdio je, nasuprot nametnutim teorijama zavere ovdašnjih nacionalističkih propagatora
Aaraa 01 S

Ratko Mladić i Srbija

Balada o uzvraćenoj ljubavi

Relativizacija ratnih zločina, negiranje genocida i sistematska heroizacija i popularizacija masovnih ubica, ostaviće teške i duboke posledice po srbijansko društvo narednih decenija. Posledice pogubnog delovanja trajaće, kao i svako zagađenje, još dugo. Verovatno decenijama
Crnn 01 S

„Nepostojeći“ susedi Srbije

Odakle pravo Crnoj Gori da se ponaša kao država?

Za dominantni deo srpske intelektualne, političke i medijske elite – Kosovo je lažna država, Bosna i Hercegovina je nemoguća, Crna Gora je nepostojeća, Makedonija na duži rok neodrživa, Hrvatska zločinačka i na taj način delegitimisana za postojanje. Suštinski srpski nacionalizam nikada nije pristao na postojanje ovih zemalja kao suverenih i kao subjekata u međunarodnim odnosima. Jednoglasje i ideološka unisonost su u Srbiji neporecivi. Značajno više kulturne, društvene i ideološke pluralnosti bilo je u Srbiji pod komunistima, nego u vremenu terora dogme o „nacionalnom jedinstvu“
Beckk 07 S

Kad se ujedine vlast i opozicija

Saborno i homogeno – protiv Crne Gore

Seća li iko od medija u Srbiji da su i institucije Srbije svojevremeno proterale crnogorsku ambasadorku Anku Vojvodić?! Ni jedan medij u Srbiji nije se dosetio da je pre samo nekoliko sedmica ugledni i umereni kosovski intelektualac i filozof, Škeljzen Malići, sprečen da uđe u Srbiju. I dokle će da pretrajava teza o tome kako su nacionalizam, fašizam, širenje verske rasne i nacionalne mržnje, pozivi na nestanak ili okupaciju susednih država ‒ pravo na slobodu govora?! Pod izgovorom borbe za slobodu javne reči, srpski nacionalizam je 70-ih i 80-ih godina 20. veka otvarao srpsko pitanje, ne kao demokratsko ili pitanje građanskih prava. Otvarao ga je kao teritorijalno u priprema za nasilnu promenu granica
Puttoo 13 B

Duga ruka Kremlja

Rusija i “zamrznuti konflikti” na Balkanu

U ruskokolonaškom orkestru za destrukciju Balkana prva truba je šef kriminalnog i separatističkog režima u Banjaluci, Milorad Dodik. Beskrupuloznim i bahatim pretnjama koje nije skrivao, potkupljivanjem i jednom od najmasovnijih izbornih krađa, kvazietatistički “laktaški“ režim u manjem bh. entitetu, uprkos sve brojnijim protestima gnevnih i poniženih građana, održao se još neko vreme. Zvanična Srbija je dala svoj puni doprinos Dodikovoj pobedi. Pirova pobeda koja će jednoga dana Srbiju skupo koštati
Pokro11

Igranje šibicama i dinamitom

Predstojeći izbori nisu samo odbrana BiH, nego i mira na Balkanu

Dok u Makedoniji sledi borba za implementaciju Sporazuma iz Prespe, sledeći najveći regionalni izazov su opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Zvanični Beograd, njegovi mediji i propagandisti, čak i lično predsednik Srbije – stali su u odbranu Milorada Dodika. Do sada najozbiljnije ugroženi šef nečega što bi najviše ličilo na odmetnutu tzv. “Donjecku republiku” na istoku Ukrajine, pozvao je u pomoć svoje najjače adute – Putina i Vučića. Dileme više nema kada je reč o proizvođačima haosa i nestabilnosti na Balkanu, kao i zagovornicima novog sukoba u Bosni
Dgras 01 S

Stanje neobjavljenog rata

Uvrtanje ruke susedima

Stanje neobjavljenog rata sa svim postjugoslovenskim susedima (i Albanijom) je postalo konstanta. Besprimerni izlivi mržnje i gebelsovske propagande prema susedima u režimskim medijima prevazilazili su po vulgarnosti čak i Miloševićevu propagandu iz 90-ih godina. Ciklično se u izlivima mržnje menja samo objekat. Jedan po jedan sused dolazi na red, izazivaju se konstantne krize, da bi se one “mudrom politikom” vođe rešavale, uz tragikomični narativ o brizi za nacionalne interese i zaštitu srpskog naroda u regionu
Rijeka Crnojevića

Živko Andrijašević: Crnogorska ideologija 1860-1918.

Pobeda istorijske nauke nad ideologijom

Poznati proces izmišljanja tradicije i konstrukcije identiteta, u ovom slučaju srpskog, nije definisan u vreme knjaza Nikole, već u vreme njegovih prethodnika, koji su ih uneli u političke, književne i istorijske narative i kulturu sećanja. Bez kritičkih i naučno proverljivih znanja o prošlosti, podanici knjaza Nikole smatrali su navedene ideološke obrasce neporecivom tradicijom. Iz tih razloga Knjaževa pragmatična odluka da, usled pretenzija na svesrpski presto, afirmiše srpski identitarni predznak stanovnika Crne Gore, bila je široko prihvaćena. Svakako je tome doprinela i „ideologizirana istorijska svest“, koju su kreirali cetinjski mitropoliti, prikazujući Crnogorce kao „nacionalnu elitu“. Mitotvoračka matrica o nepokorenim podanicima srednjovekovnog carstva odnela je pobedu nad nepostojećom, racionalnom, istorijskom interpretacijom
Prag

Mraz dolazi iz Kremlja: Mogu li se Rusija i sloboda pomiriti?

Praško proleće završilo je pod gusenicama sovjetskih tenkova

Službena Rusija se nakon sloma komunizma izvinila za agresiju na Čehoslovačku. Međutim, obnova imperijalne pretenzije Rusije prema Evropi, nakon 2000. godine, izmenila je i percepciju nasilnog gušenja reformi i demokratizacije iz vremena “Praškog proleća”. Putinova državna televizija je u maju 2015. pokušala da brani neodbranjivo, predstavljajući okupaciju i ubistva nenasilnih civila u Čehoslovačkoj kao “spas” Čeha i Slovaka od NATO saveza. Poput “proleća naroda” u Revoluciji 1848/49. koje je ugušeno pod topotom ekspanzivne ruske konjice, najpoznatije “proleće” u 20. veku, završilo je pod gusenicama sovjetskih tenkova. Ne slučajno, misaoni čehoslovački političar toga vremena, Zdenjek Mlinarž je napisao: Mraz dolazi iz Kremlja
Puttoo 04 B

Mirno spavaj, Evropo

Srbija pod suknjom Marije Zaharove

Predstavnici aktuelnog režima u Beogradu najveći problem imaju sa istorijskom hronologijom. Za Ivicu Dačića promenu granica na Balkanu je ničim izazvan uradio Zapad, priznavanjem nezavisnosti Republike Kosovo 2008. godine. “Zaboravlja” nosač torbe Marije Zaharove da je, prema odredbama svih jugoslovenskih ustava i tumačeći dosledno suštinske karakteristike jugoslovenskog federalizma, Badinterova komisija 1991. odredila da su republičke granice državne (tako su definisane i u jugoslovenskim ustavima) i da se Jugoslavija može “razdružiti” ne dirajući u međurepubličke granice. Republike su bile federalne države u okviru federativne Jugoslavije. Dačićev šef i uzor, međunarodno optuženi ratni zločinac, Slobodan Milošević, odbio je tada da potpiše završni dokument Haške konferencije (1991), čime je de iure srušio jugoslovenske granice
Kampanj 05 S

Kako zaštititi vaskoliko, uvek ugroženo srpstvo

Šešeljeva škola političke i nacionalne ideologije

Crna Gora i Bosna i Hercegovina ostaju jezgra velikosrpskog projekta koji se posle poraza devedesetih i zbunjenosti posle 2000. sada potpuno reafirmisao, spreman da svoj “magnum crimen“ ponovi. Srpski nacionalizam nikada neće pristati na ravnopravnost u državama čije teritorije smatra “svojim“. Ako vlast i popusti, tu je opozicija da nastavi i pojača. Ako se i opozicija uspava, tu je provincijalna i do fanatizma zagrižena intelektualna elita kao “ čuvar vatre“
Ccbb 01 S

Između kuge i kolere

Srbija – tri boje crno

Razlika između režima i opozicije je što bi vlast u Srbiji, njene partije i intelektualne perjanice rat rado videle i pokrenule na zapadu, protiv Bosne i Hercegovine, ni Hrvatsku ne treba isključiti, a desna opozicija okupljena oko tajkuna Đilasa rat vidi na jugu, protiv Kosova i u perspektivi Crne Gore. Jedni se zaklanjaju iza teze o „brisanju granice na Drini“, a drugi iza narativa o „zamrznutom konfliktu“ i „zaštiti Srba u regionu“. U širem smislu, za razliku od pretežno ruralnog, demagoško-populističkog i sekularnog nacionalizma i šovinizma koji širi i podstiče režim, Srbija je sve izraženije suočena sa potencijalno mračnijom alternativom
Draža Mihailović

Amfilohijeva istorija beščašća: Parastos kvislingu i ratnom zločincu

Nekoliko osnovnih činjenica o Draži Mihailoviću

Parastos Draži Mihailoviću je slavljenje: izdaje zemlje, kolaboracije, ideje velike Srbije, istrebljenja muslimanskog naroda, nestanka Crne Gore i nepostojanja Crnogoraca. Država i vlada koje to dopuste, dovode u pitanje razloge vlastitog postojanja. Pravo na religijska uverenja i princip verske tolerancije prestaju onoga trenutka kada jedna crkvena organizacija tako duboko zagazi u političko polje i postane “kišobran” za neofašizam, diskriminaciju i istorijski revizionizam
EU

Evroskepticizam kao odgovor

Birokratska tvrđava opasana bodljikavom žicom

Evropa, oličena u političkim pigmejima, poput Junkera, Hana ili Mogerinijeve, zaboravljajući svoje vrednosti, tone u nacionalizam, rasizam i neofašizam i očekuje od Balkana da postane, “pritvorski centar” (Makron) za nepoželjne migrante. Pre neki dan Albanija je blokirana i pre početka pregovora, na svom evropskom putu, pod izgovorom nedovoljne borbe protiv korupcije. Samo dva dana kasnije, stigla je iz Brisela i Berlina platforma za trgovinu sa Albanijom – postanite džinovski logor za migrante, mi ih ne želimo. Oni su ne-beli, uglavnom muslimani, nisu deo “naše” civilizacije, ali, iskreno, niste ni vi Balkanci; daćemo vam novac da budete naše predsoblje, limes (granica) i bedem prema naletu siromašnih tuđinaca u našu orbitu odabranih
Studentska pobuna 68

Studentski juni u Jugoslaviji: 1968 – 2018.

Kako je većina šezdesetosmaša konvertirala u nacionaliste

Vladajućoj SPS na čelu se nalazio jedan od lidera studentskog pokreta, Mihailo Marković (potpredsednik i glavni ideolog), dok su nacionalističku opoziciju predvodili Vuk Drašković (SPO), Dragoljub Mićunović i Ljubomir Tadić (DS). Slična je situacija bila i u manje uticajnim političkim, ali i intelektualnim i medijskim krugovima u Beogradu devedesetih (N. Popov, M. Životić, M. Ekmečić, M. Bećković, M. Danojlić, Lj. Ristić, itd.). Zbog navedene političke i intelektualne hegemonije šezdesetosmaša (od kojih je nesumnjiva većina konvertirala u nacionaliste i protagoniste ratne politike) sprečavani su pokušaji racionalnog i kritičkog istraživanja, saznavanja i interpretacije navedenih istorijskih događaja. Čini se, prema dominantnoj kulturi sećanja na pedesetogodišnjicu junskih zbivanja, ni danas, 2018. nije se dogodio iskorak od romantizacije i retuširanja istorije