Tekstovi autora: Eduardo Galeano

Jail 02 S

U samicama veličine mrtvačkog kovčega

Slavljenje ljudskog glasa

Neki od zatvorenika su proveli više od decenije zakopani u samicama veličine mrtvačkog kovčega, slušajući samo cviljenje rešetaka ili odzvanjanje čizama po hodnicima. Fernandes Uidobro i Maurisio Rosenkof, osuđenici na takvu samoću, spasli su se razgovarajući kroz zid laganim udarcima...
Huss 11 S

Njega niko ne vidi

Čudovište, moj prijatelj

Sada, danas ili sutra, čudovište, moj prijatelj, ima da iskrsne kao grdan, najveći ratnik koji hoda ргеко mora i bljuje vatru. Samo jednim dahom ima da rastoči tamnicu u koju su zatvorili mog tatu i da mi ga donese na noktu malog prsta i da mi ga ubaci kroz prozor u sobu.
Asmok 01 S

Ostaje mi prazna, izgužvana kutija cigareta

Žena koja kaže ćao

Ne ostaje mi ni jedna kaplja otrova. Ostaju mi poljupci kad si odlazila (nikad, nikad nije spavala). I čuđenje zbog svega toga što nikakvo pismo...
Hoo 15 S

Straže bdiju, revolucionari kuju zavere, ulice su puste

Čovek koji pije sam

Kiša se pojačava. Pada iz daleka; kiša se obara na prozore Grkovog kafea i od nje okna trepere. Sa tavanice leluja jedina lampa, žute, bolešljive svetlosti. Za stolom u uglu nema nikakve cure koja pije ekspres-kaficu niti pravi čun od papira kesice za šećer da ga pusti da zaplovi po čaši s vodom pre no što se nasuče. Ima jedan čovek koji gleda kako kiša pada i za stolom u uglu nijedna tuđa usta ne uvlače dim njegove cigarete.
Javo 02 S

Đavo je Židov, žena, homoseksualac, musliman, stranac, siromah

Neman ima stotinu lica

Ovo je jedan skromni prilog borbi Dobra protiv Zla. Autor donosi nekoliko identikitova (fotorobota) koji nam pomažu da prepoznamo razna lica Princa Tame. Ovdje su navedeni samo demoni duga trajanja, aktivni u svijetu već stoljećima ili tisućljećima.