Tekstovi autora: Svetislav Basara

Kad je ono knez Aleksandar Karađorđević svojevremeno nameračio da uvede krivični zakonik, članovi nekakvog Visokog Saveta – u kome, nota bene, nisu sedeli nepismeni ustanici, nego prva generacija školovana na prestižnim stranim univerzitetima – visoki savetnici za zakon nisu hteli ni da čuju

Službeni glasnik objavio je polemičko-esejističku knjigu Svetislava Basare “Atlas pseudomitologije”. Književni kritičar Đorđe Krajišnik piše: “Atlas pseudomitologije će, dakako, u nacionalističkim krugovima, zarobljenim u mitotvoračke fantazme biti knjiga koja je izdajnička, jer čim nacionalizmu prikažete njegovo krivo lice u ogledalu, on zapišti kako je to izdaja. Autor je svjestan da nema logičke i racionalne rasprave sa tim narativima, zato im i suprotstavlja moćnu satiru. No, bez obzira na to, Basarina knjiga iznimno je važan dokument koji svjedoči o krateru koji je ostao poslije decenija nakaradne srpske politike, a koji se, kako vidimo iz ove knjige, i dalje širi”. A sam autor, Svetislav Basara, ovako piše o srpskoj istoriji: „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ Iz Basarine knjige donosimo par odlomaka

Službeni glasnik objavio je polemičko-esejističku knjigu Svetislava Basare “Atlas pseudomitologije”. Književni kritičar Đorđe Krajišnik piše: “Atlas pseudomitologije će, dakako, u nacionalističkim krugovima, zarobljenim u mitotvoračke fantazme biti knjiga koja je izdajnička, jer čim nacionalizmu prikažete njegovo krivo lice u ogledalu, on zapišti kako je to izdaja. Autor je svjestan da nema logičke i racionalne rasprave sa tim narativima, zato im i suprotstavlja moćnu satiru. No, bez obzira na to, Basarina knjiga iznimno je važan dokument koji svjedoči o krateru koji je ostao poslije decenija nakaradne srpske politike, a koji se, kako vidimo iz ove knjige, i dalje širi”. A sam autor, Svetislav Basara, ovako piše o srpskoj istoriji: „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ Iz Basarine knjige donosimo par odlomaka

Službeni glasnik objavio je prošle godine “Novu srpsku trilogiju” Svetislava Basare u kojoj se nalaze tri romana: “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (Ninova nagrada 2006. godine), “Dnevnik Marte Koen” i “Početak bune na dahije”. Ovi romani predstavljaju, svaki ponaosob, hroniku lične povesti u kontekstu istorijskog perioda preoblikovanog subjektivnim i fikcionalnim postupcima. Totalitarne ideologije, istoriografske aproksimacije, tajna istorija i njen književni podtekst... samo su neki rukavci ovih nesvakidašnjih romana. Junaci ovih knjiga nikada neće biti nacionalni heroji, arhetipski i mitski građani „nebeske Srbije“ i opomena „budućim generacijama“. Oni svedoče sebe i svoju egzistenciju u karikaturalnoj slici istorije koja se igra sa svima onima koji naivno poveruju da se sve dogodilo onako kako su to kasniji hroničari napisali. Prenosimo nekoliko poglavlja iz romana “Početak bune na dahije”

Službeni glasnik objavio je prošle godine “Novu srpsku trilogiju” Svetislava Basare u kojoj se nalaze tri romana: “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (Ninova nagrada 2006. godine), “Dnevnik Marte Koen” i “Početak bune na dahije”. Ovi romani predstavljaju, svaki ponaosob, hroniku lične povesti u kontekstu istorijskog perioda preoblikovanog subjektivnim i fikcionalnim postupcima. Totalitarne ideologije, istoriografske aproksimacije, tajna istorija i njen književni podtekst... samo su neki rukavci ovih nesvakidašnjih romana. Junaci ovih knjiga nikada neće biti nacionalni heroji, arhetipski i mitski građani „nebeske Srbije“ i opomena „budućim generacijama“. Oni svedoče sebe i svoju egzistenciju u karikaturalnoj slici istorije koja se igra sa svima onima koji naivno poveruju da se sve dogodilo onako kako su to kasniji hroničari napisali. Prenosimo nekoliko poglavlja iz romana “Početak bune na dahije”

Službeni glasnik objavio je prošle godine “Novu srpsku trilogiju” Svetislava Basare u kojoj se nalaze tri romana: “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (Ninova nagrada 2006. godine), “Dnevnik Marte Koen” i “Početak bune na dahije”. Ovi romani predstavljaju, svaki ponaosob, hroniku lične povesti u kontekstu istorijskog perioda preoblikovanog subjektivnim i fikcionalnim postupcima. Totalitarne ideologije, istoriografske aproksimacije, tajna istorija i njen književni podtekst... samo su neki rukavci ovih nesvakidašnjih romana. Junaci ovih knjiga nikada neće biti nacionalni heroji, arhetipski i mitski građani „nebeske Srbije“ i opomena „budućim generacijama“. Oni svedoče sebe i svoju egzistenciju u karikaturalnoj slici istorije koja se igra sa svima onima koji naivno poveruju da se sve dogodilo onako kako su to kasniji hroničari napisali. Prenosimo nekoliko poglavlja iz romana “Početak bune na dahije”

Službeni glasnik objavio je prošle godine “Novu srpsku trilogiju” Svetislava Basare u kojoj se nalaze tri romana: “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (Ninova nagrada 2006. godine), “Dnevnik Marte Koen” i “Početak bune na dahije”. Ovi romani predstavljaju, svaki ponaosob, hroniku lične povesti u kontekstu istorijskog perioda preoblikovanog subjektivnim i fikcionalnim postupcima. Totalitarne ideologije, istoriografske aproksimacije, tajna istorija i njen književni podtekst... samo su neki rukavci ovih nesvakidašnjih romana. Junaci ovih knjiga nikada neće biti nacionalni heroji, arhetipski i mitski građani „nebeske Srbije“ i opomena „budućim generacijama“. Oni svedoče sebe i svoju egzistenciju u karikaturalnoj slici istorije koja se igra sa svima onima koji naivno poveruju da se sve dogodilo onako kako su to kasniji hroničari napisali. Prenosimo nekoliko poglavlja iz romana “Početak bune na dahije”

Priraštaj stanovništva – tako otprilike kažu Maltus i Smit – uslovljen je količinom raspoloživih sredstava za život u jednoj zajednici. Maltus i Smit govore – u stvari džaba kreče – da priraštaj ne zavisi od volje za priraštajem i straha neke zajednice od nestajanja, nego od sila mnogo viših od srpskih „ministarstava sile“, a u Srbiji su sva takva, uključujući Ministarstvo kulture

Budući da zbog jezičke barijere nisam bio u stanju da zađem u sitna danska predizborna crevca, pitao samo moje domaćine da li su danski političari nekakvi uzori samozatajnosti i istinoljubivosti, na šta sam dobio odgovor, da to uopšte nisu, da su, štaviše, temperamentni i kvarni maltene kao i naši, ali da se - za razliku od naših - uzdržavaju od prejakih reči, pogotovo ako ne mogu da ih potkrepe neoborivim dokazima

Videli ste šta je raj na zemlji, popušili ste dva-tri džointa, malo ste meditirali, osetili ste načas čari slobode, sad se lepo vratite u svet globalizacije i eksploatacije, zaradite pare, pa nam dođite opet