Tekstovi autora: Fernando Pesoa

Fernando Pesoa

Pustite me da budem list što treperi na vetru

Napomena

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
fernando pessoa

Go golcijat ronim kroz vodu svoje mašte

Tako je prijatna ova sporedna strana života

Apolonijskom osećanju za meru i harmoniju, kojim se odlikuje Kaejrova i Reišova poezija, suprotstavlja se dionizijska žestina heteronima Alvara de Kampuša čije ode, napisane u zahuktalom ritmu dugačkih slobodnih stihova, s futurističkim oduševljenjem slave neiscrpnu raznolikost sveta obogaćenog dostignućima moderne civilizacije (Jasmina Nešković)
fernando pessoa

Gorak ukus u duši

Ne mislim ni na šta, kakva divota!

Živeći izvan civilizacije, u pastoralnom okruženju livada i pašnjaka, potoka i šuma, Kaeiro opeva ono što vidi svojim pogledom „plavim kao nebo“, bez posredništva misli, ideja i imaginacije ili bez potrebe da išta tumači ili vrednuje. „Nema nikakve filozofije, ima čula“, ponavljaće ovaj pesnik čija je poezija, kao svojevrsno umeće gledanja, prirodna i spontana, „kao rađanje vetra“. Težeći apsolutnoj objektivnosti i smatrajući da su u pesništvu najvažniji čulni utisci, a da mišljenje može biti samo sinonim osećanja, ovaj pesnik kod koga ne nalazimo nijednu stilsku figuru izuzev tautologije, zadovoljava se imenovanjem i nabrajanjem „stvarnih“ stvari, poričući im bilo kakav trascendentalni smisao ili skriveno značenje (Jasmina Nešković)
Drream 01 S

Ne spavam, i ne nadam se snu

Nesanica

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave. „Samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet“. I upravo zbog ove svesti o vlastitoj veličini, pesnik se, posle nekoliko godina aktivnog učešća u književnom životu svoje zemlje, koje će mu obezbediti mesto korifeja portugalskog modernizma, povlači u samoću (Jasmina Nešković)
Aapo 25 S

Puštam da život kroz mene protiče

Više volim ruže od otadžbine

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave. „Samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet“. I upravo zbog ove svesti o vlastitoj veličini, pesnik se, posle nekoliko godina aktivnog učešća u književnom životu svoje zemlje, koje će mu obezbediti mesto korifeja portugalskog modernizma, povlači u samoću (Jasmina Nešković)
Aacata1

Prsni, srce od bojenog stakla!

Kamo sreće da sam zaista sišao s uma

Jadna stara kućo mog izgubljenog detinjstva!/ Šta bi rekla kad bi znala kakav sam beskućnik danas!/ Šta se to desilo s tvojim mališanom? Poludeo je
Fernando Pesoa

Slučajni gost u životu i u duši

Lisbon revisited

Ponovo te vidim – Lisabon i Težo i sve – / Ja, zaludni prolaznik u tebi i u sebi, / Stranac ovde kao i na svakom mestu, / Slučajni gost u životu i u duši, / Utvara koja tumara u odajama sećanja, / Gde miševi cijuču i škripe natrule daske, / U ukletom zamku neumitnog postojanja
Fernando Pesoa

Poezija Alvara de Kampuša

Odlaganje

Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove, sutra je dan planova. Sutra ću sesti za stol da osvojim svet; ali svet ću osvojiti tek prekosutra