Tekstovi autora: Milan Čolić

Bohumil Hrabal

Retro intervju: Bohumil Hrabal

Zgražavam se zbog toga što još postojim na ovome svetu

Trudio sam se oduvek da kažem ono što je bilo upereno protiv bilo kakvih konvencija. Borio sam se protiv toga da ljudi budu maloumni i malodušni. Nastojao sam da ono što se dogodilo, bude opisano na umetnički način, ali ne kao optužba, već kao svedočenje o faktima koje ljudi dobro poznaju, o kojima pričaju u krčmi ili kod kuće, ali krišom. Ne treba govoriti krišom, već naglas, na trgu, da bi to čula javnost. A moj način opštenja sa ljudima je pisanje; ja nisam nikakav govornik, moglo bi se čak reći da sam loš govornik. Ja sam samo pisac, i uvek sam se trudio da tu glasnost unesem u svoju literaturu
Bohumil Hrabal

Sećanje na Bogana

Naklapala i Hrabal

Hrabal je, u to nema sumnje, zaslužio da se o njemu (možda?) napiše i drugačiji tekst, ali je Hrabal, taj svetski prvak u naklapanju i ironiji svojstvenoj praktično samo Pražanima i piscima iz Praga, zaslužio da se o njemu piše upravo ovako i nikako drugačije. Ili tačnije - on nije zaslužio da se o njemu piše na akademski način, onako kako se to obično piše o prvacima sveta u literaturi, a on je to bio, iako nije dobio Nobelovu nagradu koju je zaslužio više nego sigurno, i za nadati je se da će se komisija za dodelu te nagrade barem ove godine setiti i osvestiti i dodeliti mu je, barem posmrtno, dok će se on svemu tome cinično i ironično smejati sa planete broj 4112 koja nosi njegovo ime