Tekstovi autora: Fernando Pesoa

Aapo 25 S

Puštam da život kroz mene protiče

Više volim ruže od otadžbine

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave. „Samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet“. I upravo zbog ove svesti o vlastitoj veličini, pesnik se, posle nekoliko godina aktivnog učešća u književnom životu svoje zemlje, koje će mu obezbediti mesto korifeja portugalskog modernizma, povlači u samoću (Jasmina Nešković)
Aacata1

Prsni, srce od bojenog stakla!

Kamo sreće da sam zaista sišao s uma

Jadna stara kućo mog izgubljenog detinjstva!/ Šta bi rekla kad bi znala kakav sam beskućnik danas!/ Šta se to desilo s tvojim mališanom? Poludeo je
Fernando Pesoa

Slučajni gost u životu i u duši

Lisbon revisited

Ponovo te vidim – Lisabon i Težo i sve – / Ja, zaludni prolaznik u tebi i u sebi, / Stranac ovde kao i na svakom mestu, / Slučajni gost u životu i u duši, / Utvara koja tumara u odajama sećanja, / Gde miševi cijuču i škripe natrule daske, / U ukletom zamku neumitnog postojanja
Fernando Pesoa

Poezija Alvara de Kampuša

Odlaganje

Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove, sutra je dan planova. Sutra ću sesti za stol da osvojim svet; ali svet ću osvojiti tek prekosutra