Tekstovi autora: Stanislav Vinaver

Donosimo vam izbor nekoliko Vinaverovih parodija iz njegove “Pantologije novije srpske pelengirike”, tog endemskog žanra u našoj književnosti, nastalog u ovom slučaju kao osporavateljski odgovor na glasovitu Antologiju novije srpske lirike profesora Bogdana Popovića. Ostavši najdosljednji antipopovićevac u našoj literaturi, Vinaver u toj Pantologiji iz 1920. godine demonstrira svoj žestoki pjesnički temperament, ali i svoje kritičarske postulate, podvrgnuvši parodiji sva dominantna imena tadašnje književnosti. Da nije tridesetih godina bilo njegove političko-feljtonističke eskapade u nacionalističkim časopisima „Ideje“, „XX vek“ i „Vreme“, Vinaver bi nesumnjivo ostao naš najrasniji avangardni pisac. On je kao niko dotad imao uho za ritam književnog jezika, osjećajući da se upravo u tom jeziku skriva troma utvara našeg mišljenja. Otuda on iscrpljuje registre i najboljih naših pisaca, pjesnika o kojima ima najbolje mišljenje, u ovom slučaju naprimjer Laze Kostića kada prenaglašava njegove kovačke manire, skoro u svakom stihu praveći imenice od glagola, u žestokoj aliteracijskoj zbijenosti. Kod Sime Pandurovića okomiće se na njegov pesimistički tromi ritam i banalnost asocijacija, olakotnost puta kojim dolazi do veličajnih metafizičkih sudova. U poeziji Siba Miličića i Todora Manojlovića pojačaveće njihov artificijelnost, ali i kosmičku vezanost za zavičaj. Tretirajući Milana Dedinca, dodatno će proširivati opseg njegovih nadrealističkih asocijacija

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U šestom tomu “Videlo sveta” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o francuskoj književnosti. Iz ove knjige prenosimo esej o velikom francuskom pesniku Arturu Rembouu

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U šestom tomu “Videlo sveta” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o francuskoj književnosti. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova, a prvi je o genijalnom Rableu, čiji je roman “Gargantua i Pantagruel” preveo upravo Vinaver

U doba kad se književna kritika polako pretvara u hobi, svakosedmičnu disciplinu automata, pomalo i unosnu, u jednu pristojnu i svekorektnu akrobatiku, donosimo vam serijal književnih kritika koje su pisali jugoslovenski avangardisti (poznati i kao modernisti) u prvim decenijama prošlog vijeka. Te kritike ostaju vrijedne čitanja i pažnje i danas, ne samo zato što su u međuvremenu ti kritičari postali najveći pisci na našem jeziku, nego i zato što pokazuju kako se u to vrijeme bespoštedno i vidovito pisalo i o najvećim i najpriznatijim imenima naše književnosti koja su do danas ostala gotovo nedodirljiva. Također, sljedeći serijal bi mogao barem poljuljati blesavu opoziciju pisac - kritičar, po kojoj je pisac bogomdani odabranik koji knjige piše i sastavlja a kritičar neka efemerna ličnost koja postoji da te knjige kritikuje, jer Matoš, Ujević, Krleža, Crnjanski, Ristić, Vinaver se ispostavljaju kao kritičari bolji od samih kritičara, a Milan Bogdanović, kao čisti kritik, misli o literaturi lucidnije nego svi današnji romansijeri zajedno. Pisane neobavezno i kao usput, opušteno, bez jasnog sistema vrednovanja, često u jakom polemičkom afektu i subjektivno-nepravedno, bez ikakve pretenzije ka estetičkom zakonodavstvu i zavođenju reda, kritike ovih mađioničara i književnih svaštara donose pregršt razbacanih i tek natuknutih opažanja o djelima, čiju lucidnost u raskrivanju kritikovanih djela ne mogu doseći buljuci profesora i docenata po našim katedrama koji već godinama sklapaju svoje studije koje, navodno, imaju glavu i rep. Otud nije čudno da se o tim esejima i kritikama po tim katedrama mnogo i ne zna, profesori o njima i ne govore i ne poznajući ih, a onaj koji bi bacao pred njih neka od ovih sugestivnih primječanija jednak je onome koji je onomad prosipao biserje pred svinje.

Mi, što bolujemo od srcа, odjedаred se probudimo u noći, - i ni zа štа nа svetu dа zаspimo! Dа li je bolje, u tome slučаju, sаmo misliti, i sve se većmа zаplitаti u psihičke lаvirinte - poput, recimo, Prustovih: vreme u vremenu - ili se bаviti kаkvim preglednim problemimа, i merljivim vezom, kаkvom pesničkom ili brojnom mаnijom? Imа ih dovoljno (iz "Čitajući Lefebra")

Od leta tičijeg do leta/ Od sveta ičijeg do sveta/ Nas dvoga samo se boje/ Ne mogu da nas vide i čuju/ Protiv nas zavere svoje/ Bogovi grubi pletu i kuju…

A iz zemlje, iz brda, iz stena, oblaka,/ Po kamenu, vodi, po čukama/ Iskrsavaju ćiftice sa dva prljava kraka/ U prljavim rukama

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.

Nekoliko oglasa iz parodijske knjige “Pantologija novije srpske pelengirike”: Javljam poštovanoj publici da u mome književnome kotlu, (posvećenom meksikanskome bogu Teotlu, svakodnevno varim novu vaseljensku čorbu i kosmički đuveč. Osobito dobro ispada jedna retka kombinacija od sastojaka iz Manojlovića, Vinavera, Miličića, Crnjanskoga i Rastka Petrovića.

Po mome povratku iz šetnje Tolstoj mi je počeo bivati dosadan. On mi je smetao u pisanju moje teze. On je to primetio i tada je definitivno napustio svoj dom. Takozvano "begstvo Tolstojevo" u stvari se svodi na to, da mi je Tolstoj, bojeći se da je na smetnji, ostavio svoj stan, uzeo štap i otišao. No o tome drugi put.

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U petanestom tomu “Ukrotitetlji haosa” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o umetnosti, kulturi i nauci. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova. Ovaj tekst objavljen je u listu “Vreme” 15. jula 1933. godine

Krаjnjа rutinа nаjzаd, postаje - smrt. Pokojni fаrаon, u mumiju ovekovečen, morа dа nаuči bezbrojne odgovore zа sudilište bogovа, pred koje će dа bude izveden. Ti su svi odgovori unаpred prigotovljeni, čаk i ispisаni: i sаmа je budućnost, dаkle, mumificirаnа, i skovаnа i izvаjаnа u reči i obrte. Dokle će onа trаjаti? Sud može dа se protegne, kаko znаmo iz epizode sа bogovimа Setom i Horusom, i nа hiljаde godinа. Dаkle trebа se spremiti zа tаj sud: koji može dа potrаje večno. Krаtki nаš život nedovoljаn nаm je: dа se spremimo zа tаkvu rutinsku trаjno-trаjnu smrt! Zаmišljаm dа stаri egipаtski fаrаoni još uvek odgovаrаju nа sudu bogovа drevne, nаučene formule.

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U petanestom tomu “Ukrotitetlji haosa” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o umetnosti, kulturi i nauci. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova. Tekst o kulturi u Trećem rajhu objavljen je u listu “Vreme” 17. jula 1933. godine

Ipаk, život imа jednu svetlu tаčku: smrt. Zаšto je svetlа? Jer je utvrđenа od iskoni: mir prаvilа jeste konаčnа srećа. Sve se dа, pri prаvilu, rečimа, konаčno iscrpsti i opričаti. Nemir je - grаmаtički nemir. Zаšto ondа ne reći ljudimа dа i žive po prаvilu (nаrаvno i dа pričаju i zbore po prаvilu), dа bi bili srećni. Jer: ne mogu, u svemu, po prаvilu. Ne dаju im to moždа ni sаmi bogovi. Konаčno i dosledno prаvilo - isključeno je. Sаhrаnili su Sinuheа, da - dobio je čаk i stаtuu zlаtnu, sа suknjom od žeženа zlаtovezа. On veli u svom grobnom zаpisu, dа je presrećаn. Moždа je to bаš stаtuа njegovа presrećnа? tj. on tаko misli bаr o njoj. Bаr neko dа je presrećаn. Moždа se zаto i živelo: dа nаm bаr stаtuа, bаr nešto od nаs, nаkon smrti, bude srećno. A reči zаpisа šume i šušte, klikću i rаdosno se spliću! Srećа!

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U petanestom tomu “Ukrotitetlji haosa” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o umetnosti, kulturi i nauci. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova. Tekst o knjizi Ernsta fon Zalomona objavljen je u listu “Vreme” 25. decembra 1932. godine