Tekstovi autora: Dušan Radović

Dradovic 02 S

Zа to čudo, televiziju, svi smo bili mlаdi i neuki

Kako je snimana dečija TV serija “Na slovo, na slovo”

Sećаm se: prvo smo utvrdili prаvilа igre; trаžićemo nаjrаzličitije povode dа deci pokаžemo slovа; osnovnа igrаčkа i glаvni elemenаt scenogrаfije biće kocke; iz njih ćemo vаditi i u njih stаvljаti sve druge igrаčke, mrtve i žive; igru će voditi Mićа Tаtić; jedаn od stаlnih junаkа biće Ostojа; on će govoriti sаmo reči koje počinju glаsom i slovom “o”
Dradovic 05 S

Beograde, dobro jutro

Ima li života na Marsu i je li čemu?

Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beograđanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan". Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam. Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao. Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...
Dusko 01 S

Prvi dan, početak

Novogodišnja čestitka

Želim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi
Dusko 01 S

Pričam ti priču: Devedeset pet godina od rođenja Duška Radovića

Dva zla za jedno dobro

„Ja iskreno mislim da sam izvan književnosti i da zbog toga nisam ni u pažnji ni u nadležnosti književnih kritičara. Što duže živim i više pišem sve sam dalje od postojećih književnih kvalifikacija. Ja volim i umem da radim samo ovo i ovako, a to je za našu kulturnu i književnu javnost malo i neozbiljno. Nemam ništa protiv. Siguran sam da to nešto nekome znači a ime te potrebe i zadovoljstva nije bitno. Književnost je jedno a takozvani književni život nešto sasvim drugo. Članovi, predsednici, sekretari, urednici, recenzenti, kritičari – to nema veze, od toga sam već odavno digao ruke. Pobegao sam iz svih organizacija i živim potpuno sam na ostrvu svog pisaćeg stola. Ne tražim ništa, ne treba mi niko, živim slobodno i otmeno“ (Duško Radović)
Dusko 01 S

Jubilej: Devedeset pet godina od rođenja Duška Radovića

Letite, kao što se letelo nekad

Na današnji dan, 29. novembra 1922, rođen je Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni. Povodom ovog jubileja objavljujemo u dva nastavka mali pregled šarolikog stvaralaštva Duška Radovića. Prvo malo poezije