Tekstovi autora: Rastko Petrović

Fntm 07 S

Noć novoga zaveta

Dvadeset neprikosnovenih stihova

Skoro me straši silna mudrost ove ruke, moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (ne, duhovnost mojoj pustolovini mišićnoj samo smeta!)
Pucanj1

Reči nam zvižde brže no kuršumi

Ovo o jednom pesniku

Ali pred zoru, preko svih gubera, ubiti treba / Pesnika; da ne poteže ličnost svoju iz detinjstva: / Kao slučajni, zamešeni, kanap iz hleba / Kim neće nahraniti nikada sebe, kao ni zverstva
Stadd 01 S

Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka

Rastko Petrović: Bodinova balada

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjeg veka, / Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; / Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, / Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže
Courbet 02 S

Savladaće te pesnicama svet

Preinačenja

Iz tela bolnih i iz voća, isisao si svetlost, / A potom sa rođenom jetrom izbljuvao to u besmrtnost, / Bio si pusta sprava za premeštanje stvarnosti
Elle 10 S

Odbacih poštenje nadajući se u bolje dane

Iz kovnice izašav

Nisam hteo išta da naučim, niti za šta da marim, da se ičega prihvatim. Pa ipak pun čežnje jutra da svane za slavu i putovanja, za slavu i putovanja, sa druma za korak jednog deteta, za pokret njegov u hodu, a aeroplani i ptice proleću kroz oblak i cepaju ga ritmom dugih pesama
Viil 07 S

Zovem se Selim. Rodio se u Bosni

Bitinski pastir

A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo,/ Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom,/ Kao mesečina, skačući niz bregove,/ Zvezda, što se sa neba samih skotrljala./ Čovek kao svi drugi ljudi,/ Pastir kao svi drugi pastiri;/ Na nebeskom bi prstenu bio sjajan, u noći, međ brdima izgubljen
Morja 01 S

Topografskim radnicima

Jedrila

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, da ste bogati ne biste karte gradili, odlazili biste u daljine, prostora gladni; ni da sam moćan ne bih pesme pisao, rđave možda rđave
Monkk 01 S

Samo: krkati, hrkati, čmavati i groktati

Pustolov u kavezu

Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!/ Ta zadovoljenje pohote samo uspe da me načini čudovištem/ što drhće, dahće, zviždi od trbušnosti i zasićenja:/ ne znam (šta me se tiče!) da li priroda onda mora da me prizna,/ ali je prevazilazim
Elle 07 S

Ja i osam evropskih dosada

Lovčevo bdenje

Bolni, zgrčeni i hladni, ja i osam dosada/ I tri vođe revolucije, igramo se, kartamo./ A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada;/ I naših očeva i prijatelja
Abar 19 S

Svih zemalja granice obojene krvavo

Jedrila

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski,/ Da ste bogati ne biste karte gradili,/ Odlazili biste u daljine, prostora gladni;/ Ni da sam moćan ne bih pesme pisao,/ Rđave možda rđave. Gde bismo bili?/ Lenjivi i topli o svakako da ne bismo bili radni,/ Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali,/ Koji bi nas narodi prijateljima zvali,/ O koji bi za nas bili žali?
Nuk 01 S

I pevaju u trbusima žena meseci

Fabrički dimnjak u pejzažu i kanibalac čekajući novorođenog

Zemlja je teška u prostorima,/ Vrteći se, dubinu zavrće u ciklon:/ Pepeo i slama sležu se na dnu kroz toliko boja,/ Drhće u Zodijaku Orion (oriona bez broja);/ Toliko je teška, teška, i to od skora!
Fisha 04 S

U duši mi je odaja prostrana

Najsentimentalniju o sitosti legendu

Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića,/ Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda./ U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav,/ Jedan od zlata. Ševar se na sve strane poklanja
Afrii 03 S

Putopis iz Afrike, paganskog raja (1)

Lepota tamnih naroda je veličanstvena

Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune. Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija.
Dagg 02 S

Tek jutro nađe kosti raznesene

Svi su čanci prazni

Bože, oslobodio sam se svih veza, svih morala:/ Gušim se, zar, u plazmi dosade;/ da je jedna kap bar supe ostala/ Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade
Aapokrl 12 S

Antiratna akcija (19)

Juče i danas

Poezija pisana na srpskom jeziku, te na drugim jezicima, nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, i drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.